Senka

Ove sedmice predstavljamo vam svet viđen kroz objektiv Momira Čavića.

O svojim počecima bavljenja fotografijom Momir kaže:

„Vrlo je neobično to kako sam počeo da se bavim fotografijom“. Mislim da je ovo jedan od najuobičajenijih početaka fotografskih biografija. Zato ću i ja tako početi pošto će sve ostalo u ovoj priči biti veoma neobično.

Dakle, počeo sam da se bavim fotografijom na vrlo neobičan način. Nekako naopačke. Prvo sam počeo da izlažem i prodajem svoje radove, a tek onda da učim o fotografiji.

Bilo je to (još jedan kliše, ali neću više, obećavam) 2005. godine, dok sam radio kao ulični prodavac umetnina i suvenira na tezgama u Knezu preko puta Akademije likovnih umetnosti. Svega je na tim tezgama moglo da se nađe, ali nije bilo umetničkih fotografija. Tu sam intuitivno osetio prostor za sebe. Kako bih povećao svoje prihode odlučio sam da pravim umetničke fotografije i da ih prodajem na tezgi na kojoj sam radio. Tako sam pozajmio jedan maleni digitalni fotoaparat, napravio desetak fotografija koje sam smatrao dovoljno umetničkim, uramio ih i okačio na tezgu. Prodavao sam ih za sitne novce, ali sam ih prodavao. Kupovali su ih turisti s raznih krajeva sveta i sećam se kako mi je bila jako uzbudljiva pomisao da neko, na nekom drugom kontinentu, u svojoj sobi na zidu ima okačenu moju fotografiju.

Tek kasnije sam počeo da učim o fotografiji. Prvo preko interneta i fotografskih sajtova i foruma, pa čitajući literaturu, a onda i direktno od fotografa koje sam vremenom sve više upoznavao.

Za početak ću vam predstaviti jednu od tih prvih fotografija koje su visile na tezgi u Knezu, a koje, nadam se još uvek, vise u stanovima ljubitelja umetnosti širom planete.