Kada bih mogao da zavirim u glavu autora u trenutku kada mu sine da napiše pesmu, bilo bi mi mnogo lakše da pišem. Ovako, i dalje nastavljam da tumaram po nečijim karijerama pokušavajući da sklopim slagalicu od fragmenata prikupljenih ko zna kada i sa kojih strana.
Nekada ni to ne pomaže. 
Krajem 1980. godine, Elvis Costello & the Attractions su bili na vrhuncu svoga zajedničkog delovanja. Iza njih su bili uspešni albumi, svirke za pamćenje gde god da su se pojavili i već oformljena verna publika koja je na svakom nastupu slavila jednog od najznačajnijih i najkvalitetnijih autora koji su jahali na novom talasu.
Kako sam bio jedan od onih koji su odlepili na pesme Costella od samog početka, željno sam iščekivao šta će se desiti.
A dogodio se Trust (1981), jedan od onih albuma od kojih, i da hoćeš, ne možeš da se otarasiš. On nastavlja da svira u tvojoj glavi ma šta, u međuvremenu, slušao. Kao bolest…
Nema dileme da je Costello bio potpuno spreman za snimanje ovog albuma. Po običaju, došao je u studio sa već pripremljenim pesmama. Nick Lowe, producent, trebalo je samo da uhvati njihov duh na pravi način. Ideje je crpeo iz sopstvenih životnih iskustava, pa albumom dominiraju političke opservacije (represivna politička klima u doba Margaret Tacher) i emotivni rasplet posle njegovog razvoda sa prvom ženom Caitlín O’Riordan.
Čudna kombinacija ideja koja, na kraju, savršeno funkcioniše.
Ruku na srce, mogao sam da odaberem bilo koju pesmu sa ovog albuma jer su sve odlične. “Big Sister’s Сlothes” danas sviramo iz nekoliko razloga: završava album i u tom trenutku niko ne obraća preveliku pažnju na nju. Pokazuje kako je moguće u nešto malo više od dva minuta spakovati odličnu pesmu. Costello je njenom snimanju sve odsvirao sam… I, ma koliko da sam se trudio, nikada nisam uspeo da rastumačim do kraja šta je pisac hteo da kaže.
A možda su samo “šarene pilule za lilule” i neograničene količine alkohola kojima se Costello u tom periodu zalivao krive za sve.
Ko zna?…