Mada, ta tema možda i nije stereotip, nego pošast.
Veća fotografija je ovde.
Neću da grešim dušu. Slikajući svoje kućne ljubimce, neki ljudi izvedu dobar portret ili pričicu, pa čak i vredne i hvale vredne rezultate. Ova slika, koju je fotografisao izvesni joeri-c, zaslužuje pohvalu jer sadrži malo više od prostog umlaćivanja dobro održavanog mačora digitalnim fotoaparatom.
Problem su oni koji ne mogu da se obuzdaju misleći da ad hoc fotografija može da uhvati sve elemente trenutka, uključujući i trenutno lično raspoloženje i kontekst (mada, po običaju, ničega od toga ni od korova), pa se onda trude da udave što veći broj ljudi u svom okruženju silnom količinom (po pravilu tehnički nedostatnih) snimaka mačaka, pasa, kornjača, papagaja i ostale menažerije.
Za konzumiranje ponešto manje tegobno, jer se brzo preskače, jeste trend da se takve slike kače na društvene mreže, mada ovde postoji problem u tome što se brže-bolje sakupi gomila jednako posvećenih koji potom iskazuju svoje simpatije raznim vidovima nekritičkih kvalifikacija. I tako dobijamo 60 lajkova, pet srca, osam animiranih avatara, dvadeset poruka od jedne reči, a tu je negde i jedan pripadnik penzionerske populacije čija tastatura je pretrpela prosipanje super-lepka preko tastera CAPS LOCK, a ne zaboravimo onog što nešto pita o iskustvima sa ogrlicama protiv buva i, naravno, bar jednog koji će razviti diskusiju o nečemu što nema veze sa slikom mačketine koja pije mleko iz čanka dok mi gledamo u njenu rupu ispod repa, koja se prikladno nalazi tačno nasred kadra. Iz te gungule nastaje poriv “ma, mogu i ja da slikam svog ljubimca”, pa se pošast širi eksponencijalno.
O vremenskoj perspektivi da ne govorimo: pa to su cele epopeje! Micko u sudoperi; Micko na kauču; Micko oštri nokte o vrata; mama se igra sa Mickom; Micko se sakrio tačno između kompleta Šolohova i kompleta Jesenjina i ćuti; Micko razbio keramičkog jelena koji je baba-teta kupila na svadbenom putovanju u Beču 1931. godine, pa ostavila mami jer nije imala dece; Micko pokušava da liže kišu sa unutrašnje strane stakla. I dakako, važnije od svega: Micko juri komšijinog rotvajlera po travi, nećete verovati šta se zatim desilo!!!!!!
Ponekad mi se čini da bi saobraćaj na Netu spao za 10% kada bi se ljudi samo zapitali “čegbre malo: zanima li ova neoptimizovana slika/ovaj nemontirani video ikoga osim mene, a i mene mani k vragu, jer od silne jurnjave mačke sa smartfonom u ruci nemam kad da gledam te snimke”, pa odlučili da ovog puta možda i nije zgoreg da se uzdrže.
Puste želje. Pusti snovi.
Komentari su onemogućeni.