Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Na izvesni, perverzni način, dan je bio idealan za fotografisanje: taman je toliko bilo ružno vreme koliko nisam imao kad da dignem glavu s posla vasceli dan, pa nisam imao rašta da se nerviram. Izvukao sam zicer koji je pretekao iz prekjučerašnje šetnje.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-108): 16. oktobar 2013.”
…Kliknuo sam na Send, a onda sam istrčao iz kuće sa fotoaparatom. Smučilo mi se: jeste da imam posla, ali posao ne može da se završi (može sam oda se prekine), a ja sam bio željan malo vazduha i šetnje. Uto mi palo na pamet da je došlo vreme za tradicionalnu fotografiju.
I tako sam se odvezao u Blandaš.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-107): 15. oktobar 2013.”
A sad, da se prisetimo jedne scene koju nismo videli odavno…
Toliko davno sam gledao film “Jutro” da se ne sećam ničega. Ali, doslovno. Strašno. I sad, kao za inat, stotinu filmova iz perioda jugoslovenskog crnog talasa na Cevki, a ovog nema. Samo parčići.
Kad nemaš ništa sveže, zahvati iz svežeg lagera…
Zapravo, hteo sam ovu fotku da prikažem i ranije, tako da nema iznenađenja. U subotu uveče su nastupile neke curice koje su sad zanimljive lokalnoj populaciji (meni su dosadne k’o smrt, ali gde smem to da kažem naglas), uto mi se malo i slošilo, pa sam samo čekao da prođe dan. Posle naleta prave kiše, pre te svirke, i pauze od pola sata, krenulo je da opet rominja, pa iznikoše silni kišobrani. E, pa taman nešto zanimljivo za slikanje…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-106): 14. oktobar 2013.”
Interesantan i originalan način da se predstavi emotivni odnos prema automobilu.
Aj’ da ne bude da su mi baš sve fotografije filozofske. Evo jedne reporterske.
Dani ludaje protutnjali. Ja se u nedelju lečio od hroničnog umora koji je bio podloga da se u subotu dotučem, pa nisam pohodio pojtarije na trgu. Evo snimka utovara bundeva na binu, u subotu oko pola dva popodne.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-105): 13. oktobar 2013.”
Taj što je izmislio tu priču o biku koji plače na vratima klanice ima da zgrne silne pare kao kreator političkih predizbornih kampanja.
Međutim, na stranu plačipičkaste priče o bikovima i tretman volova u medijskom prostoru. Mene zanima jedna stvar i voleo bih prost odgovor: da li se pripadnici policije makar periodično upućuju na psihijatrijske preglede? Recimo, jednom u dve godine? Verujem da bi to bilo dovoljno, ali neki profesionalac će već znati bolje. U samo nekoliko dana, tri slučaja iz crne hronike (1, 2, 3), vinovnici su policajci.
U međuvremenu, Lazica je već opevan u lirskoj, epskoj i, pogotovo, klozetskoj poeziji srpskog naroda nakon što je obelodanio Plan Koji Nas Vodi U Bolje Sutra. Siroti Lazica, nije na velikim školama učio, a ovde mu niko nije skrenuo pažnju, da su takvi planovi već viđeni. Drugim rečima: ako smo i jebali čvorka, kao što jesmo, makar će to biti kopulacija kojoj ćemo pristupiti sa debelim iskustvom.
Ni prva ni poslednja.
