Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Čoveku je trebalo nešto što će mu pomoći da dostigne monumentalnost teme koje se prihvatio. Rezultat je bio iznenađujući.
Čak i kad bih imao komentar, verovatno bih ga brzo zaboravio. Ovo je zona u kojoj posvećeni autor najzad dotiče kraj fotografije: nema dalje.
Ama, nije bitna mešalica naturalis vulgaris, nego zbivanije zbog nje.
Krenem u servis po kola, taman deset minuta laganog hoda, pa čime da se zabavljam nego da ponesem Dugu Cev. Da mlataram malo ulicom – em volim žanr, em je red da smestim to staklo u zonu rutinske upotrebe. I nije da nije, naučio sam da gledam u vidu kompresovane perspektive, sad se neki kadrovi nameću, a slučajne scene je lakše izdalje. Klik ovamo, klik onamo i:
– Dobar dan. Zašto ste slikali moju kuću?
– Molim? – upitah iskreno lika na biciklu.
– Tamo, ona kuća na uglu. Da niste iz komunalnog, pa posle da me zajebavate što mi je skela za malterisanje ostala dva dana duže.
– Aman, bre čoveče, nisam skelu ni slikao, nego mešalicu, preko pola ulice. Gledaj!
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-88): 26. septembar 2013.”
Napravite pauzu, vrlo kratku: 60 sekundi.
Jedna vrlo, vrlo dobra ideja: napraviti video koji je dovoljno kratak da vam ne zauzme značajno vreme dok se ujutru spremate za novi dan, a koji je dovoljno upečatljiv da vam pomeri sistem vrednosti barem malčice, ovako malo, ovolicko.
Evo primera.
Nastavite sa čitanjem… “Kako video od 60 sekundi može da promeni vaš dan”
Da se ne raspričam previše: izvinite, nemam vremena. Takva epizoda.
Krenem ja tako na jedno od mojih standardnih mesta za lov na detalje u ataru, kad ‘oćeš: prerovali dupli pružni prelaz, pa ostavili tako. Nigde žive duše. Kola ne mogu da prođu, a i biciklom bi moglo samo nakrkače. Jebote, pružni prelaz postao pružna barikada. Welcome to Serbia. Šta ću, aj’ da okrenem. I u poslednjem času ugledam scenu vrednu Duge Cevi.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-87): 25. septembar 2013.”
Čoveku usfalilo piva, pa je trknuo do kopir-mašine.
Eh, ovo se podvodi pod novu rubriku “šbb šbb”. 
Došlo doba za konačni test. Da vidimo gde smo, kakvi smo i šta se tu uopšte dešava.
Znate već: Duga Cev je moja omiljena igračka već nekoliko dana. No, tu sam primetio neke teškoće, ustanovio nešto što bi moglo da bude pravilo, ali to je bilo potrebno proveriti u praksi. Što ono kažu – da izađemo na crtu. Već sam znao koji objekat je pravi za test kapaciteta oštrine. Popodne u poslednjem satu svetla je bilo potaman i baš mi je došlo zgodno da napravim pauzu. A test je pokazao sledeće:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-86): 24. septembar 2013.”
Molim za reč.
Pre toga, da se prisetimo. Doduše, na engleskom, ali verovatno ćete razumeti dovoljno čak i ako niste baš vični tom jeziku.
I reč.
