Nikad nije bilo više sredstava za komunikaciju nego danas. I nikad nije bilo više samoće.
Možda, ako bi se neki dobri ljudi sreli sa nekim, život bi mogao opet da bude lep za njih. Tužno je biti sam.
Author: Grba
Jedna na dan (3-29): 29. jul 2013.
Gori vazduh.
Vreli dan, pomičem se minimalno, klima ne može da postigne, zamro je razgovor, i ovo malo posla me je iscrpelo k’o da sam radio ko zna šta. U neki kasni popodnevni sat, kao hipnotisan, izađem na terasu da škljocnem sprženi vazduh i ugledam dva goluba na krovu komšijske kuće. Hoće li poleteti? Uključim mitraljez u aparatu, nanišanim i dam se u čekanje. Bio sam već ceo minut napolju, a majica na meni je bila sasvim mokra. Da li da uđem i presvučem se časom?
Uto prhnuše.
Jato na Svalbardu
Spasavanje čarape
Jedna akciona drama u opciji animiranog filma…
To su ti heroji: njima je do slave, a ne do rezultata.
Jedna na dan (3-28): 28. jul 2013.
Kitim svirce i razbijam čaše…
Dobro da, nisam razbijao čaše. To ne radim ni kad sam besan, a kamoli da se kerebečim u kafani. No, beše veselo – od povoda do sastava društva – pa sam malo ister’o kera, taman da napravim formalni razlog za kašnjenje utovara. 
Utovar nedeljom, 28. jul
Demagogija je postala temeljni princip društva: kao da nismo već dovoljno jadni i bez takvog gledanja na svet.
Koliko me sećanje služi, kad god se desi neki potpuno nebitan, ali globalno objavljen događaj, desi se cunami-talas demagoških rasprava. Evo, kraljica Elizabeta II je dobila praunuče, medijski spektakl na Ostrvu je bio primeren, a onda je počelo… Najpre se prokljuvilo u Americi, koja već frtalj milenijuma ne može da se otrgne od podsvesnog osećanja inferiornosti prema najvećim kolonistima u istoriji: hiljadu idiota je kojekuda po Mreži objavilo kako postoje važnije teme od grickanja noktiju dok novopečeni roditelji objave ime deteta. Pritom, dakako, niko se nije tim važnijim temama bavio nedelju dana pre, dok vesti još nije bilo.
A onda, samo sam čekao kad će da počnu, i fejZbuk spameri su krenuli da objašnjavaju kako je ovaj svet pomahnitao kad je važnija vest o “ovom detetu” (pritom vidimo fotografiju nekog nepoznatog klinca starog 6-8 meseci, sve sa krunom na glavi i crvenim plaštom) od “ovog deteta” (i vidimo sliku nekog ispijenog, očigledno gladnog crnčeta Afroafrikanca). Poruka bi trebalo da bude jasna: jeste da je bolje biti zdrav i bogat nego siromašan i bolestan, ali pošiljalac poruke očekuje da mi makar saosećamo sa onima kakvi ne želimo i sami da budemo. Ili tako nekako.
Utovar nedeljom, 28. jul – zamalo
Strpite se koji sat, da dođem sebi od sinoćnjeg derneka.
Aiiiijjjj.
Domine. Mnoooogo domina. Padaju.
Nekada su domine služile kao rekviziti za društvenu igru. Danas služe da se neki ludaci upišu u Ginisovu knjgu rekorda.
Eto zabave.
Jedna na dan (3-27): 27. jul 2013.
Kad se potrefi, pa ideš okolo pričajući kako si baš tako hteo…
Tokom šetnje po dvorištu u kom prebivaju radovi preko tri decenije simpozijuma Terra, na kraju trema sam ugledao scenu u kojoj su se prelamala razna svetla. Škljocnuo sam u tom pravcu ne znajući da li će išta ispasti, jer iz iskustva znam da je Canonov sistem za fokusiranje sklon da se zbuni kada nema dovoljno svetla u tački fokusa. No, kad sam posle video rezultat, zabezeknuo sam se.
Ne plači, sestro
Everything will be just fine…
Sinoć je na Neko Bolje Mesto otišao jedan od najvećih učitelja u istoriji rock’n’rolla. 
J.J. Cale je ostavio toliki trag da bi se nekakav pokušaj brzog pregleda tog dela brzo pretvorio u patetičnu gomilu beznačajnih reči. Tužan sam. Neka govori muzika. 