SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Ne, nije ovo parafraza prebacivanja zadataka izmeÄ‘u autora SuÅ¡tine pasijansa, nego pomenuh jutros ovu stvar, pa rek’o – nije red da proÄ‘em pored nje tek tako, jer je važna kao beleÅ¡ka iz liÄne biografije…
Prvo da pustim “The Weight“, jednu od najlepÅ¡ih stvari koje je grupa The Band ikad snimila, posebno u filmu The Last Waltz, pa da vam ispriÄam tu priÄicu.
Kad se žgadija navuÄe u stambeni prostor, onda je muka otarasiti je se.
Genijalna rešenja su uvek jednostavna, zar ne?
Nastavite sa čitanjem… “Kako se reÅ¡iti gamadi iz dnevne sobe”
Boje, veÄernje boje…
Provirio sam kroz prozor, uoÄio narandžastu i plavu boju, doÅ¡ao do zakljuÄka da je to perfektna pozadina za veÄernju fotografiju, turio fotoaparat na stalak, izaÅ¡ao na terasu, pa opal’ po cveću u žardinjerama.
Ovde sve mora naopako. U sluÄaju da nije, uÄinićemo da jeste. A ako već jeste, pravićemo se pametnijim nego Å¡to jesmo. Dva primera iz akademske sfere: zbog mesta deÅ¡avanja, straÅ¡nije je nego inaÄe.
U sluÄaju da ne pohodite kojekakve domaće portale vesti, možda ste i omaÅ¡ili vest koja je najpre zazvonila kao vetrić promene u druÅ¡tvu: profesorka FiloloÅ¡kog fakulteta u Beogradu Rajna Dragićević je održala nesvakidaÅ¡nji govor apsolventima sa katedre srpskog jezika. Izvesno ponesena momentom, Å¡togod je prenaglasila uticaj profesora srpskog jezika na celokupno druÅ¡tvo (kamo te lepe sreće), ali raÄunam – u motivacionim govorima je dozvoljeno i to.
Ali ne i u Srbiji.
Posle prvog udara iznenaÄ‘enja, poÄeli su da se javljaju ljudi koji su brže-bolje osudili taj govor, nazivajući ga primerom elitizma i snobizma, a bilo je Äak i težih reÄi. Eto, profesorki je zamereno to Å¡to je od mladih akademaca s pravom oÄekivala da proÄitaju poneÅ¡to izmeÄ‘u redova i da naÄ‘u svoje mesto u druÅ¡tvu koje već Äetvrt veka nastupa iskljuÄivo sa pozicije osude pameti. Eto, neko se dosetio da biti profesor srpskog jezika nije probitaÄno zanimanje u Vankuveru i Torontu, pa je naÅ¡ao da je sirota Rajna sve to priÄala zato Å¡to je uvreÄ‘ena zbog nedostajuće Å¡anse. Na stranu reakcije iz navijaÄkog miljea, gde se trenutak razmiÅ¡ljanja smatra slabošću, po kojima se sarkastiÄno i prenaglaÅ¡eno ponavljaju teze kako je “sramota biti kapitalista i imati stanâ€.
Jena od najdegutantnijih stvari koje sam u životu proÄitao beÅ¡e deo jednog davnog intervjua sa Stivijenm Vonderom, gde su uspeli da ga nateraju da opiÅ¡e nekoliko boja (Äovek je slep od roÄ‘enja). A nedavno sam natrÄao na ovo. I sad ne znam kako da se postavim: ovo je ili joÅ¡ degutantnije ili je – genijalno.
OÄigledno, Äovek se dobro zabavlja, pogotovo kad crta autoportret i zevzeÄi se na svoj raÄun. No, možda niste znali: Tommy Edison je zvezda na jutjubu.
Zona f/2.8 – mesto na kome poÄinja magija…
Poigravanje ograniÄenom dubinskom oÅ¡trinom je neÅ¡to Äime ne prestajem da se fasciniram. Mogu slobodno da priznam da je mogućnost rada sa kratkom oÅ¡trinom jedan od važnih razloga Å¡to sam uopÅ¡te preÅ¡ao na DSLR, a odbacio razmiÅ¡ljanje o kupovini nekog novijeg naprednog maliÅ¡e posle Canona G6. Imam uslove za rad u toj zoni zahvaljujući DraguljÄetu, objektivu Canon EF 50 mm f/1.4, koji samo Å¡to ne progovori. Ponekad, kad naletim na neku prikladnu teksturu, ne mogu da odolim:
Mogu li se kerovi iskoristiti za Goldbergovu mašinu? Da probamo.
Jes’ reklama, ali sjajna.
Ono kad uhvatiš sebe da robiješ tehnici… Muka živa.
Vazduh je bio prezasićen vlagom, a meni se nije dalo da montiram polarizacioni filter na objektiv. Palo mi na pamet da je takvo vreme manje-viÅ¡e idealno za fotku eksterijera nad kojom bi se primenio visok kontrast. Bio mi je potreban neki opÅ¡ti plan, polutotal, tako neÅ¡to… Znam! Pravac ulica!
