Author: Grba
Sidnejska Opera, iz ugla arhitekte
Ima li ikoga pismenog po kriterijumima 21. veka da ne zna kako izgleda zgrada sidnejske Opere? Ova građevina, koju je Zelazni nazvao “riba-jede-ribu-jede-ribu”, najveća je likovna ikona Australije. Šta jedan vrsni arhitekta veli o ovom delu svog kolege Jørna Utzona?
Hteo bih usput da vas podsetim na dr Ranka Radovića, arhitektu koji je pored hiljadu obaveza stizao i da se bavi popularizacijom arhitekture. Njegov pristup me je podsetio na onaj školski program televizije Beograd, onih godina kada je televizija, zamislite samo, služila i kao sredstvo obrazovanja. Bilo je to toliko davno da se danas ponekad pitam je li to zaista bilo tako ili sam sanjao.
Gde se sreću pustinja i more
Kako astronauti spavaju
Da li biste mogli da spavate neušuškani? Posada Međunarodne svemirske stanice nema mnogo izbora.
Kad ih vidim kako uživaju, i ja bih da probam. Istina, to uživanje se plaća sa mnogo rada, ali nije to razlog što neću biti u prilici da se odvojim od Majčice Zemlje.
Leva ruka, desna ruka…
Danas slušamo nešto što je već klasik, iako većina slušalaca ne može da shvati kako je to moguće da klasici nastaju čak i u današnje vreme. E, pa mogu ako ih pravi Chuck Prophet.
Ili ne možeš da objasniš ili nema potrebe da objašnjavaš.
Aerodrom, ljudska košnica
Baki, imaš nešto sitno? Može i kartica…
Eh, kakva su to vremena došla…
Je li to ona globalizacija o kojoj svi pričaju?
Točak u plamenu
Asteroid, resurs za sutra
Odavno je neko izrekao ideju da bi asteroide trebalo eksploatisati kao sirovinske resurse bliske sutrašnjice. Kako stoje stvari, prvi testovi će biti izvedeni uskoro. Obama je potpisao proširenje budžeta NASA zarad potrebe eksperimenta koji treba da izgleda otprilike ovako.
Utovar nedeljom, 14. april
Ne znam kako kod vas, ali ovde i dalje ima jogurta u prodavnicama.
Ne prestaju da me fasciniraju kapaciteti političara svih boja i nijansi da pribave političke poene na uštrb bilo čije izjave, bilo kakve i bilo kada. Ako ta izjava ima nekakav naslov, pa još pritom u pisanom obliku, obaška netaktično intoniran bombastičnim atributom koji poručuje da je daleko bolje biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan, onda nastaje tarapana. Onomad beše jogurt-revolucija, ovog puta će biti od svega po ništa, jer ništa nije ni ostalo. Ni mleko, a kamoli jogurt. Sve su odneli. I nije im dosta.
Ne bi bilo tarapane, nego se razni mačkari i kučkari koprcaju da ocede štogod suve drenovine na premisama koje donose sa one strane koja počiva preko Save i Dunava. Uporni pokušaji uspostavljanja praziluk-ideologije neće uspeti, jer napadi dolaze od strane onih koji misle da prazilukovska ikonografija vlada i van njihovog atara. Stoga su slobodni da vrate kući to svoje seljačko vaspitanje i da prepuste Vojvodini paorsko.
P.S. Da li bi neko mogao da mi objasni zašto viču kad stoje ispred mikrofona? Je li to neki fetiš? Da li im je neko objasnio čemu služe mikrofoni i sistemi razglasa?…