Author: Grba

Kako to ide u kancelariji bez papira

Jednom prilikom, ima tome deset ili više godina, bio sam intervjuisan za nekakvu špajz-televiziju iz okoline Beograda, gde su me pitali o budućnosti poslovne upotrebe računara. A tada su me pitali i da li je moguća kancelarija bez papira.

E, tad sam se nekako uzdržao da ne ponovim čuvene reči Lua Gerstnera, dugogodišnjeg izvršnog direktora kompanije IBM, možda najuspešnijeg u istoriji kompanije, koji je na to pitanje odgovorio rečima:

Kancelarija bez papira je kao WC bez papira.

Apsolutno sam uveren da su autori ove reklame znali za tu izjavu.

Jedna na dan (348): 13. mart 2013.

A, pa tako mi i treba kad ne pratim sopstveni instinkt…

Pri kraju sam drugog ciklusa u projektu “jedna na dan”, pa polako već pomalo svodim račune. Jedna od najvažnijih opštih pouka je nešto što sam svojevremeno stekao, pa negde usput opet izgubio, i glasi: sledi svoj instinkt. Prosto da ne može prostije biti.

Zapravo, nisu problem neki dobri ljudi koji dobronamerno čantraju, jer oni su manje-više uvek u pravu i žele mi dobro.

Jedna na dan, 13. mart 2013: Tako je to odmah trebalo da izgleda

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (348): 13. mart 2013.”

Nije ribolov, nije ni pecanje: to je Antogo

Možda vam je poznato, možda i nije: jednom godišnje, u šestom mesecu sezone suše, meštani sela Bamba u zemlji Dogona, naroda iz centralnog Malija, okupljaju se oko nevelikog jezerceta u blizini i na znak uleću da pohvataju svu ribu. Taj ritual se zove Antogo i izgleda ovako.

Posle petnaest minuta, oglašava se prekid tog “ribolova”. Sav ulov ide glavnom starcu u plemenu, a on se onda brine da svako dobije jednak deo.

Više informacija možete pronaći ako guglujete pojam “dogon fishing ritual“.

Jedna na dan (347): 12. mart 2013.

Gurmanska etida: bruschetti in C moll, moderato ma non tropo. Mezzoforte. Forte. Fortissimo. Coda.

Nalik onom junaku vica koji iz ludnice piše kako svaki dan idu na bazen, a doktor im obećao da će zbog dobrog vladanja sledećeg meseca dobiti i vodu u bazenu, i meni se ponekad posreći poslastica za večeru. Nisam odoleo, napravio sam foto-belešku dve faze kreiranja brusketa. Dobio sam embarego na objavljivanje prve faze (šteta: jurio sam geometrijski šablon tost-hlebova u plehu tokom premazivanja maslinovim uljem), ali sam zato dobio odobrenje da objavim ono kad je bilo gotovo.

Jedna na dan, 12. mart 2013: Brusketi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (347): 12. mart 2013.”

Muzika za veče posle tihog popodneva: Nema sunca

Radilo se šta je moralo da se radi, otišao dan k’o dlanom o dlan, pa muzika za popodne nije popodne, nego uveče. Šta ćeš. Ali, ako je za utehu, evo jednog briljantnog dela, u jednoj kultnoj TV emisiji.

Izvedba Billa Withersa: odlična. Pesma: kultna. Faca bubnjara: neprocenjiva.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika za veče posle tihog popodneva: Nema sunca”

Mission Impossible: Polupati Volvo

Dakle, zadatak je veoma lak u svojoj suštini: na raspolaganju ti je rashodovani Volvo 850 i raznorazni materijal na auto-otpadu koji možeš da upotrebiš prema nahođenju. Tvoj zadatak je da vožnjom razlupaš Volvo do te mere da više ne bude u voznom stanju.

Da li si razumeo zadatak? Odlično. Na izvršenje!

Nastavite sa čitanjem… “Mission Impossible: Polupati Volvo”

Jedna na dan (346): 11. mart 2013.

Jedna stara. Beše odbačena: nju sam jurio, a desile se neke druge…

Postoje fotografije čija sudbina je da budu odbačene zato što nisu najbolje u špilu. Najčešće, nije šteta: prosto, loviš sitnice od jedne do druge ekspozicije i onda se tokom tog procesa možda i udaljiš od prvobitne ideje, jureći nešto drugo i dolazeći do možda neplaniranog, ali valjanog rezultata kojim se sesija završava. Ona prva bude sa stotinu mana, to znaš na kraju, jer prepoznaješ elemente koje si vrteo po kadru. Ponekad, međutim, moraš da odbaciš i dobru fotku samo zato što za nju nema mesta: ona je dobra, ali druge su bolje. Baš to se desilo sa ovom fotografijom, u jednoj kućnoj sesiji krajem januara, kada su je prestigle druge fotke.

Jedna na dan, 11. mart 2013: Mikrokosmos

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (346): 11. mart 2013.”

Poučna pesmica o tužnom i nadasve neshvaćenom humanoidnom robotu koji je silno patio zbog usamljenosti među intelektualno inferiornim stvoriteljima i čiju nogu su posle ukrali da bi napravili prečku na terenu za kriket

Povodom prisećanja na delo čoveka kakav se neće ponovo roditi, o čemu ćete biti više (i bolje) podsećeni u večerašnjim prilozima, ovog popodneva slušamo jednu važnu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Poučna pesmica o tužnom i nadasve neshvaćenom humanoidnom robotu koji je silno patio zbog usamljenosti među intelektualno inferiornim stvoriteljima i čiju nogu su posle ukrali da bi napravili prečku na terenu za kriket”

Subkontrabas saksofon

Niste čuli za dotični, hm, instrument? Sto godina mladosti, uvek ima vremena da se nauči još ponešto.

Kažu da instrumentalisti na tubi i fagotu trpe psihičke posledice zbog izloženosti lobanje niskofrekventim vibracijama tokom višegodišnjeg redovnog sviranja (a bez redovne vežbe, nema virtuoznosti). U ovom slučaju, šta ja znam, meni pre liči da treba da si već podilejisao da bi uopšte pokušao da sviraš na ovom sulundaru.

Jedna na dan (345): 10. mart 2013.

Najzad došlo na red. A imam tu kapiju na zicer odavno…

Postoji lokalna legenda o kojoj ne znam dovoljno, ali jedna kratka i odsečna referenca je potvrdila da je stvar tačna. Elem, kad se krajem pedesetih gradila jedna stambena zgrada u centru Kikinde, vis-à-vis katoličke crkve, u čijem prizemlju je kasnije bila legendarna “Kasina” (i svašta nešta posle, danas je nekakva prodavnica kozmetike), desila se intriga. Čuo sam, pa nisam verovao, onda sam proverio, zaista je ličilo da je istina, i onda sam se najzad setio da pitam svog oca, koji je o svakoj većoj građevini podignutoj tih godina u Kikindi znao sve, jer te građevine su bile njegova jedina prava škola.

Jedna na dan, 10. mart 2013: Ulazna vrata na višespratnici bez stepeništa

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (345): 10. mart 2013.”