Author: Grba

Jedna na dan (306): 30. januar 2013.

Drogeraška.

Kao osvedočeni bivši narkoman (odsek za kofeinske napitke), i dalje imam povremenih apstinencijalnih problema kada je reč o kafi. Dok je Marinko samo meračio svoj produženi espreso i u vazduhu brojao zrnca šećera koja će dopustiti da mu zagade okrepljujući napitak, ja sam svoj već istresao u sebe i razmišljao da li da naručim još jedan. Sledeći espreso nisam naručio, ali sam morao da zabeležim taj tihi trenutak neposredno nakon iskazane drogeraške alavosti.

Jedna na dan, 30. januar 2013: Apstinencijalna kriza

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (306): 30. januar 2013.”

Na visokim potpeticama

A sad poslastica, ovog puta iz muzičke niše koju najviše volim: progresivni rock Ostrva s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. A u toj zoni se znalo ko su pravi, veliki majstori. Berba 1971. beše zanimljiva u istoriji tog žanra. A jedan od naslova koji su obeležili tu godinu bio je i Low Spark of High Heeled Boys grupe Traffic. Ako niste slušali taj album, baš šteta, ali nikad nije kasno da ispravite taj propust. Hajde da čujemo živu izvedbu naslovne numere iz 1972. godine; ako se ne varam, ovo je jedini sačuvani video-zapis iz te faze rada grupe i to ga čini posebno vrednim.

Nego, da li ste primetili nešto?

Nastavite sa čitanjem… “Na visokim potpeticama”

Minijaturni aerodrom…

…I to sve sa poletanjem i sletanjem aviona. Pogledajte bar malo.

Ova instalacija je deo sistema Miniature Wunderland, koji se nalazi u Hamburgu, na istom mestu gde i najveći model železnice na svetu, o kome smo odavno pisali na Suštini pasijansa.

Moj lični favorit: sletanje u “večernjim časovima”. A ako ste željni preterivanja, na raspolaganju je i drugi deo video-zapisa sa ovog mesta.

Kako se parkira bicikl

A sada će braća Japanci da nas nauče kako se vrši parkiranje biciklova.

E, boktemazo, šta je sa ovim svetom! Nekad smo bicikle ostavljali uz bagrem, nismo morali ni da ih zaključavamo, posle su izmislili soške i razna druga čuda, pa smo posle i ključeve za bicikle morali da koristimo… Ali ovo je već mnogo, da ne kažem i nešto gore.

Jedna na dan (304): 28. januar 2013.

Ne mogu protiv onog kako ja to vidim i osećam.

Izvinite, prijatelji. Pokušali ste da me prevaspitate, pa vam nije uspelo. Ja vidim kako vidim i radim kako me nagon vuče. Slikam umesto da fotografišem, pa ako je to loše, onda je jasno kuda to vodi. Ali ja drugačije ne mogu.

Jedna na dan, 28. januar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (304): 28. januar 2013.”

Ples na vetru

Na prvi pogled zanimljivo, banalno govoreći. A zapravo poezija pokreta.

Komentar uz ovaj video je glasio da taj čiča često pušta zmajeve u tom parku u Vankuveru. To je Ray Bethell, nekad višestruki svetski šampion u puštanju zmajeva. Navodno, on je sasvim gluv, ali očigledno ume da razgovara sa vetrom. Mnogobrojni posmatrači drže ruke u vazduhu dok mu tapšu, jer žele da on vidi koliko su oduševljeni.

A duet cveća iz opere “Lakme” je čist bonus…

Nastavite sa čitanjem… “Ples na vetru”

Šta bi rekao Čarli Parker?

Ako ste se ikada imalo očešali o jazz, a kamoli da ste zaronili u taj nepregledni muzički fah, onda znate da je Birdland ime legendarnog jazz kluba u Njujorku koji je ime dobio po svom najpoznatijem posetiocu i jam session učesniku kasnih četrdesetih. Charlie Parker, jedan od najznačajnijih autora i insterumentalista jazz muzike, imao je nadimak u mladosti “Yardbird” (“živinče”), da bi to kasnije, kad su počeli ozbiljno da ga shvataju, bilo skraćeno u “Bird“.

Međutim, “Birdland” je naziv još jednog spomenika muzike dvadesetog veka: to je ime melodije koja se danas smatra prototipom u jazz-rocku.

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Čarli Parker?”

Utovar nedeljom, 27. januar

Gusalo, masalo! Tukli se, nisu se tukli, dobiće oprost duga, neće dobiti oprost duga, ide iz kluba, ne ide iz kluba, kupiće ih Hašim, neće ih kupiti Hašim, sve je u redu, ništa nije u radu, ‘oće da plaćaju porez, neće da plaćaju porez, desiće se nešto, neće se desiti ništa…

Više svetla! VIŠE SVETLA!Zamotao bih pitanje u oblandu, ali nemam vremena za to, a i svetac je, pa ne smem da postavim pitanje “ko bre ovde koga zajebava”. I eto, moram da pitam banalno, prostački, ali makar tako da laprdavcima zvuči kao umna dilema. Elem:

Da li je ostao iko da poriče tehniku popunjavanja medija glupostima do prezasićenja, edabi neko kome je to po volji uradio ono što drugima nije po volji?

Eskiviram ja medije, ali neće da eskiviraju oni mene, pa ih i dalje konzumiram mnogo preko svoje volje. Pravo pitanje glasi: kako li onda prolaze oni koji po navici sede ispred televizora i prevrću novine (koje su ili frizirane ili tabloidne) i misle da je njihovo tako stečeno saznanje verodostojno? Znate šta, perspektiva saznanja je loša, a jedino u šta još verujem su neke osnovne vrednosti, one koje ne zavise od političkih prilika, duha vremena ili mode. Međutim, ne vredi: ljudima je dovoljno samo nekoliko sekundi da bi pogrešno iskonstruisali bilo kakvu informaciju koju čuju. Imam i primere…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. januar”