Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danju je slika plavog kamička sastavljena od vode, zemlje i oblaka. A noć pripada električnom svetlu… Elem, NASA je opet napravila nešto dostojno pažnje: noćni snimak planete. Pazi sad:
Čak se i Srbija vidi detaljno u jednom kadru. 
Više detalja na sajtu agencije NASA…
Weeeeee!….
Ove nedelje, izgleda, čistim neke mentalne budžake tako što ih pretvaram u apstraktne vizuelne fraze. Fotka koja je pred vama rezultat je višednevne ideje da načinim nešto u tom obliku.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (251): 6. decembar 2012.”
Juče je stigla vest kako je Dave Brubeck otišao na Neko Bolje Mesto, i to jedan dan pre svog 92. rođendana. Ovaj vrsni pijanista i kompozitor ostavio je svetu pregršt dobrog džeza, a numera koju Suština pasijansa danas deli sa vama verovatno ide u red deset najzaraznijih melodija dvadesetog veka: Take Five.
Zasad da pogledamo benignu verziju pojavljivanja uljeza…
Čujem da postoji još jedna varijacija poput snimka one devojčice sa lutkom… Potražiću za vas.
Prelistavam staru literaturu. U međuvremenu, ostajem u zoni apstraktnog.
Kada je dan takav kakav je, onda nema mnogo kretanja. Ne razmišljajući na vreme, izgubio sam šansu da razvijem neke posebne teme, pa sam se malčice izgubio spram kreativnog zahvata. 
Datum je bio već na izmaku kad sam se latio teme…
A tema je stara. Sad praktikujem da zavirim u fotografije iz prvog ciklusa, pa tamo nalazim ideje za dalji rad. Sećam se, kod nekih fotki sam rekao sam sebi “vratiću se”. A kad sam ugledao “osmicu”, znao sam šta ću…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (250): 5. decembar 2012.”
Welcome to cyberspace, I’m lost in a fog
Everything’s digital – I’m still analog
When something goes wrong, I don’t have a clue
Some 10 year old smart-ass has to show me what to do…
Ovako na poslednjem albumu Analog Man (2012) peva Joe Walsh, jedan od najvažnijih američkih middle of the road gitarista. Da čujemo naslovnu numeru:
Ta legendarna izjava potiče odavde…
…a može da se primeni u mnogim, mnogim životnim situacijama.
A tek onako usput, koristim Ajgorovu naznaku i prisećam se promene u glumačkoj podeli u drugom serijalu “Nevena”. Tada je Miloš Žutić preuzeo neke uloge, uključujući i Šandora Vilovskog, doktora crne magije i hokus-pokusa, specijalistu za alternativnu konzumaciju jaja. 
Navalio na apstraktne modele, pa ne pušta. Poludeo čovek.
Tokom jedne nedavne besane noći, malo je falilo da ustanem, zgrabim fotoaparat i krenem da slikam digitalni budilnik sa OVOLIKIM ciframa koji smo nedavno kupili, kad je stari budilnik ispustio svoju plemenitu dušu posle samo 24 godine rada. Tad sam se obuzdao, nego sam sve češće razmišljao na tu temu i nije htelo da me pusti. Bilo je to nešto nalik onom kad neku krajnje glupu pesmu spontano premotavate u glavi, pa imate utisak kao da je čujete. A lek za isterivanje iz glave je, kažu, da čuješ tu pesmu opet. Da li to onda znači da fotografisanjem objekta prestaneš da misliš o njemu? Odlučio sam da probam.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (249): 4. decembar 2012.”
Odlučili su da stupe u dvoboj. Niko ništa nije sumnjao.
Nedelju dana pre smaka sveta, dozvolite da vas podsetim da smak sveta nije nužno loša stvar. I zato neću da govorim “neće se ništa desiti”, poput većine postmodernih skeptika i ostalih e-džedaja. Govoriću “jebi ga, opet smo se izvukli”.
Ilustracija. Opet ilustracija. Slika i prilika dana koji sam proživeo.
Muka živa. Ponekad se zalomi takav dan da ništa ne možeš započeti zato što, kad se okreneš, ima toliko nezavršenog da te muka uhvati. Dan sam posvetio otkačivanju zaostalih poslova, što je pored redovnih zadataka učinilo da se osetim kao rob. 
U jednom položaju na stolici, proveo sam skoro šesnaest sati, doduše sa dve pauze.
Osetio sam potrebu da zapišem kako je taj dan izgledao. I evo tog zapisa.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (248): 3. decembar 2012.”