Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…Navali narode, sad il’ nikad…
Ama, setio sam se nešto Milutina Butkovića, pa mi asocijacija otišla u smeru “Nevena“, pa sam se setio Šandora Vilovskog, majstora crne magije i hokus-pokusa, pa…
Neponovljivi “Neven”… Garniture DVD-ova su se pojavile jedne srede u prodavnici u Beogradu, a ja sam ih imao u rukama već u petak… Moraću da odgledam sve redom tokom novogodišnjih praznika.
Lenji dan. Lenja fotografija. Prava ilustracija.
Nije baš da nemam šta da uradim, ali morao sam sebi da priuštim jedan dan lezilebovanja. Znate ono kad baš ni o čemu ne želite da mislite i ni u šta ne želite da se petljate. Odradili smo prepodnevni scenario nedeljom, a posle ručka sam se zdao u ispunjenje plana. Čak sam se i televizijom pripomogao, gledao sam NetGeo kanal dobra tri sata (sve sa dremanjem pride). E, a onda sam najzad kasno uveče seo za računar. Pade mi pogled na čašu furminta i na nekakav tračak svetla… I odmah sam znao da gledam u fotografiju dana. Učinio sam taj strašni napor da ustanem iz fotelje kako bih dohvatio drugi objektiv…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (247): 2. decembar 2012.”
Suncetižareno! Kad pre decembar! Pa to nije fer!
“Sporo prolaze dani dok godine lete”, pevao je Drago Mlinarec onih romantičnih godina. Nisam to razumeo, osim kroz opise onih koji su već prevalili sredovečne godine. Sad kad sam i ja odavno obrnuo cajger, znam kako je vreme jedini dragoceni i nenadoknadivi resurs u životu. I zato, pametno s vremenom.
A opet, šta vredi da žurim kad znam da neću stići? Otkrio sam odgovor i na tu dilemu: žurim zato što neću dozvoliti da me baš to vreme pretekne. Gledam sve više ljudi oko sebe kako odbijaju da se suoče sa svakodnevicom; koriste različite recepte da bi se odbranili od onog što ne razumeju.
Nemam običaj da puštam najave filmova kao jutarnje klipove, ali ovog puta ne mogu da odolim.
Umalo da ne postignem…
Ovo je fotka uslikana preksinoć, dakle formalno još uvek u novembru. No, da podsetim: projekat “jedna na dan” u drugom ciklusu ima kao zadatak da se jednom dnevno bavim fotografijom, a ne nužno fotografisanjem… Elem, nisam bio sasvim siguran u času kad sam štriknuo ovu scenu – hoće li materijal biti vredan objavljivanja posle obrade koju sam koliko odmah i zamislio (nije bilo teško pogoditi da je to konverzija u monohromatsku paletu).
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (246): 1. decembar 2012.”
Pa kad ne mogu da odolim!
Ulično ludijanje na snažnim dvotočkašima na ostrvu Man traje još od 1904. godine i do danas je ostalo najveća atrakcija u tom ćošetu Ujedinjenog kraljevstva. Pogledajte ovo: od brzine zastaje dah; napominjem da ovo nisu nikakve montaže, nego realni prikazi brzine. Na ravnim delovima, brzine i prestižu 300 km/h; krug od oko 60 km šampioni prelaze za oko 17 minuta. Da vam pomognem: to je prosek od preko 210 km/h…
Muzika je najbolja, što bi rekao Brandy…
Zatekao sam se na trećoj po redu promociji knjige “Umetnost pobune”, pa sam se u poslednji čas setio da bih mogao da uhvatim i nešto za projekat “jedna na dan”. Šta da ti pričam: od oko 130 ekspozicija, ova jedna mi se jedina učinila zanimljivom za tu svrhu…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (245): 30. novembar 2012.”
Danas slušamo ekstravagancu: Ian Anderson gostuje na sceni uz legendarni italijanski prog rock sastav Premiata Forneria Marconi. Život je džudo… uh, čudo.
Taman pomisliš da si dobro video, kad…
Ljudsko oko je nesavršeno, o mozgu da i ne govorimo. Mozak voli da mu bude ugođeno, a onda pogled zasmeta da se nešto zaista vidi kako treba. Ali, to je već neka druga priča…