Author: Grba

Čekaću te

U najavi je novi album grupe Mumford & Sons. S obzirom na to da je reč o jednoj od najvažnijih pojava na muzičkoj sceni Engleske, a da je i Amerika pala na kolena pred ovim indie folk bendom posle jednog jedinog albuma koji su objavili (Sigh No More, 2009), to je najava sledećeg izdanja događaj vredan pažnje.

U ponedeljak je na blogu NME premijerno osvanuo najavni spot za pesmu “I Will Wait“, već eksponirane kao singl sa budućeg albuma Babel koji zvanično izlazi 24. septembra. Pogledajmo taj spot, snimljen na koncertu u parku Red Rocks u Koloradu, kultnom mestu na kome je čak i Neil Young pokisnuo do gole kože tokom koncerta, u vreme dok još nije bilo te velelepne bine…

Koja prangija! Vidimo se na koncertu grupe Mumford & Sons, kad god se bude desio!

Jedna na dan (131): 9. avgust 2012. (ret.)

Dan za akciju: obišli smo Rajačke pivnice i Negotin. Dobili smo par preporuka i pametno smo učinili što smo ih poslušali…

Rajačke pivnice imaju drugačiji šmek od Rogljevačkih pivnica. Da li je to zbog proteklih godina u kojima se gledalo koje je selo kakvu politiku vodilo tokom Onog Rata ili iz nekog drugog razloga – tek, za Rajačke pivnice svi znaju i misle da su jedine, iako to nije baš tako. No, daleko od toga da je manje zanimljivo – štaviše.

Rečeno nam je da ne propustimo da vidimo groblje u Rajačkim pivnicama. Naišli smo na to mesto, pa zašto da ne, pomislismo… A onda, šokantna slika:

Jedna na dan, 9. avgust 2012: staro groblje u Rajačkim pivnicama

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (131): 9. avgust 2012. (ret.)”

Jedna na dan (130): 8. avgust 2012. (ret.)

A onda, jedan spori dan u Rogljevačkim pivnicama. Uživanje.

Drugog dana u Rogljevačkim pivnicama, odlučili smo da uživamo, malo se šetamo, mnogo odmaramo i sve što je po volji činimo krajnje lagano. I zato sam ja krajnje lagano fotografisao po selu, poput ovog bunara.

Jedna na dan, 8. avgust 2012: bunar u centru Rogljevačkih pivnica

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (130): 8. avgust 2012. (ret.)”

Jedna na dan (129): 7. avgust 2012. (ret.)

Dve nedelje pred put, nismo ni znali za postojanje Rogljevačkih pivnica. A kad smo našli to čudno mesto, ostadosmo zabezeknuti i namah predati…

Odavno se kanim da naučim više o selima istočne Srbije. I došlo na red: Negotinska krajina je određena kao prvo važno odredište za ozbiljno istraživanje. “Idemo u Rajačke pivnice”, rekoh Jasni. A pošto je ona zadužena za istraživanje logistike pred put, već sutradan mi je rekla da neće biti lako. Jedan Robertov kolega iz Negotina nas je uputio na hotele u gradu… Hvala, ali ne, hvala, pomislih – tako mogu i sam da izigravam neko istraživanje. Da putujem svako veče iz pivnica 20 km, to znači da ne smem da pijem vina. E, pa neće moći.

I tako, nađosmo smeštaj u Rogljevačkim pivnicama. A do tamo smo stigli zahvaljujući mom dalekovidom predviđanju da ne bi bilo glupo uneti geografske koordinate u GPS uređaj. I uređaj i mapa i pitanje na benzinskoj pumpi u nekom selu, pa opet jedva nađosmo mesto. Ali, vredelo je.

Jedna na dan, 7. avgust 2012: Rogljevačke pivnice, neobično mesto koje vredi pohoditi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (129): 7. avgust 2012. (ret.)”

Jedna na dan (128): 6. avgust 2012. (ret.)

Prva etapa puta je izvedena po stazi koju nikad nismo pohodili iako celog života živimo u Banatu. A usput smo nailazili na neka čudna mesta…

Rešio sam da neću da vam prikažem prvu fotku s puta: to je veliki i prilično idiotski spomenik Rokiju Balboi, imaginarnoj vucibatini koga je boks prizvao pameti (gospode bože… ali bilo je baš tako). Kako se i zašto desilo da mu građani Žitišta podignu znamenje, meni baš i nije najjasnije. Ako sam i stao da fotografišem spomenik, nisma stao ni da popijem kafu, jer bilo je vrelo prepodne i savladali smo premalo od puta od Kikinde da bismo već sad pravili pauzu; minus za turizam Žitišta.

E, zato smo ušli u Banatski Sokolac i tamo fotografisali Boba Marlija:

Jedna na dan, 6. avgust 2012: Borac za slobodu sa gitarom u ruci...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (128): 6. avgust 2012. (ret.)”

Jedna na dan: projekat se nastavlja (ret.)°

Petnaest dana se pretvorilo u trideset osam. Plan za tihu retroaktivnu nadoknadu će se pretvoriti u tajfunski utovar fotografija tokom nedelju dana. Ali, tako ti je to kad nemaš kome da polažeš račune, nego si svoje volje gospodar, pa misliš da možeš kako hoćeš…

“Danas ću… Ne, večeras… Bolje sutra, jer sad bih morao da popijem kafu, a to ne smem…” a onda sutra: vanredni posao, vanredna glavobolja, vanredni gosti i, uostalom, redovno stanje u kome ništa ne može da se izvede kako je planirano. I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju.

Međutim, to što 38 dana nisam objavio fotku dana nikako ne znači da za to vreme nisam ništa slikao. Naprotiv: upravo sam proverio brojčanike: od poslednje objavljene fotke u ciklusu “jedna na dan” do danas, načinio sam ni manje ni više nego 3150 ekspozicija. Uto sam prešao i oko 2500 km puta, vozio sam i bio vožen, i to kopnom, vodom i vazduhom. Za tih 38 dana, fotografijom sam se bavio svaki dan. I ako izuzmem vožnju i druženje sa nekim dragim ljudima, fotografija je tema kojoj sam se apsolutno najviše posvetio u avgustu  i septembru.

Jedna na dan

Zbog toga, savest mi je mirna (mada možda neće biti mirna nakon što natovarim sve ovo za kratko vreme). Za kolotečinu će biti vremena kad udari zima. A do tada, mislim da neću imati miran vikend: slede i druge foto-sesije. Uostalom, to je moj izbor: bolje je da ne mogu da postignem zamišljeno nego da živim u danu mrmota.

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan: projekat se nastavlja (ret.)°”

Bol… kao dokaz da si živ

Danas je devet godina od smrti Dase u crnom i red je da ga se setimo. Tokom zamalo pedeset godina karijere, obeležio je jedno vreme, oblikovao jedan žanr i dokazao da se na kraju može postići mir sa Onim Gore samo tako što će pogledati u oči svakome.

Pesma “Hurt“, koju je Johnny Cash otpevao na poslednjem albumu koji je objavljen za njegovog života, nije njegovo autorsko delo, nego stvar iz kataloga grupe Nine Inch Nails. No, ovde imamo tri situacije koje idu u prilog preferenci. Reč više o tome nakon što čujemo ovu izvedbu.

Nastavite sa čitanjem… “Bol… kao dokaz da si živ”

Dečko sa zvezda

Ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem! Jebote, potpuno neverovatno! Ali dešava se: 170 numera u dosadašnjem nizu muzike za popodne – i nijedna od Davida Bowiea. Nijedna! Kad sam juče hteo da skrenem pažnju na Micka Taylora, omaškom sam napisao ime Micka Ronsona i to je bilo dovoljno da shvatim…

To se mora ispraviti, sa kamatom.

Danas slušamo jednu od najlepših numera (sic!) iz izuzetno bogatog i uglavnom besprekornog diskografskog kataloga najvećeg kameleona u istoriji rock muzike. “Starman” je jedna od jedanaest najvažnijih numera (sic!) na albumu The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972), jednom od ključnih muzičkih dela rock’n’rolla uopšte.

Nastavite sa čitanjem… “Dečko sa zvezda”