Author: Grba

Utovar nedeljom, 5. avgust

Još da vam izručim ovaj, hm, utovar… istovar… ama, utovar, pa da se latim druma. Jedva sam dočekao.

A sad, odoh ja da malčice slikam po S(v)rbijiSuština pasijansa je mesto koje se vremenom samo od sebe oblikovalo onako kako je htelo. Izgleda da sam bio u zabludi kad sam pomislio da će postojanje ovakvog prostora nužno izazvati nepresušne talase inspiracije… Ono nije da nije, inspiracije ima uvek, ali vremena nema toliko koliko bih ja voleo. Zato mogu reći da imam sreće što se ovde takođe stiču pisanija mojih saradnika. “Lako je tako”, reći ćete vi. Jeste, lako je. A gde to piše da čovek ne sme da ugodi sebi i svojim idejama? Pa još u takvom društvu? Uostalom, posao čine ljudi.

Zbog toga, ja ću mirno da uživam u lutanju Srbijom sledeće dve nedelje. A sledeća dva utovara nedeljom obezbediće Boris. Videćete, na kraju će se pokazati da je trebalo više vremena da posvetim animiranju ekipe Suštine pasijansa, pre nego bavljenju drugim stvarima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 5. avgust”

Noćni pogled sa veoma posebnog mesta

Jedna je stvar to što je boravak u Međunarodnoj svemirskoj stanici težak posao: odgovoran, opasan i rizičan po zdravlje. Ali, svi koji su bili tamo kažu da je život lakši nakon što je namontirana staklena kupola koja služi kao vidikovac. Stižu nam razni foto i video zapisi odande, a ovaj je jedna od najlepših do sada (engrpski: najlepših ikada).

Da nezaboravim: učinite sebi uslugu, pređite na HD verziju snimka i pružite sliku preko celog ekrana. Vredi svake utrošene sekunde.

Ovo me opet potiče na pripremu da se okušam u fotografisanju neba. Trebaju mi dve vrste scena koje hoću da uhvatim, ali da vas ne davim pre nego što dođem do rezultata. Da se kojim slučajem nađem u ISS, sumnjam da bi mogli da me izbace iz kupole…

Jedna na dan (126): 4. avgust 2012.

Još jedan zicer dug godinu dana: nisam znao da ću ga izvesti baš u danu koji je upravo za nama…

Jedna od prastarih pouka je u subotu imala dobro razrešenje – poštovao sam pravilo “nikud bez fotoaparata”. Dok sam čekao red u perionici kola, pogled mi pade na jednu fortifikaciju… Kako drugačije da je nazovem… Reč je o nikad nesazidanoj zgradi koja je ostala kao spomenik oholosti i beskičmenjačkog ponašanja dela populacije. Zgrabio sam fotoaparat iz tek nasapunjanih kola, probio se kroz čičkove i šašu i stigao na lice mesta. Bila je to jako dobra sesija iz koje izdvajam ovo:

Jedna na dan, 4. avgust 2012: Svetilište naivne vere u Njegovu politiku

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (126): 4. avgust 2012.”

San o entropiji°

Ovo je moj poslednji muzički post pre nego što vas prepustim Vladanu na petnaestak dana, tokom kojih ću ja osvajati nove budžake Srbije. Zašto mi pade na pamet baš entropija, ne znam, Vladana ne smem ni da pitam Angel a vama prepuštam da nađete sami svoju tezu.

Ova video-beleška je isečak sa zvaničnog DVD izdanja sa turneje Growing Up Tour Petera Gabriela i snimljena je u Milanu u proleće 2003. godine. Taj koncert zauvek ostaje jedan od najboljih koje sam gledao na videu u svom životu. Trnci uz kičmu se dese ne manje od desetak puta, što je pet puta više nego što očekujem od najboljih koncerata… Slušaj glasno:

Nastavite sa čitanjem… “San o entropiji°”

Jedna na dan (125): 3. avgust 2012.

Verujte mi, već godinu dana se kanim da napravim ovaj snimak. Tačnije, sličan ovom, jer ovde sam uveo neke novine u postupku. Kako god bilo, ne zamerite mi na banalnosti motiva.

Jeste, poželeo sam da izvedem jednu fotku iz koje viče “HDR, pa šta!” – upravo ono što sam kategorički tvrdio da ne volim da vidim, sad sam čak i uradio. Razlog za to je puka znatiželja, a da nisam probao, valjda bi mi pipa izrasla na vr’ nosa. Šta sam imao: polica u sobi je bila osvetljena samo noćnom lampom iz susedne prostorije, ukrstila su se tri različita svetla na tom mestu i jako me je zanimalo šta raspoloživi postupak može da mi da ukoliko mu pružim tri fotke iz aparata na tronošcu. Od šest HDR kombinacija koje sam sačuvao, odabrao sam ovu:

Jedna na dan, 3. avgust 2012: HDR polica

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (125): 3. avgust 2012.”

Teza o raspodeli ljubavi

Bob Marley je jedna od onih institucija popularne muzike koji ostali veći od života. Čak i ako vas uopšte ne interesuje rastafarijanski pokret i, pogotovo, reggae muzika, znate bar nešto malo o Marleyu i verovatno sa naklonošću gledate na njegovu muziku. Prisećamo se jedne od najpopularnijih pesama iz njegovog opusa.

Nastavite sa čitanjem… “Teza o raspodeli ljubavi”

Mađioničar adolescent

Muka živa: kako biti poseban na sceni? Sto hiljada mađioničara izvodi iste, veoma dosadne trikove. Oni nemaju ni para ni načina da dođu do trikova koje će sami izvoditi, što visove te struke čini nedostižnim za većinu. I šta sad? Kojim argumentom učiniti svoj nastup zanimljivim? Ovaj je odlučio da glumi adolescenta nesigurnog u sebe. I to mu dobro ide.

Izvinjavam se onima koji ne mogu dobro da razumeju šta ovaj dečko govori. Uglavnom, sve zvuči kao da se naglas preslišava. Ostalo može da se pročita sa face.

Manje-više, mogu da poverujem da mu se prvi put zaista desilo da ga je trema dotukla na sceni, da se to dopalo publici i da je mali ukapirao da može da igra na tu kartu.

Jedna na dan (124): 2. avgust 2012.

Neću se smiriti dok ne promovišem BW fotku u nizu.

U toku šetnje koja je urodila jučerašnjom fotkom dana, palo mi je na pamet da često i prečesto razmišljam o tome kako propuštam da slikam detalje. No, kao da me neki đavo drži protiv takve inicijative. Juče sam uspeo da uhvatim dve takve scene; jedna je podbacila, a drugu prezentujem ovog puta.

Jedna na dan, 2. avgust 2012: Pet patuljaka

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (124): 2. avgust 2012.”

Ko bi to mog’o biti?

Volite li radiofonične pesmičuljke? Iako sam prilično probirljiv kada je o muzici reč, postoji čitav džuboks stvari za zviždukanje koje obožavam i, po pravilu, držim u MP3 plejeru u kolima. Ovaj matori aussie hit pripada obaveznom sastavu. Hot smile

Nisam se nešto pretrgao da znam mnogo o grupi Men at Work, osim onog što svi znaju. U vreme kad su oni bili aktuelni, ja sam slušao i svirao neku drugu muziku, pa mi je promaklo. No, svejedno: cenim dobro napisane pesme, a postoji par pesama koje smo jako voleli u ona doba kad smo bili mlađi nego naša deca danas, poput onog blesavog reggae pesmičuljka… Australijanska scena je uvek imala neki šmek koji mi je teško da opišem, ali mi je bilo lako da slušam. Midnight Oil, uostalom… Rolling on the floor laughing