Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Postoje razne vrste zamlata. Pogotovo su opasni oni koji svom predmetu zamlaćivanja prilaze elaborativno i u očekivanju da će celi svet da im se divi. Najgore od svega: ponekad im uspe. I onda, ostaje da se priupitamo ko je ovde lud.
Nastavite sa čitanjem… “Koncert za pisaću mašinu i orkestar”
Mogu ja sad do mile volje da pričam kako sam baš tako hteo, ali lagao bih kao pas. A ja ne volim da lažem. Poenta je u tome da može i tako…
Kada smo završili boravak u zoni Arače, krenuli smo lagano uskim atarskim putem ka kolima. A u bankini čičak. Ko bi odoleo: čučnuo sam, što mi zbog ove lubenice iznad pojasa teško pada, i štricnuo nekoliko snimaka.
Žetva je ponegde već počela. A pun Mesec beše još preksinoć. Vreme je da se setimo jedne od najboljih pesama iz klasičnog repertoara Neila Younga.
Fascinira me broj ljudi koji negativno misle o ovom čoveku.
Lik mrtav ‘ladan izvede potpuri stotinu poznatih fraza, složeno hronološki kroz šezdeset godina rock’n’rolla. Neka vam ne bude mrsko da čujete; ako svirate gitaru, imate dovoljno pogleda da i sami skinete poneku frazu.
Kompletan spisak svih referenciranih numera možete videti u tekstu ispod klipa na matičnoj strani na Jutjubu.
Taman da izvedem jednu probu pa izaberem fotku dana odatle, namesti se neka druga fotka ispod koje kao da je neko napisao “to je to”…
Izašli smo u vožnju van grada, da malo ohladimo glave promajom pod otvorenim prozorima. Najzad sam se dao u testiranje polarizacionog filtera, a usput sam odradio i prvu ovogodišnju sesiju u polju suncokreta. Nije baš tako očigledno šta je filter ovde uradio (vidi se lakše na onima gde je nebo vidljivo). To izgleda ovako:
Da, znam da se pravo značenje naslova ove pesme krije u drugom kontekstu; saznaćete to i sami budete li pazili na stihove. Međutim, po ovoj omorini ja sam željan disanja i prosta preporuka “just breathe” ima veoma doslovno značenje sada i ovde.
Kako god: reč je o novoj pesmi u repertoaru Willyja Nelsona, koju je uradio zajedno sa svojim sinom Lucasom.
Snimak koji sledi nije za nišče duhom: ovo se desilo prošle nedelje na Evropskom prvenstvu u atletici u Helsinkiju.
Ostaje mi da se pitam dokle to vodi. Znam da je Duci Simonović bio u pravu, ali zašto niko neće da naglas upita koliko smisla ima ubijati se zbog nekakvog rezultata u sportu?
Danju je toliko toplo da mi se ne mili da izlazim. A noću ne mogu da slikam… Čekaj: mogu.
No, svakako sam hteo da dokumentujem privremeno stanje na terasi, izgled nakon što sam skinuo stare daske, a pre montaže novih. Uhvatio sam aparat u ruke i štriknuo nekoliko fotki onako sirovo, iz ruke. Uz zrno obrade, tek da ispravim neke nepravedno propuštene sitnice, odabrana fotka ispade ovako:
Danas je četrdeset prva godišnjica od smrti Jima Morrisona. Tim povodom, prisećamo se jedne od značajnijih epizoda u karijeri grupe The Doors: bio je to nastup u The Ed Sullivan Show, emisiji koja je emitovano uživo širom Amerike i u kojoj je jedan zatucani mamlaz, uz pomoć svojih poslušnih asistenata, odlučivao ko će da bude popularan u Americi, a ko neće.
Ed Sullivan je to činio u duhu najgrđe zelotske cenzure, tražeći od izvođača da menjaju tekstove svojih pesama “tako da budu prihvatljivi”, da se obuku “kako dolikuje”, da se “ponašaju uljudno” i slično tome. Od Morrisona je traženo da u pesmi “Light My Fire” stih “Girl, we cannot get much higher” bude zamenjen nekim prikladnijim. Morrison je predložio da to bude stih “Girl, you couldn’t bite my wire“. 
Na kraju, fromalno se saglasio da tekst bude zamenjen dubokomisaonim stihom “Girl, we couldn’t get much better” koji se čak i ne rimuje sa ostatkom strofe, evidentno nemajući nameru da posluša.
A onda, pesma je krenula uživo, bez odlaganja, i emitovana je na nacionalnoj televiziji.
Jedanaest meseci, tri hiljade fotki i mnogo kafe, kako reče sam autor…
Počelo je tako što je lik fotografisao rasklapanje motora u nameri da dokumentuje redosled koraka kako bi posle mogao da vrati sve na svoje mesto… I na kraju je shvatio da ima materijal za animirani film…