Author: Grba

Jedna na dan (52): 22. maj 2012.

Još jedna sa Noći muzeja, pa dosta.

Sticajem nekakvih ne baš najjasnijih okolnosti, na poslu je neuobičajeno zatišje, pa imam dosta vremena na raspolaganju. Da nije kiše, znao bih šta ću; nije mi se zaista dalo da pravim foto-sesije po kući, a na fotografisanje po kiši se još uvek nisam odvažio. I tako, evo me gde čeprkam po arhivi da vidim šta je vredno fotke dana. Došao sam do standardnog motiva “pljas-po-čelu”, jer da ne bi ovako, zaboravio bih na fotku koju sam svakako hteo da podelim sa vama.

Jedna na dan, 22. maj 2012: dozidnica

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (52): 22. maj 2012.”

Umetnost može da promeni svet

Tako glasi odgovor na pitanje postavljeno na Suštini pasijansa pre oko trinaest meseci.

TED: Ideje vredne širenjaOvaj blog je postojao svega nekoliko dana kad sam prvi put postavio jedno predavanje sa konferencije TED. U prilogu “Može li umetnost da promeni svet?” ekscentrični i beskrajno šarmantni konceptualni umetnik koji se svetu predstavlja inicijalima JR predstavio je jedan neverovatni i prekrasni humanistički projekat u kome je pomagao da se tihi čuju.

Molim vas da najpre pogledate to predavanje (čak i ako stega pogledali ranije) i da primite teze koje su tada izrečene. Na kraju, obratite pažnju da je JR, na kraju predavanja, sa bine konferencije TED objavio početak projekta Inside Out. Tu počinje druga epizoda ove priče.

Nastavite sa čitanjem… “Umetnost može da promeni svet”

Nesreća u rudniku

U slavu nedavno preminulog Robina Gibba, danas slušamo prvi veliki hit grupe Bee Gees. “New York Mining Disaster 1941” je singl objavljen 1967. godine i bio je najava velike decenije za tri brata.

Velika je to dekada bila, ne samo za grupu Bee Gees, nego i za celokupnu popularnu muziku. Da me neko osudi na deset godina perioda muzike, svakako bih izabrao period 1967-1977.

Poglavlje 2: Radnik obezbeđenja

Stvar se zapetljava, i to opako.

Samo da vas podsetim: ovaj nastavak je radila druga ekipa nego prvi deo. Zato drugi glumac u ulozi taksiste. Pratite fabulu, to je bitno do na detalj.

A šta dalje, saznaćete sutra.

Uzgred, preporučujem gledanje u režimu punog ekrana i u HD varijanti. Izvinjavam se onima koji malo teže prate sadržaj na engleskom jeziku, no verujem da će i oni moći da se snađu relativno pristojno.

Jedna na dan (51): 21. maj 2012.

“Evo, kupila sam nešto za tvoju fotku dana”, reče Jasna na pijaci. Ali nisam slikao u nedelju, nego u ponedeljak, kad sam video da latice počinju da otpadaju…

Kod prodavaca rezanog cveća pojavile su se nekakve pitome bulke, kako sam čuo da ih zovu. Nemam pojma, nikad to pre nisam video… No, ispostavilo se kao teško za slikanje, jer kako mrdnem, tak ose zaljuljaju ti prašnici, pa fotka ispadne mutna. Na kraju nije bilo druge nego da stavim fotoaparat na stalak i, čak, angažujem daljinski okidač. A rezultat:

Jedna na dan, 21. maj 2012: pitoma bulka (?)

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (51): 21. maj 2012.”

Da imam čamac…

Danas slušamo jednog velemajstora koji nastupa uživo u društvu druge dvojice ništa manjih velikana modernog američkog zvuka. Lyle Lovett u društvu Johna Hiatta: dovoljno mi je da neko samo pomene kombinaciju i ja sam se već naježio. Evo, slušajte. A obratite pažnju i na tekst ako možete.

Moram da naznačim da sam za ovaj snimak saznao na blogu Naopakog Indijanca, čije pisanije vam toplo preporučujem.

Poglavlje 1: Taksista

Ovog jutra započinjem jednu veoma posebnu seriju. Reč je o jednom projektu o kome ću pričati malo pomalo, da biste sve kockice mozaika sklopili tek na kraju serije, kroz nedelju dana. Važno je da gledate redom, da ne budete nestrpljivi, da se slobodno upustite u detalje i da uživate ako vam je po volji.

Za početak, samo nekoliko napomena.

Nastavite sa čitanjem… “Poglavlje 1: Taksista”

Jedna na dan (50): 20. maj 2012.

Ako me ikad uhvatite da se priklanjam volji većine samo zato što većina čini da trivijalno postane relevantno, slobodni ste da me javno optužite za mentalni blud. Počećemo sa fotografijom.

Kad sam pre pedeset dana pokrenuo drugi ciklus “jedna na dan”, tad sam obećao sebi “svaki dan po fotografija, a ne nužno svaki dan fotografisanje”. A kad je za mnom bavljenje sa 120 fotografija izvedenih mahom u režimu “cak-cak-cak” tokom prethodne večeri na Noći muzeja, onda je dan svakako bio pun fotografije. Za oko mi je zapala fotka koju sam uradio bez blica i pod jačim zumom, pa sam mislio da je to razlog što je malčice mutna. Ali svejedno, nisam mogao da se odvojim od nje:

Jedna na dan, 20. maj 2012: Špajz sa izložbe o hrani u Noći muzeja u Kikindi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (50): 20. maj 2012.”

I ti i ja

Jedna od najlepših mogućih muzičkih zavesa za nedeljno popodne dolazi iz kuhinje grupe Yes, čiji album Close to the Edge je predmet bukvara progresivnog rocka. Biram verziju sa živog albuma Yessongs.

Uopšte, skrećem vam pažnju na razne žive verzije ove veličanstvene pesme, a posebno onu sa albuma Keys to Ancension 2 (1997). A što se same pesme tiče, nemojte ignorisati tekst.

Nastavite sa čitanjem… “I ti i ja”

Utovar nedeljom, 20. maj

Nemate kud? Imate kud. Pitanje je samo želite li baš tamo…

Pošto ovo nije film u kome glavnu ulogu igra Džon Vejn, pa se plitka gluma može prihvatiti zarad šarma i ikonografije, to ću ovog puta da se izjasnim da mi nijedan od te dvojice kauboja nije po volji. I to ide do te mere da mi je svejedno. Žao mi je, ali vi, koji ste se primili na iluziju da između njih postoji razlika, nećete nikad imati moje saosećanje jednom kad vaše iluzije budu razvejane vetrom.

Ko je priznao da je gledao, ko nije… Bar smo zavirili. U sredu smo svi bili zgroženi duelom predsedničkih kandidata: i to osećanje je prvi nacionalni konsenzus postignut u poslednjih nekoliko godina. Oni koji su afirmativno govorili o bilo kojem od dvojice ponuđenih ludaka, kada saberete na gomilu one koji zaista misle to što govore, pokazuju se kao bedna gomilica kojoj ne vredi objašnjavati bilo šta. Oni bi zaista skočili u bunar da to njihov pulen zatraži od njih. Problem je u tome što bi oni hteli da i mi skačemo za njima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 20. maj”