Author: Grba

Novi fotoaparati: kanister od 20 litara – ali ovolicki!

Sećate li se legendarnog skeča? Upravo tako nešto se desilo. Da, Japanci, ko će drugi. Sledi komentar od kojeg ne mogu da se uzdržim.

Beše još odavno procena da će 2012. godina biti važna na tržištu digitalnih fotoaparata. Kao, prethodne dve godine su za većinu predstavljale “štopovanje” sa postojećim, na jednoj strani se crpilo postojeće, na drugoj se istraživalo punom parom, svi su bili tihi i bilo je očekivano da jednom samo grunu informacije sa svih strana.

Izvesna pometnja je nastala nakon prošlogodišnjih prirodnih katastrofa: zemljotres i cunami u Japanu (mada tek sad vidimo koliko je to snažna privreda) i poplave na Tajlandu su potkačile mnoge proizvođače foto-opreme. Najgore je prošao Nikon, čiji pogon više od polovine palete fotoaparata je praktično uništen u poplavi. Disciplinovani i odlučni kakvim ih Bog dade, oporavili su proizvodnju uz pomoć raznih gambita (proizvodnja je modularna i zbog toga fleksibilna), ali su pretrpeli gubitke zbog nemogućnosti da odgovore na tradicionalno visoku potražnju krajem godine. Zato smo očekivali da najave novih modela neće krenuti baš tako brzo.

Poplave na Tajlandu su devastirale mnoge pogone. Nikon je prošao k'o bos po trnju.

Ali, vraga: iznenađenja dolaze sa svih strana u poslednjih nekoliko dana. Četiri fotoaparata od tri proizvođača za samo nekoliko dana, od toga dva najavljena juče, izazvala su totalnu pometnju. Vala, i neka su.

Nastavite sa čitanjem… “Novi fotoaparati: kanister od 20 litara – ali ovolicki!”

Piramide od ljudi

U španskom gradu Taragoni, pažljivo neguju određenu vrstu tradicije pomešane sa masovnom histerijom. Za početak, šareno.

Izgleda da tu bude i polomljenih i povređenih. Šta ćete: svako ludilo ima svoju cenu. Računam, manje je opasno od jurnjave sa bikovima po ulicama Pamplone.

Fotografija dana, 9. januar 2012

Nastavljamo sa istraživanjem zagonetnih predmeta. Ne bojte se, neće biti tako teško kao ono preslišavanje pred Novu godinu.

Evo još jednog zagonetnog predmeta. Ama, i da ga nikad niste videli, očekujem da biste mogli da pretpostavite šta je i čemu služi.

Fotografija dana za 9. januar 2012.

I dok vi tako pogađate, ja sam malčice istraživao senke, uglove, boje… Posebno sam se igrao opcijom ispravke perspektive: zanimalo me je da li bi realno išta značilo da ispravim taj stojeći element promenom ugla i namenskom distorzijom. Utvrdio sam da mi ne znači ništa: ako gledam u to odozgo i ako je uspravni element van centralne tačke, tada je normalno da postoji takvo iskrivljenje. Minimum bi bio postignut kada bi se kadriralo žižnom daljinom od 50 mm (mislim na ekvivalent lajka formata), koji uglom odgovara pogledu oka; ovaj ugao je nešto širi i zato je distorzija jača; no, trik je i u tome što distorzija pomaže utisku dubine. A to je već relevantno. Naučio sam nešto večeras, što se nije desilo odavno; mišn akomplišd. Just kidding

Hobit, ali zamalo

Plagijat monumentalnih razmera, sve sa iskrivljenom fabulom i drugačijim krajem. I to iz moje tastature.

E, pa došlo je doba da otkrijem ovo. Ama, ne samo da otkrijem, nego i da podelim sa vama. Najpre jedna priča, bitna je. Štaviše, u njoj se krije kompletan motiv za to što se desilo tog proleća pre nešto manje od četrnaest godina.

– * –

U proleće 1998. godine, dolazi mi u kancelariju, u firmi u kojoj sam tada radio, jedna gospođa koju sam znao iz viđenja. Ljilja, nekakav aktivista po nekim lokalnim NVO sranjima. Moja koleginica iz kancelarije, njena dalja drugarica i veza u tom susretu, nije mi najavila da će ova doći da me potraži, a kamoli zašto.

Zamislite ludaka. Čak sam znao da ponovim gde, kad, kako i zašto su prvi put pomenute žene Patuljaka u LOTR... U knjizi, ne u filmu.– Čujem da držiš Tolkina u malom prstu. Je li istina da si pročitao „Gospodara prstenova“ triput?

– Nije istina. Pročitao sam pet puta.

– Aha. A roman „Hobit“ poznaješ?

– (zeeeeev!)

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, ali zamalo”

Šta se slušalo kad ste rođeni… i dalje

Mali eksperiment za vas: da vidimo u znaku koje pesme je proslavljeno vaše rođenje.

Idite na stranicu koja popisuje numere koje su bile na čelu Billboardove top liste za svaku nedelju (lista seže do 1920. godine). Odaberite datum svog rođenja ili neki karakteristični datum, pa je nađite na jutjubu. Okačite adresu ovde.

Aj’ da počnem ja, sa špilom od sedam karakterističnih datuma.

Kad sam se rodio:

Žestoko i psihodelično! Rainbow

Kad sam krenuo u osnovnu školu:

Nastavite sa čitanjem… “Šta se slušalo kad ste rođeni… i dalje”

Fotografija dana, 8. januar 2012

A sad mala igra sa zagonetnim predmetom. Ovo mi neće uspeti jer većina redovnih posetilaca ili zna ili naslućuje šta je ovo. Ali ajd’, nema veze…

Dakle, hajde da ispitamo stvar. Na slici se nalazi zagonetni predmet. Vaš zadatak je da kažete kako se taj predmet zove i čemu služi.

Fotografija dana za 8. januar 2012.

Sad bi trebalo da izjavim i nagradu prvom ko pogodi, ali nikako ništa da mi padne na pamet…

U međuvremenu, ja sam zapravo iskušavao jednu tehniku izvedbe sepije prema preporuci koju sam video na jednom blogu. Nisam bio bogzna koliko uspešan sa kontrolom senki, pa baš i ne smem da kažem da je mišn akomplišd.

A opet, nije tako ni loše. Glavni trik u ovom slučaju je taj što je ovaj predmet monohromatski i u prirodi, pa nema gubitaka. Dobar trik je i da podmetnete podlogu u nekoj intenzivnoj boji, takvoj da ona ne postoji na glavnom predmetu, pa da izbacite tu boju; Lightroom omogućuje da to izvedete za nekoliko sekundi. Isprobao sam i to, onako usput, ali na drugoj ekspoziciji. Znaću za sledeći put.

Fotografija dana, 7. januar 2012 (retroaktivno)

Mogao sam ja sinoć da okačim fotku, ali… Tako je lepo odmarati se od moranja, bar na kratko. Pa makar to bilo i kvazi-moranje.

Da ne bih nervirao sebe i druge obiljem na božićnoj trpezi, izbegao sam da fotografišem taj sadržaj… Ma, lažem. Reč je o tome da znam koliko je teško napraviti dobru fotografiju hrane, ama u bilo kom vidu. Patio bih se da izvedem fotke onako kako nalazim za shodno, pa nisam ni pokušavao.

Umesto toga, prisetio sam se onog ježa; slikao sam ga nekoliko puta poslednjih dana, dvaput i objavio (ovde i ovde). Uvek se nalazila neka zanimljivija fotka, pa ga nisam stavljao u prvi plan. Do juče, kad sam skontao šta je Jasna mislila kad mi je rekla “jež nije izdržao”.

Ama, izdržao je, samo što ima frizuru kao onaj profesor iz “Povratka u budućnost”. Evo:

Fotografija dana za 7. januar 2012.

Boje su u distorziji: realno, žito je već požutelo (tu gde se na ovoj fotki vidi bela boja), ali mi je prilikom igranja baš ova obrada ispala najzanimljivija, jer naglašava teksturu. Ovo je poslednja fotka božićnog ježa; mišn akomplišd. Hot smile

Utovar nedeljom, 8. januar

Eh. Toliko zam zadrigao za božićnom trpezom da sam zaboravio, da izvinete, da istovarim prilog… Uh, utovarim. Natovarim. Pretovarim. Tako nešto.

Moraću da uvedem neka pravila za utovar nedeljom. Recimo, da ne pravim sve po svaku cenu, nego koliko skupim, toliko istovarim… utovarim… pret… natov… koliko skupim, toliko pošaljem. Smile with tongue out Ako nema, onda nema. Bilo je lepo odmarati se desetak dana, moram da priznam. Ovaj utovar je kratak jer sam bio dalje od računara tokom praznika. I to je baš dobar osećaj.

Jedino ne znam kako sad da se odmorim od hrane. Recimo da tri dana jedem samo šaku lešnika i dve jabuke. Tako će i biti.

– * –

Još malo pa nema višeKodak se priprema za podnošenje zahteva za bankrot, nakon što već duže vreme grca u problemima. Groteska nije najveća zbog toga što je to nekada bila ključna kompanija za podršku fotografije u hemijskom procesu, nego zato što je digitalna fotografija, onakva kakvu je danas imamo, evoluirala iz patenta koji je zaštitio – Kodak. Prevedeno na običan jezik: time što je učestvovao u globalnoj revoluciji fotografije, Kodak je odsekao debelu i udobnu granu na kojoj je sedeo poslednje 123 godine. To je izgledalo ovako:

Ode mas' u propas'

Neka to bude pouka da ništa nije bogom dato.

– * –

Prepričava jedan drugar.

Da li je Švaba na sve mislio?…A most je, […], stvarno izuzetan komad građevine. Moj ortak iz gradsko/općinske uprave je uspeo da zajebavanjem navede Švabe da ugrade i dodatak: svaki kabl o kome visi most je zategnut nekakvim elektromotornim servo uređajem veličine pisaćeg stola, kompjuterski kontrolisan, rade se analize opterećenja realtime u zavisnosti od vlažnosti, pritiska i ko zna čega sve ne, pa kada ih je čovek pitao kakav im je backup, ponosno su rekli da su na sve mislili, i da i struja ima rezervne vodove i ptičje mleko, on ih upita: “A šta kada Cigani pokradu kablove?” Glavni Švaba pozeleneo jer je neko uspeo da ga uhvati da nije na sve mislio. Par dana kasnije su u servisne tunele uneli agregate… E, vidite, to vam je ta stara poslovica: “Šta Srbin izmisli, Švaba napravi”.

– * –

Smejte se! To je najbolji način da prikrijete svoju nemoć.Kada radiš ono što voliš, to je sloboda.
Kada voliš ono što radiš, to je sreća.
(nepoznati autor)

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 8. januar”