Author: Grba

Fotografija dana, 13. decembar 2011

Neki su već predlagali da zatraži stručnu pomoć. Ali on se nije dao omesti iako su šarene staklene perle ovladale njegovim umom…

Da je bar lenjost, gužva ili neko treće opravdanje. A nije, nego ne mogu da se otmem temi. Ovog puta, varijacija na temu koju ste jednom prilikom već videli.

Fotografija dana za 13. decembar 2011.

Istina, ova šibica nije bila isključivi izvor svetla – nisam zatamnio prostor kao onomad; ali, pokazalo se kao dovoljno nakon što sam odabrao merenje svetla u tački (spot metering, zona od 5% kadra). Senke i boje sam malčice prenaglasio i to je bilo to. Ništa posebno, ali mišn akomplišd. Sarcastic smile

A ako neko ima ideju kako da se oslobodim od ovih klikera, spreman sam da saslušam. Evo, daću sto komada ovih čuda za deset troperaca, neoštećenih. Može? Anyone? Who me?

Parkiranje “na tesno”

Ajd’ da vam ja ovo pokažem ako do sada niste videli. Mada je za to strašno mala verovatnoća.

Priča koju sam čuo iz barem dva izvora, doduše oba iz druge ruke: nema auta na Menhetnu kome nisu izderani branici. A alarmi se podešavaju da reaguju samo u slučaju otvaranja. I zašto sve to? Evo, zbog ovog uobičajenog načina parkiranja.

Doduše, ovo je malčice ekstremno. A više govori o ljudima nego o racionalnom ponašanju. Automobiul je Amerima više od statusnogf simbola; to je falusni simbol, i zato automobil mora da bude neracionalno velik. Hatchback, koji je u celoj Evropi dominantni gradski auto, skoro je nepoznat kao kategorija u Americi. Oni nemaju mentalni problem sa činjenicom da u saobraćaju na Menhetnu vožnja velikih auta znači potrošnju od deset milja po galonu° (dok hatchback pređe barem 40 mi/gal). Megalomanija kao životni princip…

________
° Ajde-de: milja je 1609,344 m; tečni galon u SAD je 3,785411 l. Oni kažu “X milja po galonu”, mi kažemo “Y litara na 100 km”. Deset milja po galonu je 23,5 l/100 km… Kada gledate te podatke, tražite automobile koji pređu barem 40 milja sa galonom (5,88 l/100 km).

Fotografija dana, 12. decembar 2011

Neozbiljan, pa to ti je. Igra se klikerima. Poludeo načisto.

Prosto ne mogu da prestanem da mislim na kombinacije koje mi klikeri nude. Trebalo je da znam da ću se zaraziti njima… Sad dok se istutnjim, nema mira. Večeras je na redu igra odsjaja u kombinaciji četiri izvora svetla. Ovo ispod je mobilni telefon…

Fotografija dana za 12. decembar 2011.

Bilo je raznih kombinacija u dvadesetak ekspozicija. Ovde sam našao najblesaviji ishod raznih svetala; boje beže na sve strane, odsjaje ne mo’š prebrojati, a dubinska oštrina je taman takva kakva treba da bude. Ne treba gurati dalje. Mišn akomplišd. Just kidding

Google u slavu Roberta Nojsa

Na današnji dan pre 84 godine, rođen je otac mikročipa. Google je u to ime objavio prikladni doodle.

Google Doodle: Robert Noyce (1927-1990)

Nadimak sve govori: zvali su ga “gradonačelnik Silicijumske doline”.

r_noyceRobert Noyce (1927-1990) bio je osnivač kompanija Fairchild Semiconductor (1957) i Intel (1968). U prvoj kompaniji je razvio prvo integrisano kolo na čipu, a u drugoj ga je razvio do savršenstva. Ovo je dovelo do revolucije u elektronici: razmere te priče su toliko velike da je to teško objasniti. Recimo da je po praktičnom nasleđu Nojs danas u ravni sa Galilejem, Darvinom, Pasterom, Teslom… A eto, ukoliko niste studirali neku oblast koja dotiče računarstvo, možda niste ni čuli za to ime.

Neću da ponavljam sve ono što možete i sami da pročitate na Vikipediji ili nekom drugom izvoru. Tek, dozvolite mi da primetim da je Nojs imao i zrno sreće: integrisano kolo je došlo u pravi čas, ni prerano ni prekasno, taman u trenutku kada se otvorila kesa za razvoj programa Apolo.

US patent 2.981.877 ostaje istorija. Kako bi svet izgledao da nismo dosegli integrisano kolo pre pedesetak godina, ostaće nejasno. Ko zna, možda bi klnici i danas igrala fudbal na male goliće u školskom dvorištu ili u parkiću, dok bi devojčice pravile haljinice za svoje lutke. Ali dobro, neću da izigravam romantičnu budalu: već bi se našlo nešto drugo što bi dovelo do sličnog cirkusa. Možda je svet predodređen da bude takav kakav je, ko zna.

Oh, Frankie!…

…uzvikivale su histerične šiparice gde god bi se dasa pojavio. Bio je prva megazvezda popularne muzike 20. veka.

Frank Sinatra (1915 - 1998)Na današnji dan pre 96 godina, 12. decembra 1915, rođen je Frank Sinatra, jedan od najpopularnijih pevača dvadesetog veka.

Kicoš po opredeljenju, ali šmeker po rezultatu, Sinatra je sa sobom ostavio gomilu muzike među kojom se mogu prebrati neki trajni klasici popularne muzike. I Holivud ga je voleo; štaviše, Oskar za sporednu ulogu u filmu “Odavde do večnosti” (1953) prilično mu je pomogao nakon što mu je karijera klecnula na početku. Većina filmova koje je snimio je čisto đubre, ali setimo se da su pedesete i šezdesete zlatne godine bogatog i hiperproduktivnog Holivuda; Sinatra je to umeo da iskoristi. Još jedan koji je došao za Sinatrom – Elvis Presley – apsolutno je koristio mustru za upravljanje karijerom po uzoru na Sinatru; uostalom, Elvis i jeste priznavao Sinatru kao najvećeg; a da li je zato ili iz nekog drugog razloga snimio onaj špil od 32 uglavnom bezvredna filma, to ćemo istraživati drugi put. Takav je život.

Nastavite sa čitanjem… “Oh, Frankie!…”

Krajnosti reklamiranja

Verovatno vam je poznato da se reklame megakompanija prilagođavaju lokalnim tržištima, ili kako to korporacije vole da kažu u svetu globalizacije – da se uklapaju u kulture. Nije to nužno snishodljivost prema potencijalnom kupcu potrošaču, nego iste stvari na raznim meridijanima udaraju različito i moraju da misle na to.

Ovaj video klip sadrži kadrove neprimerene za dečiji uzrast, pa pripazite ko vam stoji iza leđa.

Evo i slobodnog prevoda (posredstvom prevoda na engleski koji postoji u jednom komentaru ovog klipa na jutjubu):

  • 0:06 – Poput psa lutalice… Slikam gde god stignem
  • 0:18 – Vi fotografiju možda nazivate snimkom; ja bih je pre nazvao pamćenjem
  • 0:27 – Jednog dana, priča će iščeznuti…
  • 0:31 – …ali pamćenje će preteći zauvek
  • 0:35 – Protekli dani će se učiniti bližim.
  • 0:44 – Slika: onaj ko je napravi, oni uhvaćeni objektivom,
  • 0:50 – osim toga, dodajte i kameru. To je već troje na gomili, zar ne?
  • 1:08 – Pitam se da li je ovaj svet samo jedno groblje.
  • 1:27 – Pitam se jesam li još živ.

Ne znam kako vi doživljavate ovo. Ja sam najpre mislio da razumem poruku. Onda sam shvatio da ne razumem ni koliko crno ispod nokta. Ali estetici ove poruke se divim.

Fotografija dana, 11. decembar 2011

“Dokle ćeš slikati samo hranu? Samo jedeš i jedeš. Jednog dana nećeš moći da ustaneš sa stolice…”

A šta da radim kad uživam… Da, znam da jedem previše. Znam i to da sam prilikom one dijete rekao sebi da je bolje da umrem od infarkta nego od tuge. I da ne nastavljam metafiziku, nije ni vreme ni mesto.

Tek, popodne je bilo pet redova bakinih kolača… Angel Poslednja dva komada sam ostavio da ih slikam; žurim da ovo napišem, pa ću pogrickati i njih.

Fotografija dana za 11. decembar 2011.

Mišn akomplišd; vraćam se knjizi. Hot smile

Utovar nedeljom, 11. decembar

Kako bi izgledao svet u kome ne bismo mogli da otkrijemo nikakvu budalaštinu tokom barem nedelju dana? Postoji li takav svet?

Verovatno bi se dalo naći nekoliko dana mira po nekim tibetskim manastirima, mada je i to prilično diskutabilna stvar, s obzirom na to da su se Dalaj-Lama i ekipa u izgnanstvu dali u drugovanje sa medijima ne bi li upoznali svet sa svojom mukom.

Ta misao se polako okreće za drugom: sad kad ste povezani toliko da svako može da vas uhvati kad god to poželi, jeste li zaista srećniji nego što ste bili pre?

Da preinačim svoje pitanje: nedelja je, to izvesno i sami znate. Kako tačno glasi vaš izgovor što sada niste negde drugde, a ne pred računarom? Kako glasi vaše mršavo opravdanje što niste isključili svoj mobilni telefon barem danas?

Kada ste poslednji put uživali u tišini?

– * –

Šta reći, a očuvati pribranost?

Ma ovo je neka fotomontaža.

Tako, brate!

– * –

Pesimista se žali na vetar.
Optimista se nada promeni pravca.
Vođa podesi jedra.

John Maxwell

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. decembar”

Fotografija dana, 10. decembar 2011

A sad malo naturaliznma. I to posnog.

Bili smo pozvani kod kumova na kondicionu vežbu: naš drug Momo, kikindski zet rodom iz Prčanja, skuvao je pun veš-lonac slatkog kupusa u vrlo natur varijanti, sve sa rebarcima na dnu lonca. Ko je hteo da sipa, morao je da ustane, eto toliki je lonac bio. Pogibija beše odgovarajuća; a vino iz domaćeg podruma, otočeni vranac od grožđa dobavljenog iz Makedonije, taman sazreo da se proba. I proba. I proba… I… E!

Bio sam kritikovan što nisam uslikao sadržaj lonca pre nego što smo ga rasturili. Šta ja znam, nekako mi je na početku nedostajala priča u svemu tome, rekoh. A kad smo kod priče, gle epiloga: tanjirić s koskama… I tako: sledi naturalizam najsirovije vrste, i Rjepin bi mi pozavideo.

Fotografija dana za 10. decembar 2011.

A šta ja sad tu da pričam. Bolje da ne govorim ništa, je l’ tako! Plate Plate Plate Laughing out loud Don't tell anyone smile Disappointed smile Nerd smile

Mišn. Akomplišd. Yeah.