Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ono juče ujutru je bilo tek najava za ovo. Neka vam ne bude mrsko da overite ovaj let… Uh, to jeste let, zar ne?
Setićete se da je već bilo sličnih snimaka na ovom mestu. Ovo je luđe, ako se slažete. Ili nije: Ne znam… Ali trenutak zabeležen od 1:19 do 1:47 je mimo komentara…
Reč-dve o tome ko je Džeb Korlis naći ćete na Vikipediji, a ima jošte i ako angažujete Gugao.
Dragi moji, one vaše provokacije sa klikerima će morati malo da pričekaju. Jež je nestrpljiv da bude fotografisan.
Prošle nedelje, Jasna je kupila na pijaci ježića izvedenog po sistemu krpenjače: to je mrežica napunjena žitom, pa oblikovana kao mali jež. Ideja je da baš liči na ježa kad proklija.
Šta ja znam: od svih kičastih zezalica koje se prodaju kao božićna galanterija, ovo mi se baš dopalo. I reče Jasna danas: hoćeš li da ga slikaš za fotku dana? Jok, ti ćeš!… 
Tek posle slikanja sam video da je makro previše otišao na njušku, a ostavio je “bodlje” van fokusa. Problem je u tome što ne mogu da vidim dobro koliko je oštro dok slikam, postoji neki feler kad aparat interpretira RAW slike. A neću da slikam opet, nego se kažnjavam objavljivanjem greške. Mišn not akomplišd, nego da gledam sledeći put da uhvatim kadar kako treba. Eto, tako.
Da, biće sledeći put: mogao bih da ga štriknem po jednom svakog vikenda do pravoslavnog Božića.
Google je upravo objavio Zeitgeist za 2011. godinu. Ako vas interesuje, skoknite i pogledajte.
Zeitgeist je reč koja zvuči dovoljno cool (ili kako se u godini gospodnjoj 2011. veli, to je sexy) da bi se u današnje vreme koristila kao marker za obeležavanje neke tačke za proveru gde smo i šta smo u funkciji vremena. Termin “duh vremena”, kako glasi prevod sa nemačkog, ovde je sasvim primeren u svom doslovnom značenju. A kako je najlakše proveriti boje duha današnjeg vremena? Pitajte onog ko obezbeđuje najviše interakcija u svetu informacija: Google.
Na sajtu Zeitgeist 2011 naći ćete razne liste trendova – opšte ili po temama ili regionima. Svaka stavka bilo koje liste je praćena detaljnom pričom, pa ćete moći da provedete dosta vremena prisećajući se onoga što je obeležilo godinu za nama kao najpopularnija tema.
Čeprkajte: nema potrebe da vam prepričavam ono što ćete i sami naći za minut ili dva. Nadam se da ćete primetiti da je i srpski među jezicima koje možete izabrati u paleti na dnu prozora.
Evo promotivnog videa, čisto da osetite atmosferu:
Doduše, ne nadajte se mnogo: Rebecca Black je ličnost godine i tu nema leka. No, šta je to spram suptilnog prećutkivanja termina “Occupy Wall Street“.
Neznanje je blagosloveno. Radite šta god hoćete, mislite kako god vam se dopada. Ali, radite i mislite. Nemojte da budete deo krda.
Oni koji imaju višak vremena traže načina da upotpune to vreme nekim ludilom koje nije na raspolaganju svima. Recimo, jedan sa viškom vremena je tako napravio kompilaciju onih koji svoj višak vremena troše na pokušaj fasciniranja drugih i, onako usput, ugrožavanje samih sebe… I tako, imao sam malo vremena, pa reko’ daj da podelim ovo sa vama.
Manje mi je do takvih, mada im skidam kapu na ispoljenoj dozi ludila. Meni je više stalo do onih koji su uspeli da naprave sve ove kadrove. U mnogim slučajevima, to nije bio lak zadatak.
Kako bih se ja menjao sa njim, nemate pojma… Ali ne može. Svako dobije po jednu priliku u životu. Ja sam svoju iskoristio pre skoro pola veka.
Dragi gosti u poseti – retka prilika da oni dođu nama, a ne mi njima. I to Robert, stari drugar, već petnaest i po meseci, poveo i roditelje sa sobom. Tu smo se nešto preganjali oko smokija, nije hteo da mi da ni komadić, pa zamalo da ostanem gladan dok smo pili tatin cider domaće proizvodnje… Nije omanulo par ekspozicija…
Nema velike priče, jašta: mišn akomplišd.
Jedino… Vidite li ovu belu omču dole levo? To je pakovanje onih klikera. 
He, he, he… 
Onaj mamlaz koji mi lomi primerke National Geographica me je toliko izdresirao da se sad deranžiram i pitam “ko tu koga” kad god mi naleti potpuno neoštećen primerak. Kakva su to vremena došla!…
Ali to mi je daleko manji problem u ovom času. Ove redove pišem u drugom satu petnaestog decembra, nakon tačno četiri odlaganja pisanja. A sintagma “prelistavam novi NG” je postala pomalo groteskna u mom sopstvenom rečniku jer, verovali vi meni ili ne, proteklo je dvanaest dana (!) od pristizanja novog broja do vremena da čestito prelistam broj i pročitam ponešto.
A nisam bio lenj. Istina, pregurao sam jedan vikend sa prehladom, ali neću se vaditi na to; mogao sam da čitam u krevetu… Očigledno, nešto jako moram da menjam u svojim navikama da bih namestio više vremena za sve ono što želim da radim, a smatram i da vredi. Da ne pročitam ceo NG do časa kad pristigne sledeći broj – to mi se desilo previše puta u poslednjih godinu-dve dana.
Prelistavanje za račun Suštine pasijansa je i imalo ideju da čestito prelistam (čitaj: pročitam) pristigli broj, ali izgleda da ne vredi. Moraću da se preorijentišem na ustajanje dva sata ranije, izgleda. Misliću o tome sutra; a sad, zna se: puštam Radio Paradise u uši, jak čaj od mente je već drugi koji pijem večeras, pa krećemo polako. Blodwyn Pig – Dear Jill, boktemazo! Otkad ovo nisam slušao!…
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam decembarski National Geographic”
Neki ljudi baš umeju da uživaju.
Pravo pitanje glasi: treba li da im zavidimo?
Postepeni prelaz na drugu temu. A samo ovoliko je falilo da ove šibice opet popalim nad klikerima…
Kad sam sinoć palio šibice nad onim klikerima, nakupila se gomilica spaljenih palidrvaca. Načinio sam mentalnu zabelešku da se pozabavim temom ako ne budem imao bolju ideju…
…I tako, imao sam deset boljih ideja, ali je svaka od njih podrazumevala upotrebu klikera, što je bio pouzdan znak da treba da se pozabavim nečim drugim. 
I tako, samo je bilo pitanje koliko šibica ću žrtvovati. Šest je bilo dovoljno.
Imao sam i drugi aranžman u kome je jedno tek ugašeno palidrvce još uvek dimilo. No, preračunao sam se oko vremena trajanja tog dima, pa sam izgubio trku i na kraju sam odustao. Svejedno: uhvatio sam teksturu paljevine, ergo mišn akomplišd.
Pade mi na pamet da će ovaj G6 verovatno raditi bolje makro fotografije po jedinici cene nego neki namenski makro objektiv kad pređem na DSLR. Moraću da razmislim na tu temu… No, još ima vremena.
I kao što rekoh onomad: kad kročimo u decembar, počinju razne top-liste. S obzirom na to da se tog manira ne možemo osloboditi, onda daj barem da nađemo nešto od čega ima nekakve koristi, da ne kažem – da naučimo nešto.
Reuters je ugledna novinska agencija: uvek na licu mesta i uvek spremni da prenesu detaljnu informaciju. Pre nekoliko dana, postavili su stranicu na kojoj se nalazi stotinu fotografija sa pratećim pričama. Predlažem vam da pogledate i pročitate to. Podsećam vas da, u ovom slučaju, fotografije i priče čine integralnu celinu.
Ova kolekcija me podseća da stvarnost nije lepa po definiciji. Nedostaje malo da bi slike bile drugačije. Ko zna, možda nam nedostaje baš ono što se jednom desilo pre mnogo godina, u vreme kad informacije nisu tekle ukoliko nisu vredele nešto, kada je BBC izvestio kako nema vesti u danu koji ističe.
(via)
A sad da vidimo kako se u ovoj državi rešavaju problemi.
Izvinite što ću vam ovim pokvariti dan. Ako više volite da žmurite, nije trebalo ni da se hvatate Suštine pasijansa.
Rečenica koja je ovde stajala pre nego što sam kliknuo na dugme Publish je bila takva da me je sada sramota i da je prepričam. Sreća, ostade mi zrno skrupule.
Prenesi dalje. Reci svima.
A mislio sam da prepričam nešto sasvim drugo, ticalo se još jednog državnog organa i mog skorog ličnog iskustva. Međutim, sad to više nema smisla.