Author: Grba

Fotografija dana, 20. decembar 2011

Provokacija i ništa drugo. Čista provokacija… Ama, nije provokacija problem, nego to što sam naseo na nju, a da nisam ni krug optrčao.

Zalomi se ponekad složen radni raspored, pa nema vremena za blogovanje. A onda, kao za inat, nađe se neko da me začikava. I to ko će drugi, nego moji uvek budni komentatori; i to zašto, nego zbog klikera… A nije da nisu znali, postao sam predvidljiv na tu temu. Uslikao sam brzu-brzu-brzu seriju, izveo jednu brzu-brzu-brzu obradu, isekao parče, pa im poslao da se nađe, eno tamo.

A onda dug period bonace, videli ste i sami, ništa celog dana na SP. Šta da se radi… I zato, evo sada cele fotke načinjene jedva iza podneva:

Fotografija dana za 20. decembar 2011.

I tako, pošto je mišn bio akomplišd još za dana, ovo je sam oda namirim običaj. Nyah-Nyah

Očekujem provokacije tipa “klikeri u ključaloj vodi”, “klikeri u bekstvu”, “klikeri i nacionalna samosvest”, “klikeri kao takvi”… U međuvremenu, puštam da se ideja ohladi “na prirodno”… Rolling on the floor laughing

Bruto nacionalna sreća

Ponekad čovek pomisli da nešto nije u redu sa ovom tržišnom ekonomijom… Pa i nije. Stalno neki izgovori. Momentalni izgovor je kriza; no, podsetiću vas da smo počeli da se nadimo na svetsku ekonomsku krizu onog trenutka kad smo čuli za tu sintagmu.

Umesto toga, Kina nam je već pokazala da je tržišni kapitalizam promašen; doduše, takođe nam je pokazala da socijalna pravda ne postoji nigde, ali to je druga priča. Imaju najveći suficit na svetu, a zasnovan je na hiperprodukciji koja bi po udžbenicima ekonomije trebalo da vodi u totalnu propast. Umesto propasti, mogu da kupe pola sveta iz tekuće aktive kojom raspolažu.

Pa kad je ekonomski model tako pukao, kad će jednom da pukne i politički model zasnovan na demagoškim sranjima da su političari došli na vlast samo zato da bi služili narodu? Ponekad se pitamo da li je uopšte moguć model koji nije zasnovan na gramzivim tajkunima, korumpiranim političarima, mitomanima i medijima – koje sve redom zabole krivak za zadovoljstvo naroda, nego se bave krajnjom instancom kanalisanja svog (k ozna kako stečenog) bogatstva – modeliranjem sveta po svom nahođenju.

A onda do mene dođe ovaj snimak:

Predaja kraljevine, a? Samo za račun blagostanja naroda? Raduj se, narode butanski, što nemaš srpske političke stranke tamo. Kojom bi metafizičkom zavrzlamom prosečni srpski političar objasnio da tako kod nas ne može, ne bih umeo da pretpostavim. Verujem da bi, po običaju, na kraju ja ispao kriv što sam im uopšte pomenuo.

(Tnx Goran via G+)

Fotografija dana, 19. decembar 2011

Zadatak je glasio: mora da bude u duhu predmeta koji slikam. Setio sam se kako, ali tek iz drugog puta.

O ukusima se ne raspravlja, reče đavo i skoči gologuz u koprive. Apsolutnom krivicom brata Valexa, koji će to izvesno da svesrdno poriče i negira, navučen sam na literaturu Terija Pračeta. I tako, u danu koji je za nama, stigao je paket od “Lagune”: što volim online kupovinu knjiga, pa to je čudo jedno…

Hteo sam da fotka dana bude nešto na temu tih knjiga, ali nisam mogao da se setim kako bih. Lupao sam glavu, čak i pokušavao nešto tokom popodneva, ali to nije bilo to… I kasno uveče, kad uobičajeno stignem da se pozabavim fotkom dana natenane, krenem da eksperimentišem, sve misleći da ću nekim filterom izvući nešto “posebno”. Ali, to nije to, znao sam odmah. Trebalo mi je nešto drugo, moralo je da bude iščašeno kao što je i Pračetova literatura, a da bude i u duhu projekta “jedna na dan”.

Kao da je proviđenje, pomogla mi je jedna fotka koja je izašla na screensaveru. Elem, ja uredno prikupljam fotke sa portala 1x.com i photosig,com, pa ih trpam u foldere koji su dati čuvaru ekrana koji je stigao uz program Google Picasa. Iskoči fotka koja je napravljena metodom zumiranja u toku okidanja; to je tehnika koju ja ne mogu da sprovedem, jer podrazumeva okretanje prstena na zum objektivu DSLR aparata dok traje ekspozicija. To se često kombinuje sa odloženim blicem i…

Hej, čekaj malo, rekoh sebi, pa ja to ipak mogu da izvedem: umesto zumiranja, pomeriću aparat. Postaviću odloženi blic, pa će okidanje na kraju duže ekspozicije izvući oštar kadar. Samo je još trebal oda izvedem trik: fokusiram scenu u jednom položaju, upamtim položaj ruku, pometim aparat ka objektu, odapnem i brzo vratim ruke u prvobitni položaj fokusa dok ekspozicija traje.

Tako je i bilo. Samo je trebalo potrefiti kadar… Ovo je puni kadar – nema nikakvog isecanja:

Fotografija dana za 19. decembar 2011.

Kadar možda nije idealan ali… Znate šta: mišn akomplišd!… Hej, budite malo tolerantni, nikad ništa slično nisam radio, a ovo nije lako izvesti. Valja da se tek uvežbam; tome će svakako dobro poslužiti oni klikeri… Hot smile

Dan Tri Polovine

Velika sezona zimskih slava je odavno počela – za neke još od Mitrovdana – ali nema veće slave od Svetog Nikole. A kao što je Boris još pre mesec dana primetio, ovo je dan kad Srba ima više nego inače.

Sveti Nikola... Šta reći! Samo svetac je u stanju da u jednom danu poveća broj Srbalja za 50%!Dakako, zašto bi Suština pasijansa bila izuzetak od sveopšteg trenda nacionalne histerije? Dok god bude postojalo ovo mesto, potrudiću se da, u duhu svih ostalih medija na srpskom jeziku, svaki put podsetim vaskoliki auditorijum da je ovo dan kad polovina Srba slavi, a druga polovina ide na slavu onim prvima. Da li ću uvek da koristim tu floskulu baš do u reč ili ću varirati izjavu, sad ne bih znao da vam kažem; tek, zašto bismo mi ovde bili rogati!

Pošto smo nepobitno utvrdili da je broj onih Srba koji niti slave niti idu nekome na slavu značajno velik, a setivši se i da u Srbiji živi tek oko 83% Srba, možemo primetiti da je to negde oko polovine.

Ergo, danas nas ima tri polovine i ja dajem nadimak Nikoljdanu: Dan Tri Polovine. Eto, tako, da znači i nama koji ne idemo nikud. Da se osetimo kao kralj i po, čisto ravnoteže radi.

A kao što znamo, ravnoteža je dobra stvar.

Kikotitis Akuta

Da mi lepo zajebemo sve one teme koje nas razbesne, bar na čas, pa da počnemo radnu nedelju kako dolikuje. Nego, najpre mi obećajte da ćete odgledati ceo ovaj klip. Nije strašno – traje tek tri minuta.

A sad mi recite: da li ste odgledali sve, a da se niste bar jednom glasno nasmejali? Ako je tako, učinite sebi uslugu: isključite računar, obucite se toplo i izađite na vazduh. Prošetajte petnaest minuta  i duboko dišite.

Fotografija dana, 18. decembar 2011

Poslednji trzaj lepog vremena. Sad kad padne sneg, pa se otopi, biće blato do februara…

Uhvatili smo lepo nedeljno prepodne. Nisam mogao da odolim jednoj kombinaciji koja mi je upala u oči.

Fotografija dana za 18. decembar 2011.

Boje su stvarno bile tako živahne. Kvalitet plave mi je pobegao negde u međukoracima, ali to neću da ispravljam: dopada mi se baš tako. Mišn akomplišd.

Nego, da ispričam nešto kad sam već tu.

Obezobrazio sam se poslednjih meseci, pa u nedeljni pohod na pijacu nosim fotoaparat u džepu ili u pletenoj korpi za pijačni bakaluk. Ne nosim foto-torbicu, kao obično. Tako bi i danas. No, kako to ponekad biva, nisam slikao ništa. A tek kad sam došao kući, shvatio sam da ne bih ni mogao: CF kartica je još bila u čitaču; sećam se, imao sam pet minuta do polaska na raspolaganju, pa sam hteo da vidim kako je ispala ova fotka… Nešto slično mi se desilo pre dvanaestak godina, kad sam od kuće za Beograd poneo praznu kutiju od CD-a koji mi je bio bitan da bih završio posao zbog kojeg sam i otišao u Beograd… CD je bio ostao u drajvu u kućnom računaru. Situacija je ispala benigna, jer nije bilo konkretnog plana. Ali ovo je upozoravajuća stvar. Istina, u torbici uvek imam rezervnu CF karticu i rezervnu bateriju, a na svako ozbiljnije slikanje idem noseći torbicu, pa ne bi bilo loših posledica. Svejedno: zaribao sam.

Zato sam se valjda i odmarao celog dana.

Utovar nedeljom, 18. decembar

Ukupno 40% industrijskih nesreća dešava ponedeljkom ili petkom. Možeš misliti. Dva od pet radnih dana.

54,713% svih statistika koje sadrže decimale procenata su čista glupost!Statistika, naša dika, što poželiš, to naslika. Na primer, ja bih statistikom mogao da dokažem da postoji jedinstven uzrok za svaki razvod braka: to je sklapanje braka. Nepobitno je utvrđeno da 100% svih razvoda ima brak kao preduslov da se desi.

Znate li za kakvu jednako glupu ili još gluplju statistiku? Samo napred!

– * –

Tokom nedelje, prvi put sam iskusio neuspešnu nadogradnju WordPressa. Sreća, pa ovaj stari konj radi backupe. Sve sam vratio u prvobitno stanje za petnaest minuta. Ali, nije da nije, oblio me je hladan znoj koji sam poslednji put osetio kad sam čuo onaj zvuk iz računara koji je koštao 11.000 DEM.

I tako, uglavnom, prisetio sam se zašto sam ono odlučio da pobegnem iz informatike. Nisam pobegao dovoljno, zasad. A znate li zašto? Još uvek nisam zaboravio dovoljno toga.

Neki zinu kad pažljivo gledaju. Nemojte im zameriti, jer to je samo refleks želje za znanjem.Svejedno: i dalje tvrdim da sam više zaboravio nego što će neki ikada znati. Međutim, ovo ne kažem iz prepotentnih pobuda, nego kao poražavajuće saznanje da ne mogu da prepoznam nijednog klinca koji o grani tehnike kojom sam se ja bavio zna mnogo više nego ja i istovremeno ume da to prenese drugima. Po mom računu, do sada je moralo da ih se pojavi barem pet takvih. Nijedan, jebote. Nijedan. Valjda niko više neće da radi za tepsiju ribe kao što sam ja predugo radio. Ne zameram im.

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. decembar”

Fotografija dana, 17. decembar 2011

Pade mi na pamet jedna priča dok sam aranžirao večerašnju fotku…

Jednom prilikom, Salvador Dali je naslikao Galu sa dva režnja pržene slanine koja su nonšalantno stajala na njenim ramenima, poput nekakvih epoleta (ne mešajte tu sliku sa onom čuvenom “meki autoportret sa prženom slaninom”). Kada je bio upitan da objasni simboliku te bizarne kombinacije, rekao je: “Najviše na svetu volim Galu i najviše na svetu volim prženu slaninu. Nisam mogao da razdvojim te dve ljubavi tog dana.”

Sad, ne mogu baš da tvrdim da najviše na svetu volim lišće i klikere, a obaška ne mogu da se poredim sa ludakom iz Figerasa. Ali večeras mi naspelo da napravim nešto na granici bizarnog. Počelo je tako što sam posle kiše izašao na balkon, pa u jednom ćošku našao gomilicu uvelog lišća. Nisam časa časio: zgrabio sam lišće, stavio ga na tronožac koji se tu zatekao, uneo to u sobu, pa pride posuo lišće klikerima. Slikao sam sa stalka, osvetljavajući baterijskom lampom koja baca žuto svetlo. I ispade ovo:

Fotografija dana za 17. decembar 2011.

Postprodukcija je bila prosta. Isekao sam kadar u kvadrat da bih istakao oblik u pozadini, malo se poigrao sa kontrastom i rasporedom jačine boja i to je bilo sve. Mišn akomplišd. Just kidding

Ne znam šta ću sa onim pokušajem da uhvatim odskačuće klikere. Znam kako bih, ali ne znam gde bih (joj… znam, ali to bi bilo teško). Ne predajem se, bar ne zasad…

Ode bosonoga diva

Maločas sam čuo vest da je umrla Cesaria Evora, jedna od najvećih diva posebnog soja fado muzike po imenu morna.

Čuli ste njenu muziku, to je sigurno, bar nešto. Ako vas nije taklo, žao mi vas je. Što se mene tiče, nešto tako lepo nisam otkrio mnogo puta u životu. A nije da se nisam naslušao dobre muzike. Morna, tužni fah već tužnog žanra. I ne mogu da zamislim drugi jezik sem portugalskog.

Otkrili su nam je prijatelji koji se bave muzikom. Sećam se, doneli su tri CD-a njene muzike Jasni za rođendan. Slušali smo to, kao opijeni, danima.

Nastavite sa čitanjem… “Ode bosonoga diva”