Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…Jedino preostaje da izaberete sredstvo konverzije hrpe umornih ljudi u veselu gungulu koja je spremna da đuska do jutra. Ako nemate iskustva, pretvorićete žurku u parastos, a to niko ne želi. Ako ste vešt animator, snaći ćete se nekako.
A ako ste iskusan animator, imaćete OVOLIKOG keca u rukavu za one prilike kad ništa drugo ne uspeva.
Lepo pustite Stray Cats i u roku od dva minuta leti perje!
Čestitke časopisu National Geographic Srbija na desetogodišnjici postojanja.
Sad mi tražimo skrivena značenja u pesmama koje je pevao. Naročito revnosno to činimo otkako nas je, uz ultimativni performans sopstvene smrti, onako veličanstveno zbunio i ostavio nas da zauvek tražimo odgovore na pitanja koja nas on nije terao da postavljamo, a na koja on nije hteo da odgovori.
A jedina istina je ta da su sve te pesme oblikovale ličnost koja se ispod tog pseudonima krila skoro pedeset godina uglavnom besprekorne umetničke karijere najdaljeg dometa. I zbog toga nije bitno to što neke od tih pesama nisu bile njegove: on ih je pevao bolje nego bilo ko, uključujući njihove autore.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Auh. I još jednom: auh.
Reči su nedostatne.
Imalo bi, ipak, da se kaže ponešto o ovoj i nekim drugim Bowieovim interpretacijama pesme “La Mort” Jacquesa Brela. U tome će nam pomoći jedan od njegovih najvažnijih muzičkih saradnika, upravo onaj koji je poslednji sa njim podelio scenu.
A ponekad igrate na granicama ponuđene tehnologije i prelazak crte u toku fotografisanja bi naškodio rezultatu. Tada je legitimno ponuditi rešenje s druge strane.
Nastavite sa čitanjem… “Zašto RAW (6): Zato što metafizika sutona”
Da li je dozvoljeno napustiti verni foto-zapis u cilju dobijanja upečatljivije scene? Pitanje je benasto, jer bismo onda moglo da se zapitamo da li je dozvoljeno koristiti teleobjektiv…
Nastavite sa čitanjem… “Zašto RAW (5): Kad ti se vlaga upetlja u total”
Ili da karikiram nepoznatog revnosnog prevodioca jednog filma:
“Prešao bih zbog tebe 804,672 km”
Nećete mi verovati, ali u pisanje ovog priloga ulazim potpuno nespreman; verujte mi na reč. Radi se o tome da ja vas, čestite i posvećene čitaoce Suštine pasijansa, sada uvlačim u nepodobni eksperiment rešavanja ušnog crva – pesme koja se uvuče u glavu i ne pušta dok je ne čuješ ponovo. E, u slučaju ove pesme, vrati mi se bar jednom u dve nedelje. Evo, poslušajte.
Koještarija, mada priznajem veselu notu i entuzijastičnu izvedbu.
Nastavite sa čitanjem… “Prešao bih zbog tebe petsto milja (i još petsto)”
