Author: Grba

Zašto RAW (3): Kad te prevari svetlomer

Budimo načisto: kako god podesite parametre merenja svetla, završićete sa nekom neispravno osvetljenom slikom. Nećete je valjda brisati zato što ste vi malčice pogrešili ili zato što vaš fotoaparat reaguje sporo? Naravno da nećete.

RAW u službi turiste

Nastavite sa čitanjem… “Zašto RAW (3): Kad te prevari svetlomer”

Zašto RAW (1): Spasavanje mrljave scene

Rasprava koju započinjem danas i vodim ove nedelje za neke je kontroverzna, neki ne žele o tome da pričaju jer smatraju da je tabu, a ja pak nemam nikakav problem da kažem naglas onako kako jeste: ja grešim kad fotografišem. Baš kao i vi.

Ne lažite, to nije lepo.

RAW u službi turiste

Veća fotografija je ovde.

Objasniću vam polako, samo danas za račun cele nedelje koja sledi.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto RAW (1): Spasavanje mrljave scene”

Dva koraka nazad na duvanskom putu

I was born in a dump lump
My mother died, my daddy got drunk
They left me here to die or grow
in the middle of Tobacco Road

Pre oko tri nedelje, zvanično sam načeo serijal tekstova o pesmama koje nisu proslavili autori ili oni koji su je prvi snimili, nego je pesma morala da “legne” u odgovarajućem trenutku na sceni, po pravilu u izvedbi nekog drugog, koji bi se usput i bolje omastio od te pesme. Ispitivanje uzroka tih dešavanja bi trajalo dugo i bilo bi teško, mada ne sumnjam da bismo na tom putu pronašli mnoge pikanterije. Nažalost, čestito istraživanje bi bilo stalni posao, a sumnjam da bi to iko hteo da plati baš meni… Ostaje mi da povezujem crtice kako znam i umem.

A na tom putu, jebotemiš, od resursa imam samo Internet. A na tom pustom i šarenom Internetu, suncetiebemžareno, pre neko veče sam utvrdio sa moj rođeni blog ispada referenca za projekat u koji sam zagazio.

Kako sad ovo da ispričam a da se pritom ne obrukam? Šta je ovde optimalan redosled? To očigledno neće biti kao i obično, ali s razlogom… No, prvo ide muzika. Pazi sad.

Nastavite sa čitanjem… “Dva koraka nazad na duvanskom putu”

Baš i ne mora da ispadne tako tužno

Iz razloga koji mi nije poznat, čini mi se da nije objavljen i, pride, nije baš sasvim jasan, ove godine nije održan Crossroads Guitar Festival. Da vas podestim: reč je o koncertnom okupljanju gitaroških legendi, po pozivu i u organizaciji Erica Claptona, sa ciljem periodičnog prikupljanja sredstava za podršku centru Crossroads, posvećenom lečenju ovisnika o drogi i alkoholu u Antigvi. Prvi takav koncert je održan 1999. godine, drugi 2004, a od onda su održana još tri okupljanja u intervalu od tri godine (2007, 2010, 2013.) i očekivalo se da će i ovog leta biti održan sledeći. To se, eto, nije desilo.

Audio i video beleške sa tih festivala su dodatni doprinos fondu Crossroads, a sastav izvođača je nešto najbolje što prangijaški rock ima da ponudi svetu. Recimo, ovako:

Da, dobro vidite i čujete: EC deli pozornicu sa The Allman Brothers Band. Život je ponekad šlag-torta sa tri kandirane trešnje na vrhu…

Kao da se krug zatvorio… Slušajući ovu numeru sa festivala 2013. godine, prisećam se istorije…

Nastavite sa čitanjem… “Baš i ne mora da ispadne tako tužno”