Author: Grba

Zapravo, ima. I to velike.
Zapravo, nema. Baš nikakve.

Sa Grupom koja je svojevremeno odustala od pokušaja da sebi pronađe dobro ime družili smo se na Suštini pasijansa do sada samo dvaput (ovde i ovde). To su dve veličanstvene pesme. Ali, ja ću se sa otvorenom drskošću usuditi da izjavim da je ovo najbolja pesma u njihovom opusu, unapred svestan težine tih reči i lakoće svoje nepromišljenosti da te reči pretočim u zapis koji drugi živ čovek može da pročita.

Znate šta? Baš me briga. Ova pesma je toliko veličanstvena da bih mogao da je slušam svakog dana po dvaput, do kraja života.

Nastavite sa čitanjem… “Nema nikakve razlike”

There’s fire in their atmosphere but calmness in the heart of Rose.
Waiting for the time to come, the universe to form.
Tell me who I have to pray to live a life like Rose

Ništa me od novootkrivene muzike nije ovako snažno razbilo još otkad sam onomad otkrio Mostly Autumn. Da bi stvar bila luđa, recept je isti.

Preporučujem malo glasnije slušanje ili dobre slušalice.

Ko su ovi, pitate?

Nastavite sa čitanjem… “Amalgam iz Kvebeka”