Nastavite sa čitanjem… “Metež pod nebom boje pudinga od maline”
Author: Grba
Novac ne kupuje baš sve
Ovih dana engleska štampa se raspisala o neuobičajenom potezu koji je napravio Robert Plant. Već nekoliko meseci se šuškalo da će Led Zeppelin ipak odsvirati još jednu turneju i oprostiti se od publike za sva vremena. Bio bi to grandiozan poduhvat u logističkom & finansijskom smislu i predstavljao bi garantovano uspešnu investiciju za sve učesnike.
Tražio se investitor koji je dovoljno moćan da sve to isprati.
Ko je odgovoran?
Čovek koji se dernja sa jedne terase je idiot. Čovek koji se dernja sa jedne terase, a hiljade ljudi stoji ispod terase, je političar. I to je jedina razlika, ta publika.
Jedna zanimljiva inicijativa: TV ekipa pita neke poznate ljude “ko je odgovoran?” i snima ih dok odgovaraju. I tako je red došao na čoveka kojeg poznajemo kao donosioca mašte na javu, umetnika koji ne preza od angažovane reči u svojim radovima. Evo šta on ima da kaže.
Skulptura od peska
Mlečni put
Odnegovao gospodin John Daniel
Koncept: avion bez prozora
Da li biste se vozili u avionu bez prozora?
Pitanja, pitanja…
Mesec žut k’o dukat i avion, onako usput
Svetlost: moguća budućnost nakita
Da li biste se složili sa nama da je svetlost, sama po sebi, lepši ukras od zlata? Ali – ako preskočimo raspravu o nužnosti ukrašavanja – kako angažovati samu svetlost kao ukras? Može li se to?
Koncept NECLUMI je realizovan kao prototip ogrlice od svetlosti koja se interaktivno menja na osnovu nekog spoljnog nadražaja. Pogledajte.
Dobrim idejama ne treba stajati na put. Ovo je još jedan dokaz tvrdnje da su genijalne ideje pretežno jednostavne.
Poslednje skidanje sa stuba za bičevanje
Ma, nisam pojma imao da je taj uvod u ritmu jedanaest četvrtina. Ja sam to video kao tri takta po tri udarca, a onda dva udarca kao skok na sledeći krug: to beše prosto 1-2-3, 1-2-3, 1-2-3, 1-2. Nisam brojao od jedan do jedanaest. Falio je jedan udarac u poslednjem taktu, ali sve je zvučalo kao da ne fali ništa. (…) Duane je rekao “Čoveče, ovo je super, nisam pojma imao da kapiraš 11/4!” Naravno, odgovorio sam mu nešto poput “11/4? Šta ti je to?”. Duane je samo rekao: “OK, krele, pokušaću da ti nacrtam.”
Ovako je Gregg Allman opisao svoj autorski momenat na “Whipping Post“, najznačajnijoj pesmi koju je napisao u karijeri (i ponovo: najznačajnijoj; neću se izjašnjavati da je najbolja, jer nisam budala: postoji ne manje od deset numera, a ja ih znam i više, koje mogu da nose isti epitet). Taj opisani trenutak kreativnog nadahnuća, kada je Gregg za pet dana napisao pet pesama za tek osnovanu grupu svog brata Duanea (dve je već imao), danas je deo nekih od najvažnijih stranica istorije rock’n’rolla, i to – kako stvari danas stoje – sa upravo ispričanim poslednjim poglavljem priče.
Danas slušamo The Allman Brothers Band, grupu koja je ne samo najveća southern rock grupa, već grupa koja je osmislila southern rock u obliku koji danas pod tim imenom smatramo. To je određeni kanon u načinu sviranja, aranžiranju i atmosferi energične prevashodno gitarske, ritmički moćne muzike koja nije cajun jer je previše istočno, a nivo adrenalina i testosterona je previsok da bi se nazvalo blues.
Povod za današnji susret sa tom važnom grupom je dvostruki. Nego, da zasviramo tih jedanaest četvrtina, pa da nastavimo priču.
Nastavite sa čitanjem… “Poslednje skidanje sa stuba za bičevanje”