Author: Miloš Babović

Utopijska tema

I spent a lot of time alone
And when I’m gone you won’t remember my name
But I ain’t never been nobody’s boss but my own
And I hope that you can say the same
(Todd Rundgren, Some Folks Is Even Whiter Than Me)

Ovih se dana navršilo četrdeset godina od izlaska albuma Todd Rundgren’s Utopia na svetlost Sunca. Stoga danas nigde ne žurimo (nedelja je, ljudi moji!) i slušamo uvodnu numeru albuma. Iskoristićemo ovaj trenutak i da se upoznamo sa imenom i delom Todda Rundgrena, kompozitora, producenta, multiinstrumentaliste, multimedijaliste… to jest, da nežno zagrebemo površinu ovog multimonstruoznog fenomena, čoveka koji se i širinom i dubinom i trajanjem opire bilo čijim očekivanjima i propratnim katalogizacijama. Za početak, jedno upozorenje nije na omlet: pesma koja sledi nikako ne odražava ukupnost rada Todda Rundgrena, baš kao što primeri dati u nastavku teksta nikako ne odražavaju cele albume na kojima su objavljeni. Ne šalim se, smatrajte se upozorenim.

Nastavite sa čitanjem… “Utopijska tema”

Budžet 2014/2015: Nacionalni interes kao vanredno stanje

Vreme je za rebalans budžeta. Pa i za budžet. Kad mu vreme nije. Ili  beše ipak jeste.

Vreme otapanja jugoslovenskog socijalizma, osamdesete godine prošlog veka, doba je kada su u javnosti počeli da se pojavljuju detalji o nehumanim činjenjima prema zatvorenicima u prvim posleratnim godinama. Prednjačile su – i dalje uzdržane – priče Golootočana (kasnije su Danilo Kiš i Aleksandar Mandić napravili odlični i potresni dokumentarni film Goli život). Stekli su se tako uslovi da i Borislav Pekić, nekadašnji član Saveza Demokratske Omladine Jugoslavije (SDOJ), ispriča svoja zatvorska iskustva. Čini on to sjajno, troknjižjem Godine koje su pojeli skakavci, gde (prva knjiga, šesta fusnota) citira sopstvenu misao, izrečenu u intervjuu novosadskom časopisu „Polja“:

Ali ja nisam bio nevin, nisam nepravedno zatvoren – izvesni retuši na mojim akcijama više su stvar ondašnjih navika nego zle volje – ja sam stvarno povredio postojeće zakone zemlje, ma šta onda mislio i o njima i o zemlji. [1]

Pekić na partijskom zadatku

Nastavite sa čitanjem… “Budžet 2014/2015: Nacionalni interes kao vanredno stanje”

Крвава бајка: Moralna pouka istorijskih istina

Dok se ljudi bore za slobodu, zveri se bave streljanjem

Zveri su u Kragujevcu streljale sedam hiljada ljudi i tri stotine đaka. To je moralna pouka događaja koji se dogodio na današnji dan pre sedamdeset tri godine. O tom vremenu i o tom događaju danas se uči u školi na časovima istorije.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Spomenik petom tri

Nastavite sa čitanjem… “Крвава бајка: Moralna pouka istorijskih istina”

Tama

U nekoliko vojvođanskih gradova porušeno je nekoliko građevinskih objekata u vlasništvu građana republike Srbije albanske nacionalnosti. Svesno, planirano, organizovano, sinhronizovano

Još nije svanulo dok ovo pišem. Moji pilići spavaju. Srećom, nisu jedini.

Čovek se ujutru probudi. Opere zube ili ne; doručkuje ili ne; popije kafu ili ne; zapali cigaretu ili ne. Obuče se. Krene na posao: seda u kola ili čeka gradski prevoz; počne da uči ili pozove roditelje ili prijatelje; pomuze kravu; spremi detetu doručak. I tako se dan odmotava: nekakav posao; ručak; dremka; šetnja; večera; televizija; spavanje.


Nastavite sa čitanjem… “Tama”

100 godina od rođenja Mihaila Lalića

Šestog i sedmog oktobra 2014. godine Berane i Andrijevica su obeležili prvi vek Mahaila Lalića. Prenosimo uvodnu reč beranskog događaja koju je održao dr Vukota Babović.

1. Susret
S Mihailom Lalićem sam samo jednom sjedio, u zanimljivom društvu, za istim stolom. Bilo je to u andrijevičkim „Komovima“, početkom osamdesetih godina prošlog vijeka. Bijaše čuo da imam u svojoj biografiji, prije tridesete, neke, nazovimo ih tako, vrijedne rezultate. Zato je komentarisao, tobož u ozbiljnoj formi pitanja: „A šta ćeš poslije, kad se život oduži?“. Ovaj kompliment mi je onda prijao, ali se odgovoriti nije imalo šta, budućnost je neprozirna. Sad, kad se ona skoro sasvim preselila u prošlost, odgovor se, zahvaljujući Internetu, može i pročitati. Isto, ni ovaj književnik, tada već ovjenčan slavom, nije stao tog ljeta: dosta pamtljive proze izlazilo je ispod njegove olovke sve do zadnjeg časa. Mene što se tiče, nedokučivo mi je bilo da ću uvrstiti i ove redke o njemu, između prošlih i budućih članaka iz fizike. Eto, dogodilo se. Dani odlaze, svuda i svakome; tok vremena sve nas baca u očajanje; eno je bespokojan i pastir dok bez žurbe posmatra mlaz hladne vode koji se sliva u krblju česme na Margariti, visoko u planini pored Koma.

Mihailo Lalić

Nastavite sa čitanjem… “100 godina od rođenja Mihaila Lalića”

Dobrosmodošli u Kikindu!

Subotu, 11. oktobar 2014. godine, naša mala družina provela je u Kikindi.

Sada već višegodišnju želju da dođemo i vidimo se sa Šefom Grbom spojili smo sa kikindskim Danima Ludaje. Proveli smo se sjajno, a uz sećanje na ovaj mali izlet ostavljamo za sobom mini foto-reportažu. Vremena nikada dovoljno, pa smo ostavili dovoljno stvari za novo viđenje. Hvala divnim domaćinima: Šefu Grbi, Šefici Jasni, Ani i Buletu!

Turisti u Kikindi: Nisu Tamara i Nenad, nego Ognjen i Dijana

Nastavite sa čitanjem… “Dobrosmodošli u Kikindu!”

Interesni paradoks

Krajnje je vreme je za malo politike

Evropska komisija (EK), u svom godišnjem izveštaju za 2014. godinu, u odeljku o stanju medija tokom izbora, uočava:

Напоменуто је и медијско извештавање као недовољно уравнотежено и аналитичко, што указује на већу потребу да се разјасни проблем власништва медија.

Auh, izvinjavam se, to je rečenica iz izveštaja za 2012. godinu. Ove godine su napisali:

It (OSCE/ODIHR) also found that media reporting was insufficiently analytical and was influenced by the political parties in power, including through public funding, which led to widespread media self-censorship“

(Napomenuto je i medijsko izveštavanje kao nedovoljno analitičko i pod uticajem vladajućih partija, što uključuje i javno finansiranje, koje je dovelo do širenja medijske samocenzure).

Nastavite sa čitanjem… “Interesni paradoks”

Usklađivanje

It’s a boy, missis Walker! A son, a son, a son!

Dešava se ljudima ponekad da ih stvarnost udari po nosu. Evo recimo moj slučaj: živeo sam i petljao ovolike godine u blaženom neznanju o čudesnom rudniku dragog kamenja koji se obično odaziva na ime The Who. Nikola je fejsbuknuo sjajni solo na koji sam se upecao „Pojma nemam ko je ovo!“ „Kako bre ne znaš, pa The Who…“ „Kuku, njih nikada nisam slušao“. Šef se momentalno umešao i zadao mi za domaći Who’s Next i Live at Leeds. Sa Šefovim zadacima nema zezanja, valja odgovoriti. Počelo je istraživanje i evo zaključaka.

Nastavite sa čitanjem… “Usklađivanje”

Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije

Ovo je drugo poglavlje brošure Nauka, evolucija i kreacionizam, koju je 2008. godine objavio Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD, privatne, neprofitne, samopodstičuće institucije koja bira istaknute učenjake zbog njihovih doprinosa u istraživanju, a posvećena je napretku nauke i tehnologije i njihovom korišćenju za opštu dobrobit. Nacionalna akademija je osnovana 1863. godine poveljom Kongresa SAD, sa obavezom da savetuje federalnu vladu po pitanjima nauke i tehnologije.

Mnoge naučne oblasti su pružile potporu biološkoj evoluciji

Mnoge vrste dokaza su doprinele naučnom razumevanju biološke evolucije. Neki od tih dokaza – kakvi su fosili davno izumrlih životinja, kao i geografska rasporela vrsta – bili su poznati naučnicima u XIX veku ili pre. Drugi oblici dokaza – kakvi su poređenja DNK nizova– postali su dostupni u XX i XXI veku.

Dokazi za evoluciju ne dolaze tek iz bioloških nauka, već isto tako iz klasičnih i modernih istraživanja u antropologiji, astrofizici, hemiji, geologiji, fizici, matematici i drugim naučnim disciplinama, uključujući društvene nauke. Astrofizika i geologija su pokazale da je Zemlja dovoljno stara da bi biološka evolucija dovela do vrsta koje danas vidimo. Fizika i hemija su stvorile metode datiranja koji su ustanovili doba ključnih evolucionih događaja. Proučavanja drugih vrsta su otkrila ne samo kontinuitet fizičkog izgleda već i kontinuitet ponašanja među vrstama. Antropologija je omogućila nove uvide u ljudsko poreklo i međuodnose biologije i kulturalnih faktora pri oblikovanju ljudskog ponašanja i društvenih sistema. Nastavite sa čitanjem… “Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije”