Author: Miloš Babović

Neil deGrasse Tyson: U početku

Svemir je oduvek postojao biva neprihvaćeno kao opravdani odgovor na pitanje Šta je postojalo pre početka? Ali za mnoge religiozne ljude, odgovor Bog je oduvek postojao jeste i očigledan i prijatan odgovor na pitanje Šta je postojalo pre Boga?

Fizika opisuje ponašanje materije, energije, prostora i vremena, kao i njihove međusobne odnose u svemiru. Na osnovu činjenica koje su naučnici uspeli da odrede, sve biološke i hemijske pojave se upravljaju onime što ove četiri karakteristike kosmičke drame međusobno čine. Stoga sve suštinsko i nama Zemljanima poznato počinje zakonima fizike.

U praktično svakoj oblasti naučnog istraživanja, ali posebno u fizici, granica otkrića živi u ekstremima merenja. Na ekstremima materije, kakav je komšiluk crne rupe, nalazimo gravitaciju koja žestoko savija okružujući prostorvremenski kontinuum. Na ekstremima energije, trpite termonuklearnu fuziju u deset miliona stepeni vrelim jezgrima sunaca. A u svakom zamislivom ekstremu, imate zastrašujuće vrele, zastrašujuće guste uslove koji su preovlađivali tokom prvi par trenutaka svemira.

Svemirski reset: Veliki prasak

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: U početku”

Svi zverovi Svetskog prvenstva u fudbalu

Ne pamtim vreme kada je fudbal bio plemenita igra u kojoj su se ljudi nadigravali, kada nije bilo izmena, žutih i crvenih kartona. Nemam sećanja na Šekularčeve petoparce i Džajino bavljenje raznim levim bekovima.

Fudbal je oduvek bio igra u kojoj pobeđuju Nemci, naši umiru u lepoti a gledaoci smatraju da je potrebno i dovoljno na kraju utakmice videti srce na terenu ostavljeno kako još uvek kuca. Što se mene tiče, vidim da je to igra u kojoj je sve dozvoljeno ukoliko sudija ne vidi: dati gol rukom, psovati familiju u svim oblicima, udarati i lomiti sve oko sebe – naravno pod uslovom da prvo, makar i ovlaš, dodirnete loptu. Sve je u fudbalu dozvoljeno – osim da ugrizete čoveka.

Nastavite sa čitanjem… “Svi zverovi Svetskog prvenstva u fudbalu”

Neil deGrasse Tyson: Zablude svemirskih zaljubljenika

Svidelo se vama ili ne, rat (hladan ili topao) je najmoćnije oruđe finansiranja u javnom arsenalu. Kada zemlja finansira rat, novac teče kao poplava.

Ljudska domišljatost retko ne uspeva da unapredi plodove ljudskih pronalazaka. Šta god da je zasenilo sve pri svom pojavljivanju je, skoro izvesno, bilo nadmašeno i jednog dana izgledalo čudno.

Godine 2000. pne par skija napravljenih od polirane životinjske kosti i uzanih kožnih kaiša bile su transportni napredak. Galilejev teleskop-osmica iz 1610. godine bio je nenadmašno oruđe detekcije, sposoban da venecijanskim senatorima pruži pogled na neprijateljske brodove pre nego što bi ušli u zaliv. Benz Patent Motorwagen jedne konjske snage iz 1887. godine bio je prvi komercijalni automobil pokretan motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. ENIAC iz 1946. godine, veličine izložbenog prostora, težak trideset tona, sa svojih 18 hiljada vakuumskih cevi i šest hiljada ručnih prekidača, poveo je elektronsko računanje. Danas možete da klizite putevima na rolerima, divite se slikama udaljenih galaksija koje vam donosi svemirski teleskop Habl, krstarite autoputevima u automobilima sa 600 konjskih snaga i u kafić ponesete svoj laptop mase tri funte.

Prvi automobil

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Zablude svemirskih zaljubljenika”

Neil deGrasse Tyson: Opseg neznanja

Ne smatram da sam obavezan da verujem da je isti Bog koji nas je obdario čulima, razumom i pameću imao nameru da zaboravimo njihovo korišćenje.

Pišući tokom minulih vekova, mnogi su se naučnici osećali primoranim na poetski uzlet povodom kosmičkih misterija i božje rukotvorine. Moguće je da se ovome ne bi trebalo čuditi: mnogi naučnici tada, kao i mnogi naučnici sada, određuju sebe kao duhovno pobožne.

Ali pažljivo čitanje starijih tekstova, pogotovo onih koji se bave samim kosmosom, pokazuje da autori prizivaju božansko tek kada dosegnu granice sopstvenog razumevanja. Oni se obraćaju višoj sili tek kada se zagledaju u okean svog ličnog neznanja. Oni zazivaju Boga tek sa usamljene i nesigurne ivice nepojmljivog. Sa druge strane, tamo gde osećaju pouzdanost svojih objašnjenja, Bog jedva da biva spomenut.

Počnimo sa vrha. Isak Njutn je bio jedan od najvećih umova koje je svet do sada video. Njegovi zakoni kretanja i njegov univerzalni zakon gravitacije, osmišljen sredinom sedamnaestog veka, objašnjava kosmičke pojave koje su filozofima izmicale milenijumima. Kroz ove zakone, moguće je razumeti gravitaciono privlačenje tela u sistemu, a time i razumeti orbite.

Stabilna matematička komplikacija: Sunčev sistem Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Opseg neznanja”

Petar Luković pod plaštom Superhika

Pratiti akademski život zemlje Srbije mučan je i tegoban posao kojim se zapravo retko ko ozbiljno i bavi.

Većina se ljudi o događajima od javnog značaja obaveštava iz nekog od medija: dnevnih listova Politika (državnog po definiciji), Danas (pseudo-nezavisnih novina), Večernje Novosti (nacionalističkog glasila), Blic (novinarstvo iz nehata) ili ostalog dnevnog smeća; nedeljnika Vreme (izgubljenog u vremenu i prostoru) i njemusličnih; televizija nacionalnih frekvencija RTS (državnog po definiciji), Pink (degutantnog po sadržaju), Prva (udavljene u reklamama), B92 (karikaturalni brak senzacionalizma i istraživačkog novinarstva). U poslednje vreme na scenu su stupili i internet portali: Peščanik (zatvorena grupa ophrvana sujetama), Istinomer (bezlični skup usmeren ka nezaboravu), forumi na svakakve teme i sve tako redom, kojima Facebook i Twitter služe kao besplatna reklama, a broj sviđanja kao mera uspeha. Svaki od nabrojanih medija ima svoje čitaoce koji se uglavnom drže svojih mesta obaveštavanja, pa iako je moguće praviti i grupe medija (recimo Novosti, Pink i verujem.org), to je posao koji valja prepustiti nekim novim, nadam se korektnim, doktoratima psihologije. Zajedničko svim pobrojanim (i velike većine u itakodalje ostavljenim) medijima je posrnulost u sebičnost, nezainteresovanost za profesionalizam, za opšti boljitak, za istinu, za pravdu. Moje je da ovde i na svom primeru ispričam sic transit gloria e-novinae, to jest kako mi se čini da se to desilo Peri Lukoviću.

Nastavite sa čitanjem… “Petar Luković pod plaštom Superhika”

Neil deGrasse Tyson: Kosmička perspektiva

Završeno je emitovanje serije Kosmos: Prostorvremenska odiseja.

Završeno je monumentalnim zaključkom: da je Zemlja samo trunka; da smo svi mi i sve što nas okružuje prah, jad i beda; da su naša sebična činjenja u punoj meri ništavna. Ali takođe i da  posedujemo jednu alatku, naučni metod, kojom smo sve ovo shvatili. A pre svega da  naučni metod moramo da koristimo i da plodovi njegovog korišćenja treba da učine ne da postanemo očajni, već da živimo istinu i uživamo u njenim posledicama.

No, ako je seriji kraj, ne znači da našem druženju sa sjajnim Nilom deGras Tajsonom moramo okrenuti leđa. Naprotiv: namera nam je da svake nedelje u 20:00, pa dokle izdržimo, podelimo sa vama jedan naučnopopularni tekst direktno iz pera strašnog Nila. Danas je predpremijera, esej o mogućnostima koje pred nas otvara istinsko razumevanje stvarne veličine svemira i našeg mesta u njemu.

Veličina jedne naseljene planete u odnosu na njenu lokalnu zvezdu prosečne, M veličine

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Kosmička perspektiva”

Izveštaj Кoмисиje

Baš sam se bio naoštrio, kad ono… na pravo pitanje, pogrešan odgovor.

U tišini Megatrend univerziteta, od 5. juna do 11. juna 2014. godine, radila je vredno Кoмисиja зa oцeну oснoвaнoсти пoкрeтaњa пoступкa пoништaвaњa диплoмe, koju je osnovao Senat Megatrend univerziteta.

Nedvosmisleni zaključak Кoмисиje u sastavu prof. dr Boris Krivokapić (tri radna mesta, mašala), prof. emeritus Oskar Kovač (sledi krš i lom funkcija, pet radnih mesta, pita se čovek kako će svet opstati kad Oskara ne bude a nebiti se jednom mora), prof. dr Neđo Danilović (i on tri komada) i dr Mihajlo Rabrenović (nesrećni docent) da nema osnova da se osporava originalnost doktorske disertacije dr Nebojše Stefanovića obrazložen je na dvanaest stranica uz četiri priloga.

Mišljenje Комисије

Кoмисиja je procenila da mora da odgovori na tri pitanja. Prvo pitanje na koje je Кoмисиja odgovorila se tiče ispunjenosti uslova koje podrazumeva postupak sticanja doktorata.

Nastavite sa čitanjem… “Izveštaj Кoмисиje”

Maybe maybe

Rešili smo se da odemo da beremo trešnjeundvišnje. Gospoja se uglavila kod frizerke (takoreći Zalepugin joj je stari frend), mladić je ulojububregovao kod babeidede. Autanaoružani, sa nogavicama umotanim u čarape i nadom da će nas lajmski potlugmizajući krpelji zubalaoštrijeh što vilicama škljocaju zaobići, uleteli smo u godinamanepokošenu travu naopšteiznenađenje ugaženu jedino u epsilonokolini trešanja. Višnjama komšije ne veruju. Proveli smo se sjajnoneprepričljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Maybe maybe”

Nijedan

Tako po njegovom  mišljenju postoji samo jedan prazan skup (koga danas označavamo Ø), skup bez članova. (Encyclopaedia Britannica, Kantor)

Moja lična pasija je praćenje društvenih događaja uživo, upravo dok se dešavaju. Recimo, u trenutku dok pišem ove redove 580 ljudi je (u roku od pet sati) potpisalo peticiju pod nazivom Plagijati i lažni doktorati. Podržavam je iz sve snage, ali je nisam potpisao, pošto je ova peticija upućena naučnoj zajednici (univerzitetskim profesorima, docentima, asistentima, istraživačima, doktorima nauka i doktorandima) i zaista je nesuvislo praviti gužvu i otvarati prostor društvenim štetočinama da nalaze besmislene razloge za relativizaciju ovog izuzetno ozbiljnog društvenog događaja. Rečeno poetski patetično, ustala je inteligencija ove zemlje i njenog rasejanja i rekla reč. Lopta je sada u dvorištu države i univerziteta Megatrend. A čega ima tamo, ima li ikoga ko bi želeo da igra igru ozbiljnog društva? Ima li ikoga ko će da u mrežu sprovede savršeno dodatu loptu? Nema.

Nastavite sa čitanjem… “Nijedan”

Dokazivanje tautologije

Sine magugu… doktorat

Društveni sistemi po prirodi stvari (koju je objasnio Njutn još onomad) jesu inertni. Obično je potrebno da neko postavi veliku smrdljivu bombu pod nos javnosti da bi se društvo razdrmalo i shvatilo dokle je doguralo. Na železnici, recimo, takva bomba je neka užasna nesreća u kojoj pogine jezivo mnogo ljudi. Akademskom svetu Srbije se desila kritika doktorata ministra unutrašnjih poslova. Dobra argumentacija kritike (uz svojevrsni post scriptum koji je dopisala dr Srbijanka Turajlić tokom sjajnog gostovanja na javnom servisu) u meni je izazvala neodoljivu potrebu da gvirnem u inkriminisani doktorat, da bih se svojim očima uverio (rodila me majka radoznalog).

Nema u tekstu, pa prilažem odvojeno: Spearman's Rank Correlation CoefficientDo čega sam došao, piše u zaključku. Ovde ne želim da se bavim (nimalo naivnim) pitanjima iz klase neslaganja naziva poglavlja u sadržaju i tekstu, te svrhom ukoričavanja i bibliotečkog skladištenja tzv. radne verzije teze. Pogledajmo tek citate rečenica iz uvodnih napomena i zaključka (delova teksta koji je neko ukoričio i koji ne podležu pitanju plagiranja koje je trenutno u fokusu javnosti) ozabavljenih u maniru e-novina zarad umanjenja posledica neizbežnih moždanih oštećenja tokom čitanja.

Nastavite sa čitanjem… “Dokazivanje tautologije”