Author: Miloš Babović

The Daily Show with Stephen Colbert iliti Među nama

demokratija, bukvalno, upravljanje naroda. Termin je izveden iz grčkog dēmokratiā, koji je iskovan od dēmos (“narod”) i kratos (“upravljati”) sredinom petog veka pne, da ukaže na političke sisteme koji su tada postojali u nekim gčkim gradovima-državama, posebno Atini. Encyclopedia Britannica, internet izdanje

Svake nedelje od ponedeljka do četvrtka – ako Ognjen ne vozi bicikl, ne ide u bioskop, nije na rođendanu, ne kupuje poklon za rođendan, ako nije u parkiću ili shvatilistevećpoentu – od 19:00 do 20:45 eto mene pred malim ekranom TV prijemnika (zaista nije veliki za današnje standarde, jer dobrastara&prokletadaje katodna cev ugrađena u Siemensa nikako da crkne, a pre smrtnoga časa gospoja ni u ludilu neće da promišlja TV 2.0), priključenog na dnevnu dozu hrane za mozak – dr Haus, The Daily Show with Jon Stewart, i The Colbert Report.

Džon Stjuart razmišlja o Ivici Dačićustewartt

Nastavite sa čitanjem… “The Daily Show with Stephen Colbert iliti Među nama”

Iskreno pismo Ministarstvu odbrane: odBlokirani komentari ili O besu

„Emocije“, pisao je Aristotel (384–322 pne), „jesu sva ona osećanja koja tako menjaju ljude da utiču na njihova rasuđivanja, a koja su takođe pratioci bola ili uživanja. Takva su bes, sažaljenje, strah i slične, kao i njihove suprotnosti.“ Encyclopaedia Britannica, Internet izdanje.

Plač i otpor koje odojčad ispoljavaju prilikom oduzimanja omiljene igračke ili prekidanjem neke zanimljive aktivnosti mogu se nazvati bes. Encyclopaedia Britannica, Internet izdanje.

Po objavljivanju mog teksta Iskreno pismo Ministarstvu odbrane Suština Pasijansa je doživela do sada nezabeležen broj poseta – kako nas domaćin Dragan Grbić obaveštava, 3500 ljudi je u roku od tri dana pročitalo tekst. Razvila se i emotivna rasprava, koja je potvrdila gorenavedeno Aristotelovo mišljenje: kada je bes pokuljao, razum se povukao. I dok je pojedine komentatore bilo moguće „dozvati pameti“, drugi su potegli jedine argumente sa kojim se ne može raspravljati, a to su neobuzdan bes i pretnje nasiljem. Takvi komentari su, naravno, blokirani – ali ne i zaboravljeni. Ovaj tekst jeste odgovor svim ljudima koji su ikada pomislili (i koji će ikada pomisliti) da se besom i nasiljem može razrešiti bilo koja situacija.

Nastavite sa čitanjem… “Iskreno pismo Ministarstvu odbrane: odBlokirani komentari ili O besu”

Iskreno pismo Ministarstvu odbrane

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i na mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu, za uvođenje u vojnu evidenciju, regrutovanje, služenje vojnog roka, kao i lekarske i druge preglede i ispitivanja (čl. 11. i 51. ovog zakona), za vojnu vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje vojne vežbe (Kaznena odredba čl. 126 a u vezi čl. 51 Zakona o vojnoj, radnoj i meterijalnoj obavezi)

Nekakvo Ministarstvo odbrane Republike Srbije prošlih je dana sudski tražilo da im pomoćni stadion FK Crvena Zvezda, poznat kao grobarski pašnjak (skraćeno JNA) i tek ponekad kao stadion Partizana, bude vraćen. I… prvostepeno dobilo (!). U uzvratnom meču, državna je crkva osveštala paraklis u Generalštabu. A gde je serdara i vojvoda, neko mora biti pogrbačena strana. To smo mi, dakako. I zaista:

Ovih dana, negde u zemlji Srbiji, u jedno poštansko sanduče zavukla se mala plava koverta.

Misteriozna koverta

Nastavite sa čitanjem… “Iskreno pismo Ministarstvu odbrane”

Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine

Šta imaju zajedničko Kraljevska švedska akademija i vlada Republike Srbije?

Osmog oktobra 2013. godine Švedska kraljevska akademija je objavila da je Nobelovu nagradu za fiziku dodelila dr Fransou Engleru i dr Piteru Higsu za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi našem razumevanju porekla masa subatomskih čestica, a koji je nedavno potvrđen otkrićem predviđene fundamentalne čestice tokom eksperimenata ATLAS i CMS u CERN-ovom Velikom Hadronskom Sudaraču.

Higsov bozon u eksperimentu CMS

Za neupućene, veoma kratko objašnjenje. Problem glasi: šta je to što čini da imamo masu? Laureati su zamislili da čestice (zvane Higsovi bozoni) postoje svuda i tvore nekakvo subatomsko blato kroz koje se kreću ostale čestice, a koje čini otpor kretanju. Taj otpor uočavamo i zovemo masa. Neke čestice prolaze teže (kao Gimli), pa nam izgleda da imaju veću masu. Druge čestice prolaze lakše (kao Legolas), pa nam izgleda da imaju manju masu. Jedna čestica, zvana foton, nosilac elektromagnetskog zračenja, uošte ne oseća ovaj otpor i stoga ona uopšte nema masu, i shodno tome, mora da se kreće brzinom svetlosti. E, te čestice koje grade blato su prošle godine detektovane, dokazano je da postoje.

Pošto vam objašnjenje nije pomoglo, evo muzike:

Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine”

Istinska neistina: Umetnost kao naš život

Dok sam se ja odmarao, budale bogami nisu…

Pre svega, pogledajte sledeću fotografiju:

U pozadini je masivna, gola betonska konstrukcija. Stubovi, iz kojih viri neiskorišćena armatura, zaronjeni u krupan šljunak pridržavaju ploču na kojoj počivaju restoranski stolovi. Ispred armature na kamenu sedi žilavi, ispijeni čovek presunčane kože, očiju sumorno zagledanih u daljinu i usađenih u lice neodređeno starijih godina koje svedoči o teškom. Muzika i žagor koji se šire iz restorana do njega ne dopiru, kao da ih deli večnost. Nedovršena građevina i čovek čine celinu: ona i on su, svako na svoj način, spomenik grabežu, pohvala bahatosti hulja koje nad njima ruski nevaspitano čereče riblje specijalitete. Ali između čoveka i vas, posmatrača, leži žena zatvorenih očiju, trudnica koja od sunca malim peškirom krije stomak. Ni srećna ni tužna, ona jeste to što jeste, jedno sa svojim budućim čedom. Njih dvoje postoje u prvom planu, sve ostalo je optička varka, sočivo koje izoštrava život.

Nastavite sa čitanjem… “Istinska neistina: Umetnost kao naš život”

Crna Gora: There and Back Again

Naš specijalni reporter bio je na odmoru u Crnoj Gori. Da prostite.

Otkako je Peacock onomad, pričajući o Vlatku, pomenuo D., to mi se ime učinilo poznatim. I zaista, dok se odličnim putem Berane-Mojkovac-Kolašin-kanjon Morače-Podgorica-Cetinje-Budva-Porto Montenegro-Herceg Novi krećemo ka moru, na zadnjem sedištu našeg Punta knjavaju D. i Ognjen.

Nastavite sa čitanjem… “Crna Gora: There and Back Again”

Prisutnost odsutnosti

Odlika svih državnih tvorevina, od kao-fora-demokratskih SAD do Sirije u građanskom ratu, jesu povremeni napadi apsurda

Bezuslovno je obavezno da se svuda i na svakom mestu, u većoj ili manjoj meri, pojave situacije, mišljenja, ljudi… koje ispoljavaju sve osobine sumanutosti. Ko je pogledao makar jedan The Colbert Report jasno mu je da zrelost državnih institucija nema nikakve veze sa svojevrsnim odrazumljenjem koje povremeno spopada relevantne pojedince, pa i ceo sistem.

Nastavite sa čitanjem… “Prisutnost odsutnosti”

Crna Gora: The Desolation of Smaug

Naš specijalni reporter je bio na putovanju u Crnoj Gori. Da prostite.

Dobrodošli u Berane! Grad na obali reke Lim, ispod brda Jasikovca, čuvara vajarskog dela Bogdana Bogdanovića. Tipičan gradić kakvih ima svuda: korzo (sada se to zove pešačka zona); burek, limunada i brdo urmašica za smešne pare kod Miška; kružni tok, pumpa, autobuska stanica, pijaca (subota je pijačni dan), osnovna škola, gimnazija, bolonjski fakulteti, pristojna bolnica. Cigančići mole za cente (ili dinare), gradski pjesnik se šepuri, klonirane devojke crne kose se drže za ruke, zagrljeni momci u trenerkama šetaju ili sede po kafićima dogovarajući gde će da prebiju pedere.

Nastavite sa čitanjem… “Crna Gora: The Desolation of Smaug”

Transfer blama – predsednik Srbije o Nikoli Tesli

Volim Marfijeve zakone. Recimo: Ako vredi terati, vredi i preterati. Ali moram da priznam da mi je ipak sledeći omiljen: Možeš se odbraniti od budale, ali ne i od super-budale.

Poštovani čitaoci Suštine Pasijansa, naš specijalni izveštač, Glugenije Svemogući, nesrećnom igrom slučaja bio je u Njujorku baš u isti čas kada je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić u istom tom Njujorku otvarao spomenik Nikoli Tesli. Glugenijev izveštaj prenosimo u celini, baš kako ga je objavila i zvanična prezentacija predsednika. Možda je suvišno reći, ali ipak napomenimo: ukoliko smatrate da ne osećamo nikakav ponos povodom promocije našeg specijalnog izveštača na predsednikovom sajtu, potpuno ste u pravu. Naprotiv.

Takođe, koristimo ovu priliku i da vas podsetimo kako u filmskom jeziku postoji pojam transfer blama, čiji naziv govori sam za sebe: mi, gledaoci, odjednom počinjemo da se stidimo zbog toga što uopšte prisustvujemo sceni u kojoj se junak filma sramoti. Ta se tehnika izdašno koristi u romantičnim komedijama, i obično je zaobilazila govore državnika… sve do sada. Uživ… ovaj, samo hrabro!

Nastavite sa čitanjem… “Transfer blama – predsednik Srbije o Nikoli Tesli”

Crna Gora: An Unexpected Journey

Naš specijalni reporter je bio na putovanju u Crnoj Gori. Da prostite.

Godišnji odmor: teorijaU savremenoj informatičkoj eri deluje anahrono poći na odmor u Crnu Goru. U redu je, dakako, otići na izlet do Ostroga slomovratnim putem koji ne pamti saobraćajnu nesreću, primerom nežurenja kao mnogima iznenađujuće uspešnog faktora u procesu stizanja. Ali, na odmor, pored grčkih toplih mora, peskovitih plaža i gusto zasejanih meduza; bugarskih odličnih autoputeva, ogromnih hotelskih kompleksa sa obaveznim bazenima i širokih plaža koje zapljuskuju talasi vode iz nekog razloga nazvane Crno More; turske ljubaznosti, povremenih napada sekularizma i grčkih ostrva slavne istorije, koja su blizu taman koliko nama Turska nije; egipatske fine adrenalinske ravnoteže koktela u ruci i ličnog gardiste na obližnjoj grani; dakle na odmor posle svega nabrojanog ići u Crnu Goru vaistinu predstavlja motivacioni misterij. No, primetio sam da mi se ama svake godine događa ista stvar: negde u vreme kada uzimam godišnji odmor bivam umoran, pa mi stoga ideja o odmoru kao vremenu tokom koga ću se odmoriti postaje bitno bitnija od ideje o odmoru kao vremenu o kome ću kasnije imati šta da pričam (ili, što je svakako manje važno, da ga se sećam). I tako me preovlađenost sopstvene bitnosti svake godine na odmor vodi u Crnu Goru, zemlju meni poznatog jezika, puteva i kulturološko-mentalitetnih fenomena – ali pre svega poznatih mogućnosti nerada, odgovora na pitanje šta danas neću raditi kao nesumnjivo zaboravljene esencije koncepta godišnjeg odmora.

Nastavite sa čitanjem… “Crna Gora: An Unexpected Journey”