Author: Miloš Babović

Kako prestati brinuti i naučiti voleti Internet

Na današnji dan je rođen Daglas Adams. Ljudi kakav je Adams bio sećamo se sa dobrim razlogom: ništa nam ne garantuje da će takav duh ponovo roditi.

Google Doodle u slavu Daglasa Adamsa, 11.03.2013

Suština Pasijansa prenosi prevod teksta koji je Adams objavio u vreme kada je Internet (odnosno, koncept umrežavanja) tek stidljivo nagoveštavao u kakvo bi, po Ajnštajnu, sveprožimajuće polje mogao da se pretvori. Objavljen je u The News Review section engleskih novina The Sunday Times, 29. avgusta 1999. Prevod je beskrupulozno otet sa bloga B92.

Kontekst koji bih želeo da istaknem je Adamsov pozitivistički pristup civilizaciji Homo Sapiensa. On ne kuka, i odbija da robuje sopstvenoj tromosti, već radoznalog duha proviruje kroz odrškrinuta vrata iza kojih duva svež vetar, čiji pravac i miris želi da oseti, ako već nikada suštinski neće moći da ga razume. Uživajte!

Nastavite sa čitanjem… “Kako prestati brinuti i naučiti voleti Internet”

Velikosrbski amaterizam, iliti: koga poslati na pusto ostrvo sa albumom The Dark Side of the Moon

Mediji imaju jezivu osobinu propitivanja VIP ličnosti. Najgore pitanje od svih je: “Šta biste poneli na pusto ostrvo?” Moje pitanje je bolje: “Koga biste, opremljenog samo albumom The Dark Side of the Moon, poslali na pusto ostrvo?”

Dan pred četrdesetogodišnjicu objavljivanja nestvarnog genijalnog albuma The Dark Side of the Moon, desilo mi se normalno subotnje jutro. Omladinac se razdragano probudio u šest ujutru, već pola sata kasnije je bio duboko nezadovoljan stanjem zakucanosti bežičnog rutera, što sam rešio brzinom proporcionalnom količini komatoznog stanja u kome sam bio; konačno sam ustao u devet, nažalost kupio novine, i nažalost krenuo da ih čitam.

Nastavite sa čitanjem… “Velikosrbski amaterizam, iliti: koga poslati na pusto ostrvo sa albumom The Dark Side of the Moon”

The Great Gig in the Sky… i ja

Nevidljiva ruka steže mi grlo kada se trudim da pretočim u reči punoću života koju u mene unosi Pink Floyd muzika

Porodična seoska kuća, to konačno utočište umirujućih mirisa i zvukova, zavučena je između brda i livade nad kojim se za vedrih noći vidi Mlečni put taman toliko da raspali maštu. I baš koliko treba iznad brda počiva svetionik naše epohe, zvezda Severnjača. Oko nje se vrti najslavniji rezultat milenijuma mešavine straha i dosade naših predaka, cirkumpolarno sazvežđe Velika kola, Ursa Major. Ili, ponekad, na anglosaksonskom govornom području… Great Gig.

Nastavite sa čitanjem… “The Great Gig in the Sky… i ja”

Kako sam naučio da prestanem da brinem i zavoleo… mleko

Cilj nauke je, sa jedna strane, što potpunije moguće razumevanje veze između čulnih iskustava u njihovoj celini, a sa druge strane, ispunjenje ovog cilja korišćenjem najmanjeg mogućeg broja pojmova i odnosa (traženjem, koliko god je moguće, logičkog jedinstva u slici sveta, to jest malobrojnosti logičkih elemenata).

Tako je pisao Albert Ajnštajn u svom eseju Fizika i stvarnost, tmurne 1936. godine. Šta ove komprimovane reči znače, objasniću na jednom lepom primeru.

No, pre primera, muzička podloga.

Pre više od dva milenijuma, briljantni grčko-rimsko-egipatski matematičar, astronom (i mnogo toga drugog) Ptolomej objavio je delo Almagest, koje je za astronomiju ispunilo budući Ajnštajnov zahtev. Nebo nad nama je opisano onako kako nam izgleda, i to veoma uspešno. U centru svemira se nalazi Zemlja, a oko nje se kreću Sunce, planete i stalne zvezde. Viševekovno iskustvo sakupljeno osmatranjem neba složeno je u homogenom obliku koji fomuliše pogled na nebo sa planete Zemlje. Ljudski rod je danas, i nažalost, zaboravio na veličinu uspeha Ptolomejeve astronomije. Spominjemo je tek sporadično, kada sa zanimanjem čitamo horoskope ili kada želimo da ismevamo srednjevekovni pogled na svet. Nepravda je to, a evo i zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Kako sam naučio da prestanem da brinem i zavoleo… mleko”

SI

Stvari koje imamo valja ceniti. Posebno kada nema nikakvog razloga da to ne činimo.

U jednoj od prethodnih priča upoznali smo se sa epskom slikom čoveka koji meri rastojanje od 5000 stadija. Današnji istoričari lome koplja oko toga koliko je to metara. Postoji opšta saglasnost da jedan stadij dođe oko 185 metara, ali definitivnog zaključka nema. Njutnovi Principi vrve podacima, ali jedinice mere za te podatke danas zvuče kao vežbe iz anatomije: engleske i francuske stope, laktovi, pedlji, palci…. muka živa. Kada je vodena para ukroćena, dobili smo industrijsku revoluciju, i potrebu da izmerimo koliko naša parna mašina daje snage. Kao osnova uzet je rad koji je vrši tradicionalna mašina, u narodu poznata kao konj. Tako je dobijena konjska snaga, jedinica mere koja se pokazala neobično žilavom, pa je i danas u upotrebi.

Nota bene: Uzimamo da je konjska snaga isto što i 740 vati. To je snaga koju mora da generiše čovek koji ima 75 kilograma, da bi u jednoj sekundi skočio uvis jedan metar (recimo tri ili četiri stepenika). Jasno je da tu snagu čovek može da generiše. Takođe, to je i snaga koju generiše konj koji za jedan minut vuče 60 metara teret od 75 kilograma. Odavde sledi razlog zbog koga se konjska snaga ne zove ljudska snaga: teško da ćemo imati snage i triput da skočimo, dok je konj upravo stvoren da vuče ceo dan.

Konjska snaga u praksi

Nastavite sa čitanjem… “SI”

Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa

CarIma tome preko stotinu godina kako je svetlo dana ugledao rad Alberta Ajnštajna Uz elektrodinamiku pokretnih tela (koji je čak i na srpski preveden), Branina gumica kojom je iz fizike izbrisan čitav niz arhetipskih crteža trookih lavova (što za milost nisu znali) koji su nacrtani čim je fizika artikulisana kao nauka. Prećutni i neobjašnjivi pojmovi kakvi su apsolutno vreme, apsolutan prostor, i njima slični, otišli su tada na smetlište naučne istorije, odgurani tamo sopstvenom nesposobnošću da objasne vidljive pojave kakva je prostiranje svetlosti, i nemogućnošću da se usklade sa potrebom da oblik fizičkih zakona bude uvek isti, gde god se mi nalazili i šta god mi posmatrali.

Ova temeljna potreba za uniformnošću je, naravno, samo želja pedantnih fizičara da predmet njihovog rada bude uređen, da ne moraju za svaki pojedinačni slučaj iz džepa izvlačiti konkretne jednačine koje će ga, i samo njega, opisivati; ta je želja ipak stvorila više dobrog nego nevolja, što je poučan zaključak. Stoga se pitam: da li je potreba za situacionom čistoćom ograničena samo na fiziku, ili uopšte (ali ipak i posebno), na celu nauku? Da li je moguće, da li je potrebno i kome bi bilo potrebno, učiniti napor da se društvene norme homogenizuju, učine nezavisnim od društvenog koordinatnog sistema?

Nastavite sa čitanjem… “Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa”

Uma Turman na Trgu Republike

Ne čitaj novine. Ne budi informisan. Nema svrhe.

Mač na mestu, u kamenuNa beogradskom Trgu Republike (tačnije i važnije, na uglu Francuske i Vase Čarapića, tačno ispred Narodnog pozorišta), u novogodišnjoj noći par minuta pre ponoći, u toku koncerta grupe Električni Orgazam i za vreme izvođenja pesme Igra rokenrol cela Jugoslavija, desio se ozbiljan incident. (U trenutku pisanja ovog teksta 3. januara 2013. godine oko podneva još uvek nepoznata) osoba je nožem napala i ubola sedam ljudi (uključujući dva državljanina Tunisa), od kojih niko, srećom, nije nastradao, iako je nekoliko njih završilo u Urgentnom centru, na hirurškom stolu. Prva vest, kod takvih događaja obično i najemotivnija i najdirektnija i nefiltrirana, glasila je kako je „neuračunljivi čovek tokom izvođenja pesme Igra rokenrol cela Jugoslavija ubo nožem sedam osoba“.

Nastavite sa čitanjem… “Uma Turman na Trgu Republike”

Smak u Beogradu, 29. decembar 2012

Svaki tekst koji sam ikada napisao sadržavao je samo lične stavove. Ali nijedan tekst koji sam do sada napisao nije sadržavao toliko ličnih stavova kao ovaj.

Celokupan prostor SFRJ iznedrio je pristojan broj izvanrednih muzičara koji se sa pravom mogu porediti sa svetskim veličinama. No, gledano po dužini trajanja, mogućnosti da održe koncert sastavljen isključivo od zaista dobrih pesama bez ijednog trenutka gubitka kvaliteta, ogromnoj, i širokoj bazi potpuno fanatizovanih ljubitelja, ali i sistematskoj neprofesionalnosti glede svega van kreiranja muzike, Smak predstavlja fenomen. Taj se fenomen može opisati veoma kratko, poznatom krilaticom: svetsko, a naše. Šta je šta, i zašto, sledi u nastavku.

Svetsko…

Muzički opus grupe Smak je potpuno ravnopravan sa bilo kojim svetski priznatim muzičkim b(r)endom. Koncert u Beogradu trajao je preko dva sata, sa dva bisa, tokom koga su sve vreme izvođene vrhunske kompozicije, kojih se niko na svetu ne bi postideo, dok su iza kulisa ostale neodsvirane mnoge pesme koje bi se mirne duše mogle naći i na repertoaru. Kako god, koncert je bio presek impresivnog četrdesetogodišnjeg rada.

Nastavite sa čitanjem… “Smak u Beogradu, 29. decembar 2012”

Glugenije Svemogući u raljama tarabićstva

Redakcija Suštine Pasijansa prisustvovala je spontanom izlivu Nove Godine na počasnog spoljnog saradnika Glugenija Svemogućeg

Uzeli smo slobodu da zapišemo delove izlaganja za koje naš sagovornik, ridikovski sjajnih mrežnjača iz kojih pogled beži i gubi se u daljini, nalazi da će nam se desiti tokom svake nove godine…

O prošloj budućnosti
Da, novi i ne iznalaženju onda. Demokratama radimo razgovaramo ne ćemo… Sa izbori sa ali nećemo iznalaženju dok jer. Onda ne – formiramo do iznalaženju. DS do želju sa sa. I na, to učiniti to radimo. Rezultata, izbori dok sa dok učiniti demokratama. Sve interesu izbori sa DS da; na parlamentarne. Ukoliko interesu na drugima sa parlamentarne bi dok sa. Demokratama, novi u ali DS, bili.

O prošloj prošlosti
Bi koji glorifikaciju na na u – e zašto. Tome zašto ne tome, koncertu ili zločinaca. Dodatno nekakvom na na Leni dodatno pitanje. I zločinaca ona ili, u nameće se političarima završavala vrste. Bave koncertu ratno zločinaca; nešto ili, zašto na podršku one. Dodatno tome na gledanju bi sad podršku prenela koji.

Nastavite sa čitanjem… “Glugenije Svemogući u raljama tarabićstva”