Author: Miloš Babović

Crnogorski protesti u teoriji i praksi

Stanje u maloj i napaćenoj, ali slobodnoj i hrabroj Crnoj Gori je naelektrisano… ali samo ako kada kažem Crna Gora mislim Podgorica i kada kažem naelektrisano mislim kamenito.

Inače, stanje u Crnoj Gori je prilično redovno. Rusi su konačno otišli kući, hvala na pitanju, uprkos svakogodišnjim ožalošćenim najavama Večernjih Novosti da Rusi neće doći, da su avioni prazni, da je Krim novi Petrovac. Vreme je za odmor do narednog maja, kada će Rusi ponovo doći kao svoj na svoje – ma zamisli.

Pa dobro, ruku na srce, stanje baš i nije redovno. U Podgorici već skoro mesec dana traju ogorčeni protesti protiv režima Mila Đukakovića. Sada ćemo malo da bistrimo to stanje, samo da prvo pustimo kakvu muziku:


Nastavite sa čitanjem… “Crnogorski protesti u teoriji i praksi”

Šta se desi kada Vladimir izjavi ono što nije izjavio, iako je jasno i glasno izjavio da je svoju neizjavljenu izjavu izjavio

Da vidimo šta je to predsednik SANU rekao dok čekamo da se ispostavi kako on to zapravo nije rekao

Od kako je u krvi ugušena pobuna zdravog razuma, ponekada poznata i kao Jugoslavija, sile znane i neznane rade po Srbiji zemlji da otkriju šta je to Srbin. Tokom vremena se manje-više raščistilo koji su to atributi što u čoveku generišu srpsko nacionalno opredeljenje:

verujući pravoslavac, slavoslavljenik, ljubitelj Kosova i Metohije sa akcentom na Kosovu, obožavalac načina na koji ga obožavaju građani Republike Srpske, radi primalac pomoći Evropske unije, neutešni nadalac u rusko bolje Sutra, neiskazani čitalac literarnog opusa Matije Bećkovića, verni pratilac imena i dela Kusturice i sličnih Lauševića, gledalac autorske zabrinutosti nad selom Radoša Bajića, pouzdani svat svakog srećnog venčanja Slobode Mićalović i Ivana Bosiljčića.

Nego, da mi ipak pustimo kakvu slučajno odabranu muziku dok bistrimo problem.

Nastavite sa čitanjem… “Šta se desi kada Vladimir izjavi ono što nije izjavio, iako je jasno i glasno izjavio da je svoju neizjavljenu izjavu izjavio”

Lepše, al’ zamalo: Otvoreno pismo Šefu

Ne vredi: ćuti i trpi, pa opet džaba. Doguralo do duvara

Dobro bre, Šefe. Gde si našao ovog mladoga, kakosezove… Đorđa? Čitaš li šta on piše ovde? Đe je, majkamustara, dobra stara cenzura? Jesmo li i kako smo li, pupupu, do demokratije dogurali? A znam da znaš da se nismo tako dogovarali onomad… uz pljuge i pivo… i takoto.

Kako šta je problem? Pazi ovo:

Mislim da se samo oni koji ne mogu bez plavih zuba, klime, tempomata, automatike, ABS-a, i svih drugih pomagala koja osobu koja ume da rukuje automobilom prividno pretvara u vozača, ne bi složili da je vožnja starog automobila mnogo zanimljivija od vožnje novog.

Nego, da pustimo muziku pa da bistrimo situaciju.

Nastavite sa čitanjem… “Lepše, al’ zamalo: Otvoreno pismo Šefu”

432 hiljade kilometara kvadratnih deonica na sat koridora godišnje

Ovo je verovatno najgluplji naslov u istoriji Suštine Pasijansa. Ma neka i jeste, samo dok je bar… a jeste sigurno… tačan!

Čudna je despotija ova naša zemlja, ili čija li je već. Pre svega, moramo priznati da je uspešna, mislim despotija. A kako i ne bi, kad ima(mo, ju, kako vam drago) sasvim odličnog despota i sasvim neuspešne dspote. I šta ću im ja sad? Baš ništa. Nego… sviraj, mali.

Nastavite sa čitanjem… “432 hiljade kilometara kvadratnih deonica na sat koridora godišnje”

DAAR: prvi EP

A sada nešto potpuno neočekivano

Osnovna osobina svih političkih ideologija jeste nezainteresovanost za stvarne potrebe čoveka. Bilo da govorimo o komunizmu ili kapitalizmu, kao ekstremnim polovima među kojima osciluju sve moguće političke ideje, ljudske potrebe se ili bacaju u blato ili dižu u nebesa. U stvarnosti, sedamdesete godine prošlog veka jesu dokaz sposobnosti čoveka da zadovoljno živi u uravnoteženom društvu.

Kako je došlo do toga da nam se sedamdesete dese, danas je predmet teorija zavere. Kažu da su te godine izmišljotina Trulog Zapada koji je želeo državom blagostanja, uzbudljivom muzikom, farmerkama, Starkama i ostalim Barbikama da logički upropasti uniformisanu državu sa one strane Gvozdene Zavese. Šta god da je razlog, neverovatna kreativna muzička eksplozija koja je tada protresla planetu i ostavila istoričarima muzike dovoljno posla za vekove rada pokazala je da sposobnostima slobodnog Homo Sapiensa nema kraja.

E, sada je, pre nastavka priče, vreme da odvrnemo zvučnike:

Nastavite sa čitanjem… “DAAR: prvi EP”

Nobelova nagrada za fiziku 2015. godine: Kameleoni svemira

Živimo u despotiji. Ona ume da bude zanosna, baš kao miris sopstvenog prdeža, čak i kada ukazuje na zatvor… ili proliv. Večeras vam nudim sliku boljeg sveta, onog koji radoznalost ne izjednačava sa naivnošću, smeštenog udobno daleko od nas. Priča o ovogodišnjim laureatima Nobelove nagrade za fiziku ima mnogo veze sa vodom, ali to, srećom, nije ovdašnja voda. Uživajte.

Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2015. godine: Kameleoni svemira”

Košarka je oteta

I košarku su mi uzeli, pederi.

Nekada pametni, zamišljeni sport preuzele su drvoseče i rukomlati, ostavljači srca na terenu. Večeras, dok Pou Gasol i drugovi budu visoko držali svoj pehar šampiona Evrope u državnoj košarci, nikoga neće biti briga u šta se jedan lep sport pretvorio. Svi se će, sa pravom diviti Gasolovom geniju i pričati bajke o pobedi imaginacije nad sirovom snagom. Besmislice! Pravi pobednik ovodišnjeg prvenstva Evrope u košarci je reprezentacija Litvanije, odnosno njen stil igre – neprestano šamaranje protivnika, tehnika koja se svodi na čuvenu rečenicu „Sudija u jednom trenutku može da svira samo jedan faul“.

Nastavite sa čitanjem… “Košarka je oteta”

Medij(um)i bez mleka

Encyclopaedia Britannica je iznenađujuće škrta prema pojmu  medijum. Prvi na njenom spisku je termin medium (occultism), koji, očigledno, opisuje biće sposobno da komunicira sa svetom duhova, a to posebno u stanju transa. Tek na četvrtoj stranici pretrage nailazimo na upotrebu reči medijum u fizici, u okviru priče o Braunovom kretanju, gde se molekuli dve supstance, jedne rastvorene a druge medijuma rastvarača, mešaju. Kako bilo, reč medijum u fizici jasno označava okruženje u kome se odvija neki proces. Naše iskustvo očekuje da se svaki proces odvija u nekom medijumu: nekom čvrstom teku, gasu, tečnosti. (Tokom devetnaestog veka fizičari su čak bili ubeđeni da i elektromagnetski talasi moraju da se kreću kroz neki medijum, koji su nazvali etar. Fizika dvadesetog veka je pokazala da etar ne postoji, ali da medijum u kome se kreću elektromagnetski talasi postoji i naziva se gravitaciono polje, što pojava koju mi uočavamo i zovemo prostor. Ali to je neka druga priča).

Pogledajmo pre svega šta se događa ako se jedan medijum (voda) nađe na putu elektromagnetskim talasima na koje su naše oči osetljive – drugim rečima, svetlosti.

Nastavite sa čitanjem… “Medij(um)i bez mleka”

Ekonomske fantazmagorije

Izvinjavam se Džesiki što je koristim za ovako tešku temu, ali sama je kriva kad je naišla i ne pušta…

Televizijski film Field of Dreams na prvi je pogled standardan uradak Amerikanca Kevina Kostnera. Glavnog junaka, zaljubljenika u bejzbol, seljaka iz Ajove, besnog na svog oca i željnog šezdesetih, kontaktira Vrhovno Biće i tera ga u stanje koje se prividno ne razlikuje od dobrog starog biblijskog ludila što na sinove noževe poteže: u pravljenje terena za bejzbol preoravanjem kukuruza, u nemogućnost vraćanja hipoteke na imanje, u potragu za šakom dobrih ljudi kojima je učinjena nepravda širom Amerike. Zauzvat, porodica glavnog junaka ima ekskluzivno pravo da svakog dana gleda najbolje igrače (odnosno njihove duhove) koji su ikada kročili na četvrtinu kruga. Dramatičnost situacije, oličenu u bankarskim papirima koji stižu na naplatu (a kojima neutešno po vazduhu mlatara zet glavnog junaka), ćerka glavnog junaka, jedno petogodišnje dete, razrešava sledećim rečima:

Ljudi će dolaziti. Sa svih strana. Odlučiće da proputuju, razumeš? Dolaziće u Ajovu za vikend, a pošto će im biti dosadno, poželeće da nam plate. Kao da kupuju ulaznice. Da bi gledali utakmicu. Sve će biti kao kada su bili deca, pre mnogo godina. Moći će da se prisećaju kako je nekada bilo. Ljudi će dolaziti.

Nastavite sa čitanjem… “Ekonomske fantazmagorije”

Vremenska mašina gospodina Janjanina

Elementary… or is it?

U jednoj od legendarnih scena slavnog crtanog filma Pepa Prase, na pitanje “Šta je to misterija?”, Tata Prase iskusno odgovara: “Misterija je nešto što detektivi dobro rešavaju”. Ta mi se scena uporno motala po glavi od kada je ovdašnji muzički urednik prijavio objavljivanje novog (dvanaestog, mašala!) studijskog albuma benda Spock’s Beard, Oblivion Particle. Da pustimo tzv. video koji prati izlazak albuma pa da vidimo u čemu se radi u toj zavrzlami.

Nastavite sa čitanjem… “Vremenska mašina gospodina Janjanina”