Author: Miloš Babović

Bambi upoznaje Godzilu

Zaista, šta bi se desilo? Imamo odgovor!

Celog života se nadam da će neki Tarantino ili Rodrigez napraviti seriju filmova-raskrsnica u kojima dobri momci ginu na licu mesta umesto magičnog izvlačenja iz nemoguće situacije. Recimo Zaista umri muški, u kome Džon Meklejn umire u prvom obračunu, pa u drugom obračunu… i tako dalje, svako njegovo umiranje prati odgovarajući sled događaja koji ne mora obavezno da prati pobeda pravde, šta god ta reč ovih dana na planeti Zemlji označavala.

I onda se, naravno, ispostavi da je neko o tome već mislio:

Molim lepo. Nema sranja, duboke filozofije, razmatranja kršenja fizičkih zakona, brige o ishrani glavnih junaka, istrage montažnih grešaka. Jedino što zameram tvorcu ovog divnog komada je nedostatak rečenice Based on a true story. 🚀

Žrtveni jarac

I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kog padne žreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na kog padne žreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu. ……… I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onog jarca u pustinju. (3 Moj. 16, 8-22)

Primetili ste, zar ne – niko više ne predaje šahovske partije. Moraš, majkoviću, da teraš do duvara, do golijeh kraljeva, do mata! Zlo&naopako. A za sve je kriv ovaj svetski šampion, Magnus Karlsen. On tako igra, nikako da ponudi remi ili dalekobilo preda. Ono što ne razumeju imitatori, žabopotkivači, jeste da Karlsen igra zato što traži najbolji potez. I u svakoj poziciji on traži najbolji potez. I kada ga nađe on ga odigra. I tako – ako partija traje 60 poteza a njegove bogami traju – Magnus ima obavezu da nađe 60 najboljih poteza. A kako on, tako i njegov protivnik. I u toj igri – igri nalaženja 60 najboljih poteza – Karlsen je šampion.

Nastavite sa čitanjem… “Žrtveni jarac”

Blogo nama

Dosta je bilo spavanja! 🙂

Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća Srbistana.

Nastavite sa čitanjem… “Blogo nama”

Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije

Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina “na mojoj strani”, a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da “širim istinu” o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim – a pod uslovom da me pamćenje ne vara – tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.

Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.

Nastavite sa čitanjem… “Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije”

Vukotinjanje (XX): E

EGZE-KUCNUO ČAS

Nikad neću prestati da sebi postavljam pitanje, kako osoba dođe do zaključka da je sad, evo baš sad, nesumnjivo, sad, kucnuo čas da treba zaklati suseda? Ubiti ga kao da je kuca? Sad, ili nikad? Pomoli se bogu, egze-kucnuo je čas! Mistična poruka spolja? Banalna poruka iz centra? Nalog iznutra? Egze-kucnuo je strašni čas…

 EKLIPSATI

Sunčeva eklipsa je pojava pomračenja Sunca. Jedna bezopasna, zanimljiva i lepa prirodna pojava. Totalno pomračenje Sunca posmatrali smo iz regiona Horgoša poslednji put 11. avgusta 1999. godine. Sumanuti pojedinci iz političkog i javnog života videli su u toj pojavi predznak svog sunovrata, ali i šansu za novo zaluđivanje građanstva. Rekli su, sramno: begajte u podrum! Poverovala je, dobra većina nesrećnih ugroženika. Te nisu poginuli od eklipse. Ostala je reč: eklipsati. Kao, tobož, lipsati od eklipse.

Kažnjivo je igranje rukom u šesnaestercu

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XX): E”

Vukotinjanje (XIX): KAKO SMO SE FOLOVALI

Jasno je što jedan Starkelja želi da bude Mladić; ali zašto Mladić želi da bude Čiča?

Srpkinja je rekla:
Još od Stevana Sremca
Književnost nam je bez premca. 

Profesor fizike
Držao je pridike:
Od bauka prirodnih nauka
Otrgao nas je Tesla Nikola;
Sam je popio pehar znanja
(dobro, do pola). 

Na jug

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XIX): KAKO SMO SE FOLOVALI”

Razgovor (I): Da li je ovo kraj fizike čestica kakvu poznajemo? Nadajmo se da nije

PROLOG

Šta može da učini čovek kada se suoči sa toliko temeljnom pustinjom kakva je zemlja u kojoj živimo? Jer ovo jeste društvo u kojem HOĆETE dobiti po nosu ukoliko ukažete na činjenicu da je Novak Đoković glupi udarač loptice što ni pertle ne bi smeo da veže bilo kom profesoru ili hirurgu, dok je za postojanje te činjenice je savršeno irelevantno koja je stranka na vlasti i čiji je član direktor Javnog preduzeća Vodovod, Kanalizacija i Hidrometeorološki zavod Službenog glasnika Železnica Srbije. Škorpije su izmilele iz svojih kamenjarskih skrovišta, naselile nova Internet staništa i nemaju nameru da se vraćaju. Opozicije nema, na demokratiju se još dugo nećemo moći osloniti. Nesrećni Dragoljub Petrović i Zoran Kesić su postali etaloni duha. O Stanku Stojiljkoviću ne želim da govorim. Najčitani mediji – raznorazne Tarzanije, Viceovi i slični – takmiče se u bolnom sportu: ko će dublje gurnuti prst u čitaočevo oko.

Ne želim da se opirem, ne želim da učestvujem. Neka oni rade šta god žele da rade, ja ću raditi ono što mogu da radim. Pred vama će se, neredovno i samo kad uzmognem, pojavljivati kratki tekstovi (pre svega prevedeni sa odličnog sajta TheConversation.com) o naučnim temama iz pera relevantnih svetskih naučnika, zaposlenih u ozbiljnim svetskim naučnim ustanovama. Jer zamislite, molim vas: tamo negde, van ovog neopranog klozeta koji nas okružuje, žive ljudi koji žive, vole, rade, poštuju. U njihovim tekstovima, znate, nema kompromisa sa botovima i starletama, jer stvaranje postoji samo ako se ne povija pred posmatračem. Zapamtite: ako nešto u tekstu ne razumete, problem ste vi, a ne tekst, autor ili tema. Uživajte!

– * –

logo-06bb368c6cefc24489deacdf1b92722fe048d510a19f90fade0ba79c5fb6d90dAutor: Tom Whyntie, Visiting Academic and GridPP Dissemination Officer at Queen Mary University of London

Fizičari širom sveta (uključujući i mene) se nadaju da će ova nedelja označiti početak nove ere otkrića. A ne, kao što se neki pribojavaju, kraj fizike čestica kakvu poznajemo.

Posle 27 meseci ugašenosti i ponovnog puštanja u rad, Veliki Hadronski Sudarač (VHS, Large Hardon Collider) je počeo svoju dugoočekivanu Sezonu 2. Duboko ispod francusko-švajcarske granice, prvi fizičarski podaci pristižu u CERN-ove osvežene detektore rekordnom energijom sudara od 13 teraelektronvolti (TeV).

Puno je toga napisano o unapređenju akceleratora, eksperimentima i računarskoj infrastrukturi potrebnoj da podrži svežu navalu podataka sa novih energetskih granica. Dosta je – i sa punim pravom – pažnje bilo usmereno ka krunskom rezultatu Prvog Pokretanja: otkriću Higsovog bozona.

Ali „slon u sudaraču“ je ovo: znamo da je Prvo Pokretanje moralo da dovede do Higsovog bozona – ili nečega njemu sličnog, kao što i jeste. Što se tiče Drugog Pokretanja, mi ne znamo šta tražimo.

image-20150604-3374-4ampxo

Nastavite sa čitanjem… “Razgovor (I): Da li je ovo kraj fizike čestica kakvu poznajemo? Nadajmo se da nije”

Oganj!

The people laughed till she said, “Burn!”

Ima tome par meseci kako je svetlost… ovaj, tih mrežnih mesta što muziku prodaju, bilo direktno ili kroz pretplatu (jer oba su prodaja, tako li je prodavačice sočiva što zadivljeno dade mi hiljadu mojih dinara jer si “prvi put”, mož’ misliti, otkucala veću cifru u ono sokoćalo za kartice) dočekala nova izmišljotina Dejvida Koverdejla, The Purple Album.

Pa kad je već tako, da čujemo mi ponovo hitčinu (što si gejo, Baboviću, pusti Mistreated? Nemojmo, ljudi, omatorilo se toliko da više ni u studiju ne može da se ispegla koliko se omatorilo):

Nastavite sa čitanjem… “Oganj!”

Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA

Konkord ide brzinom od dva maha. Naši avioni idu na mahove.

Zbog jake zubobolje uputio sam se lekaru. U Domu zdravlja, međutim, zatekoh sablasnu tišinu. Tek kad otvorih peta vrata, videh prvu osobu u belom mantilu. Bio je to primarijus Vrzić. Na mišici je nosio crvenu traku sa natpisom: dežurni. Jedva da me je i pogledao; nastavio je da stilizuje svoj plakat za štrajk. Kako mene tog časa nije zanimao dežurni, već ažurni lekar, nervozno sam prekinuo njegov stvaralački trans: Boli me zub! Začuđeno me je pogledao i kontrolisano rekao: Vi ili ste neinformisani ili neuračunljivi. Ako je u pitanju prvi simptom, ponoviću: ne radimo. Ne daju nam platu. Protest, brate. Ako je u pitanju drugi simptom, prosto izađite – psihijatrija je zaključana. Zub? Pa to je smešno! Vidimo se za tri meseca, eventualno. Gde da nađete štrajkbrehera za tu sitnicu? Da ste bolje razmislili ne bi iz solidarnosti ni zakucali…

Ništa nije ko što kažu u školi

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA”