Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Hoy los olivos duermen y yo no duermo.
(Danas masline spavaju, a ja sam budna.)
Kako stojimo sa španskim jezikom? Ja slabo. A vi? 
Nekada nije potrebno poznavati strani jezik da bi se uživalo. Samo poneki izvođači su sposobni da podele sopstvena osećanja sa slušaocem a da on pojma nema o čemu pevaju – u tome je, valjda, sva veličina i snaga prave muzike. 
Studenti bez diplome, žene bez ljepote, neženje bez stana, putnici bez para…
Jutros sam ustao na levu nogu. Čega god da sam se prihvatio, izgledalo mi je da kao da imam dve leve ruke. A kada je već tako, bataljuj sve…
Sutra sviće novi dan.
Sa nekim pesmama baš nemam sreće. Još prošlog leta sam pronašao klip za “Seven Days“, i to onaj, snimljen uživo, za koji mislim da je najbolji. Taman kada sam smislio priču i zaseo da je zabeležim, a Cevka me je obradovala porukom: “This video contains content from SME, who has blocked it on copyright grounds”.
Ala su brzi, pomislio sam, a onda izgovorio ono što nije za javnost. 
Kada nema boljeg, dobra je i studijska verzija! 
Om Nama Shivaya, Shivaya Nama Om
To je kompletan tekst današnje pesme.
E, sada mi je već mnogo lakše da napišem nešto. 
Ovdašnji Šef dobro je poznat kao šaljivdžija. Okrenuo je moj telefonski broj pre neki dan i priupitao me:
– Ej, kada si poslednji put slušao Tumbleweed Connection (1970)?
– Ček’ da se setim, pre neke tri-četiri decenije…
– Nemoj da mi se prisećaš, overi to ponovo i napiši nešto!
Znao sam da me nije pozvao da me pita za zdravlje… 
Pre nekoliko meseci pisao sam o tome kako me je klepio po glavi novi album Bryana Ferryja i konstatovao da se samo nastavio na prethodnike. Iz iste kuhinje javio se i prvi zamenik glavnog kuvara, Phil Manzanera, i ponudio malo egzotike na degustaciju.
Žene bi odmah rekle: “Ode moja prolećna dijeta do đavola”. 
Može li pop muzika da bude intrigantna i nešto više od uzgrednog propiranja ušiju?
Naravno da može, zavisi samo od toga ko stoji iza nje.
Who so pulleth out this sword from this stone
And anvil, is the true-born king of all Britain
Kada mi pristigne paketić sa diskovima često ne znam da li da se smejem ili da plačem. Po poštanskom žigu vidim odakle ovaj dolazi. Niko me ni na šta prethodno nije upozorio pa slutim da je u pitanju neko iznenađenje. U paketu su dva diska, a umesto omota imaju veliki smajli.
Moji drugari su se baš dobro zabavljali. 
Za prosečnog konzumenta medija, Iran je islamska država iz koje dolazi zlo, oličeno u nekoj vrsti verskog fundamentalizma. Iranci samo što nisu bacili atomsku bombu na celi svet. Wikipedia govori da je to Islamska Republika Iran; dakle, po svom uređenju to je republika, pa ne vidim u čemu je problem da ispovedaju svoju veru kako god hoće. Poslednji iranski šah Reza Pahlavi je okončao svoj život tako što “najbolji prijatelji” nisu hteli da ga prime na svoju teritoriju iako je bio teško bolestan.
Ko je onda ovde blesav?
No, nećemo o politici…
S vremena na vreme volim da poslušam neki od tribute albuma koji se bave nečijim stvaralaštvom. Po pravilu, uvek se tu nađe zanimljivog materijala, a poznata imena ne moraju ništa da znače – dešavalo se da i najveći posao odrade rutinski & metiljavo. Zbog toga se ne osećam razočarano, to mi je samo podstrek da se bacim u akciju & dodatno istraživanje.
Valjda se muzičari najbolje poznaju između sebe. 