Author: Peacock

I believe in love, I’ll believe in anything
That’s gonna get me what I want and get me off my knees
Then we’ll burn your house down, don’t it feel so good
There’s a forest fire every time we get together

Sa N. je bilo veoma zabavno. Smejali smo se po celi dan uprkos razlikama. Ona je volela sladoled sa limunom, ja sa vanilom. Uživala je u ljubićima, a ja u krimićima. Čitala je tračeve, a ja ozbiljne diskusije u kojima su akteri ukrštali mačeve. Nervirala se što ja vozim sporo, mene što ona vozi brzo. Tamo gde bih ja skretao desno, ona je skretala levo…

Savršeno smo se slagali samo tamo gde nam nisu bile potrebne reči i gde smo, bez njih, bili usredsređeni jedno na drugo.

Sagorevali smo polako, iz noći u noć. Uz Ferryjevu Love Is the Drug. Na nesreću, ja sam znao i nastavak, Both Ends Burning.

Nastavite sa čitanjem… “Šumski požar”

Letnje vrućine i ja nismo u ljubavi. Pa kada naiđe dan poput današnjeg, ja se preporodim. Nešto ispod trideset stepeni. Divota!

I dok se vraćam u toplinu doma svoga posle uspešno okončanog posla, pevušim u sebi:

In the summertime when the weather is hot
You can stretch right up and touch the sky
When the weather’s fine…

Prisećam se kako je pesma “In the Summertime” bila veliki hit 1970. godine. Toliko veliki da su ga sva deca pevušila. U suštini, ovo je dečija pesma, jednostavnog teksta koji slavi letnju bezbrižnost.

Nastavite sa čitanjem… “U leto”

Iako su bili histerični za vreme Britanske invazije, Amerikanci se nisu previše primili na pop muziku koja je dolazila sa Ostrva tokom šezdesetih. Ali su uredno smislili kovanicu koja je označavala takvu vrstu muzike – power pop.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih nastavili su da slušaju ono što je dolazilo sa drugih strana, ali su se retko osvrtali na svoje muzičare.

Nastavite sa čitanjem… “Fatalni raskid”

Easy, little boy with a troubled mind,
It’ll work its own way out, don’t worry, I’m here with you.
Easy, if you got to cry just let it come,
It’ll work its own way out, don’t worry,
I’ll stay with you through the night.

Kada sam ovo prvi put čuo, potpuno sam odlepio pokušavajući da saberem misli. A onda me je Sonja Kristina spakovala u krevet i pomilovala po kosi, da lakše zaspim.

San je bio jak: ona je u to vreme bila ribetina par exellence, a ja bubuljičavi klinac. Znači, ništa od sexa. Ni u mislima, iako je obećala I’ll stay with you through the night.

Nastavite sa čitanjem… “Lakše, bre, dečko!”

Davno sam se popeo na vrtešku pa, dok se ona okreće, pokušavam da se jasno setim nekih detalja iz prošlosti. Čini mi se da je ovako bilo.

Zapale Valjevac & Gliša jednom prilikom za London. Spačekom. Ko se njime nije vozio, ne zna šta je automobilska avantura. Vratili su se sa 400 albuma! Bog te maz’o! K’o jedna vrlo ozbiljna fonoteka u to vreme!

Priznajem, do tada nisam video toliko ploča na gomili.

Nastavite sa čitanjem… “Ljuljaške i ringišpili”

Neke muzičare sam relativno kasno otkrivao. Već su se bili zahuktali kada su došli na red za slušanje. Nema veze, odavno sam naučio da ne možeš sve da postigneš u životu što bi hteo. Kreneš, pa gde i koliko stigneš.

Ime Boza Scaggsa sam, kao autora pesama, često susretao po omotima ploča koje sam slušao. I to jako dobrih. No, nikako nisam mogao da dođem do nekog od njegovih albuma. Uvek je bilo nečega friškijeg i prečeg za poručivanje.

Nastavite sa čitanjem… “Makro”

Lord it’s awful, Geez it’s lonely
Just hanging around
I have always been a dreamer
Thinking of you, but what can I do

Možda ovi stihovi na najbolji način opisuju život jednog od najzačajnijih sešn muzičara svih vremena. Moji Moravci bi rekli to prostije: “Tu je, a nigde ga nema“. I, ma koliko imao bujnu maštu, teško mi je da zamislim kako bi zvučala bilo koja od brojnih antologijskih pesama koje svi znamo bez magičnog klavira Nickyja Hopkinsa.

Bio je na pravom mestu u pravo vreme, družio se sa najvažnijimm ljudima u rock & rollu, a celog života je ostao nadničar. Doduše, sa velikom reputacijom.

Nastavite sa čitanjem… “Mršavko je bio sanjar”

Mogli bismo da budemo malo tabloidni, za promenu. Ako već ne možemo da ostanemo živi od medija koji se svakodnevno bave uglednim tajkunima kojima je mesto u bajboku, a nisu tamo, pevaljkama koje ne znaju da pevaju ali rado svlače i ono malo krpica koje imaju na sebi, starletama za koje, šatro, ne znamo čime se bave, poznatima kao zanimanjem i sličnim tričarijama, možemo tom temom da se bavimo kroz muziku.

Onako, engleski, na finjaka.

Nastavite sa čitanjem… “Fini čovek”

U ovaj muzički žanr nismo do sada zalazili, Radost kuvanja smo pominjali pre neki mesec, ali neće biti pevanja & slomljenih srca iako je ovo opaaaaaaaaasna žena… A takve najviše volim. 🙂

Šta? Niste još kliknuli da klip krene…

Nastavite sa čitanjem… “Žena koja nije za kuhinju”

U neko drugo vreme, čitanje stripova je bilo jedna od omiljenih zabava za svakog dečaka. Pa tako i za mene. Da ne bude zabune, knjige nikada nisu bile zapostavljane naušrb stripova. Kako sam odrastao, stripovi su sve više ostajali po strani. Možda je to bio sasvim prirodan tok stvari, sazrevanje koje dolazi sa godinama. Mada sam poprilično siguran da je u mom slučaju bilo nešto sasvim drugo.

Odrastao na vrednostima klasičnog evropskog stripa koji je dolazio iz Francuske, Belgije, Španije & Italije, pa nisam mogao da svarim junake koje je promovisao Marvel Comics. Spajdermeni, Betmeni, Supermeni i ostali slični njima nekako mi nisu legli.

Nastavite sa čitanjem… “Vreme u boci”