Author: Peacock

Hey rock and roll, feel the holes in my brain
I promise you I’ll never come here again
It’s all so sad, what a waste of a night
‘Cause nothing’s wrong but nothing’s right

Koncert se završio, publika je otišla, roudiji rasturaju opremu, muzičari su iscrpljeni posle nastupa… I šta mislite da se dešava iza pozornice? Bogami, svašta!

Imao sam sreću/nesreću da se posle koncerata družim sa raznim velikim muzičarima i ni jedna priča nije ista. Svako se relaksira posle svirke kako mu drago. A ako ste očekivali neke pikanterije, ništa od toga.

Nismo mi tabloidi.

Obično se promeni lokacija i završi se nekom mirnijem mestu.

Nastavite sa čitanjem… “Gubimo se odavde”

Za razliku od većine muške populacije, nisam pasionirani gledalac utakmica. Jedini izuzetak je kada igraju Brazilci – to ne propuštam. Kod njih se još uvek očuvao duh igre pa, ma koliko se treneri trudili da tim igra kao precizna mašina, uvek im se omakne po neki brilijantan potez s loptom. Onaj o kome se ne razmišlja u sklopu taktike, već se desi sam od sebe.

Strast svih Južnoamerikanaca za fudbalom teško je opisati, a kada se Svetsko prvenstvo organizuje u Brazilu, to nije samo sportsko takmičenje već beskonačna žurka.

Nastavite sa čitanjem… “Fudbalska”

Ponovo sam zamumuljio stvari ovim naslovom. A nisam to učinio namerno, treba nešto da napišem o pesmi čiji bi naslov trebalo da bude onomatopeja. A to je stilska figura koja je do zla boga zakukuljena & zamumuljena. Od nečega mora da se počne…

Voleo sam ženu kojoj sam poznavao interpunkciju, sve njene tačke & zapete. A i ostale delove tela…

“Wrong start, pokušaj ponovo…”

– odnekud sam začuo metalni glas. Zakleo bih se da pripada onom sokoćalu koje se odaziva na ime HAL 9000.

Prvi hit grupe Deep Purple je bila pesma “Hush“, koje se malo ko seća…

“Nije loš početak, nastavi dalje…”

Nastavite sa čitanjem… “Pssssssstttttttttttttttt!”

Kada vadim pesme iz naftalina, stalno rizikujem neku pljuvačinu od ostrašćenih čitalaca/slušalaca. Kao da je bitan današnji stav o njima, gledano sa nekakvog političko/ideološkog ili ne znam kog aspekta.

Glupo, veoma glupo!

Zašto bih pričao o stranim pesmama kada ima i domaćih koje vrede, a koje su obeležile neko vreme koje je davno iza nas. Pa, makar, te “domaće” dolazile i današnjeg “inozemstva”.

Ova, recimo, ima sjajnu priču…

Nastavite sa čitanjem… “Sunce sja za nas”

Kraj sedamdesetih je bio totalna ludnica, barem kada je muzika bila u pitanju. Raščistila se punkerska buka & galama, pa su počeli jasno da se profilišu autori koji su se trpali u new wave. Pored punkerske energije, oni su nudili i odlične pesme. Stoga nije ni čudo što mnoge od njih još uvek često slušam.

Ono što valja, dobro je i posle nekoliko decenija.

Nastavite sa čitanjem… “Nova šansa”

Odavno mi se nije desilo da se neki album tako zalepi za mene da ga slušam danima. Ponekad i nekoliko puta za redom. I još mi nije dosadio. Štaviše, svakim slušanjem otkrivam nove detalje koji me teraju da ga pustim ponovo.

Od moje bezazlene znatiželje upleo sam se u ozbiljnu priču.

Svakodnevno dobijam hrpu promotivnog materijala za raznu muziku. Sve je to lepo & interesantno. A onda sve to treba prosejati i odvojiti žito od kukolja. To već zahteva poprilično angažovanja & iskustva, ali se nekako snalazim. A kada nisam siguran o čemu se radi, potražim pomoć sa strane.

Nastavite sa čitanjem… “Prava stvar”

Posle onako lepo sročenog Šefovog panegirika od pre neki dan, prisetim se da imam jedan jedini singl od Black Sabbatha. Ne sećam se koje su pesme na njemu, mora da mi je nešto značilo čim sam ga sačuvao. Rovarenje po singlicama može biti opasno pa sam, za svaki slučaj, navukao hiruršku masku na lice… Da parafraziram Neila Younga: Dust never sleeps!

Deca su se upišala od smeha kada su me tako opremljenog videla, a ja sam se pogledao u ogledalo i pomislio: Izgledam kao pravi doktor, doktor za rock & roll.

I krenem u operaciju…

Nastavite sa čitanjem… “Otišla si, e pa neka”

Ako ovoga momka do sada niste čuli i videli, onda svakako morate. Čudo jedno od talentovanog mladića koji me je, u trenutku, oborio s nogu.

Njegovo umetničko ime je JR August.

Već na pola pesme me zasvrbi da vidim gde rastu ovakvi tipovi, pa uposlim tražilicu…

Onih nekoliko hitova koje izbaci Gugao povedu me u Zabok.

Nastavite sa čitanjem… “Iskrivljena stvarnost”

She was running away
So now I’m standing at the corner
Lost in the things that I said
What am I supposed to do now?

Ma kako pazili, svakome se desi da zaluta. Bilo da si hodao ili vozio, odjednom spoznaš da nema dalje, da se ispred nalazi samo zid. A onda kuku & lele, treba se vratiti nazad…

Naš jezik ima lep izraz za opisano stanje: ćorsokak. Najčešče ga koristimo u trenucima kada se zagubimo u životu, pa krenemo da lupamo glavom kako da se izvučemo iz svega toga.

Što tvrđa podloga za udaranje, to bolje. Jes’ da više boli, al’ brže se osvestiš i nađeš rešenje.

Nismo mi kao junak ove pesme da stojimo & čekamo da nam ženska pruži ručicu i izvede nas na sigurno. Ako nas je već dovela u ćorsokak, zašto bi to radila?

Nastavite sa čitanjem… “Slepa ulica”