Author: Peacock

O, ženo

U pokušaju da plasiraju svoje ideje, neki umetnici potajno jure za slavom. Malobrojni otvoreno rade protiv mogućnosti da postanu slavni, što njihovo delovanje čini još intrigantnijim.

Moj virtuelni prijatelj Dimče je iz Velesa koji više nije Titov. Profesionalni je muzičar i, normalno, strastveni kolekcionar. Prošlog leta je krenuo da izbacuje fotke omiljenih vinila svoje fonoteke, što je kod ljudi sličnih njemu izazvalo refleksni grč u stomaku. Bogme, imalo se šta videti, po nešto za svačiji ukus, a mene je iznenadio albumima Michaela de Albuquerquea. Odmah sam priupitao Dimčeta da li ih ima u nekom lako razmenjivom digitalnom formatu, no on nije mogao da mi pomogne oko toga. Ovakvi albumi su i inicijalno štampani u malim tiražima i retko ko ih se seti da ih ponovo izda na CD-u.

A ja ne mogu da putujem u drugu državu ne bih li ih čuo. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “O, ženo”

Ogledalo u kupatilu

Mnogo galame, ritma i zabave: takav je ska. Međutim, ima tu mesta da se progovori i o ozbiljnim socijalnim temama.

Onomad, još dok sam pisao tekst o povampirenim The Specialsima i njihovom novom albumu, znao sam da mi đavo neće dati mira. Kada počneš nesvesno da mrdaš u reggae/ska ritmu teško se zaustavljaš, pa je sasvim logično bilo da sam počeo da prebiram po starim vinilima ne bih li pronašao one na kojima se nalazi logo 2 Tone Records. Sve se srećno završilo u ritmu muzike za ples.

Uostalom, u pomenutom tekstu sam rekao da Madness i The Beat slušam i danas.

Nastavite sa čitanjem… “Ogledalo u kupatilu”

Možda ću sutra pronaći način da se vratim

Ma kako se iznutra osećali, važno da neprestano pokušavamo da pronađemo novi izvor radosti i sreće.

Svima nama se dešava da “padnemo” i uhvati nas depresivno stanje. Život nije lak, naročito ovde gde jesmo, ma koliko nas mediji ubeđivali da nam je mnogo lepše no što zaista možemo da osetimo. Lekari nas ubeđuju da se ne treba preterano sekirati oko svega toga, jer svakome može da se desi “da iskoči iz šina”. A koliko je težak, bolan i dugotrajan oporavak od ovakvih problema, mogu samo da posvedoče oni koji su prošli kroz svo to mrcvarenje.

Ovakva stanja su neiscrpan izvor inspiracije među muzičarima. I oni su, na kraju krajeva, obični ljudi.

Nastavite sa čitanjem… “Možda ću sutra pronaći način da se vratim”

Čudna brada

Autori poput njega su retki, dragoceni i najčešće nepoznati široj publici.

Chris Judge Smith je jedan od onih ekscentričnih muzičara čije je delovanje nemoguće prepričati. Oni sa dužim pamćenjem setiće se da su on i Peter Hammil daleke 1967. godine osnovali Van der Graaf Generator, čudnu i uticajnu grupu koja zauzima važno mesto u svim muzičkim enciklopedijama. U njoj je Smith svirao bubnjeve i pevao, a dolaskom profesionalnog bubnjara, njegova uloga je postala beznačajna (svodila se na pevanje pratećih vokala) jer je Hammil preuzeo stvari u svoje ruke.

Rastali su se prijateljski.

Nastavite sa čitanjem… “Čudna brada”

Dobro veče, gospodine Valdhajm

Ako je bio spreman da rečima povređuje prijatelje, zamislite šta je ovaj čovek tek bio spreman da uradi ljudima koje otvoreno mrzi.

Kada sam bio mali, puno sam slušao o grupi The Velvet Underground. Stariji pametni i knjiški ljudi sa kojima sam u to vreme stolovao u kafani su ispredali zanimljive priče o njihovom stvaralaštvu. Uspeo sam da se dokopam i njihovog dvostrukog vinila koji je predstavljao presek njihove karijere i… Ništa se nije desilo. Niti mi je u to vreme prijao zvuk same grupe, niti pevanje koje je više bilo nalik recitovanju, niti sam mogao na tada slabom engleskom da prokužim reference i jezičke vratolomije u pesmama koje je Lou Reed ispaljivao.

Bilo mi je potrebno vreme da odrastem.

Nastavite sa čitanjem… “Dobro veče, gospodine Valdhajm”

Kitty se vratila kući

Jedna muzički izrazito nadarena porodica razgovarala je preko muzike, jer drugog načina za dijalog više nije bilo.

Kate & Annu McGarrigle mi je otkrio Vule. Od trenutka kada je dobavio njihov debitantski album iz 1975. gdine, ja sam se zaljubio u njihovu muziku i ta ljubav traje do današnjih dana. Imao sam valjane razloge: pesme koje su sestre pevale bile su savršene, a muzičari koji su ih pratili na snimanjima ulivali su strahopoštovanje. Na delu je bila čista muzička magija. Zbog toga nije ni malo slučajno što sam svaki naredni album željno iščekivao, a onda ga preslušavao do besvesti i analizirao do u sitna crevca.

I živeo u ubeđenju da o njima sve znam.

Nastavite sa čitanjem… “Kitty se vratila kući”

Zeleni đavo za kojim svi jure

Mogao je da bude jedan od najvećih, to se i očekivalo. Nažalost, postao je jedna od najtužnijih priča u rock & rollu.

Na samom kraju šezdesetih Fleetwood Mac su bili jedna od najvećih muzičkih senzacija. I to sa jakim razlogom. Iza sebe su imali tri snimljena albuma (dva vrhunska i jedan osrednji), koncerti su im bili rasprodati, probili su se i na američko tržište, a vanserijski gitarista Peter Green, ključna kreativna snaga, izbacivao je neobične pesme punom parom. U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi šta će se desiti u bliskoj budućnosti.

Za par meseci cela priča o prvoj postavi Fleetwood Maca će se okrenuti naglavačke.

Nastavite sa čitanjem… “Zeleni đavo za kojim svi jure”

Život je ono što učiniš od njega

In memoriam: Mark Hollis (1955–2019)

Pre dva dana me je zatekla agencijska vest da je umro Mark Hollis. Većini ljudi ovo će da promakne jer ne znaju ko je, zapravo, u pitanju. Ali, ako vas podsetim da je on bio onaj lako prepoznatljivi glas, glavni autor pesama i spiritus movens grupe Talk Talk, verujem da će stvari odmah da dođu na svoje mesto.

Oko njegovog delovanja i ostavštine isto mišljenje dele kako kritika, tako i publika.

Nastavite sa čitanjem… “Život je ono što učiniš od njega”

Tragovi

Nisam se njima bavio kad su osvojili scenu, a posle nisu imali čime da privuku moju pažnju. I zamalo da mi promaknu.

Većina nas koji smo stasali tokom sedamdesetih/osamdesetih u to doba nije mogla ni da zamisli šta nas sve čeka u budućnosti. Devedesete su nam donele “nepravedne i ničim izazvane sankcije”, hiperinflaciju i raspad države u kojoj smo rođeni. Iza svega je ostala samo gorčina u ustima koju bismo kolektivno želeli da zaboravimo, a “prijatelji” su nas ubeđivali da će nam biti mnogo bolje čim se budemo “oslobodili tiranije”.

U međuvremenu smo se ”oslobodili” i nikada nam nije bilo gore. Barem većini.

Nastavite sa čitanjem… “Tragovi”

Ljubav je svuda oko nas

Ono što najviše iznenađuje, imajući u vidu njihovu najuspešniju pesmu, jeste veliki broj odličnih balada.

U muzičke enciklopedije grupa The Troggs se upisala pesmom “Wild Thing” (1966). Mnogi garažni i punkerski bendovi su je navodili kao jednu od svojih trajnih i najvećih inspiracija, postala je jedna od onih pesama koje svi znaju i ukrala je slavu svim ostalima koje su Troggsi odsvirali.

A uopšte nije bila njihova.

Pesmu je napisao Chip Taylor, američki autor čije su numere snimali mnogi veliki izvođači. No, poznatiji je po tome što je mlađi brat glumca Johna Voighta i stric Angeline Jolie.

Nastavite sa čitanjem… “Ljubav je svuda oko nas”