Author: Peacock

Gospodinu sa ljubavlju

Ona je prepoznatljivo TV lice, glumica u pozorištu i na filmu, svestrana zabavljačica i vrlo vedra osoba. Jednom rečju – ikona.

Neko vreme sam se zamajavao sopstvenim projektom pravljenja kompilacija. Znate ono: uzmem nekog od miljenika, nasnimam meni važne pesme po redosledu koji mi je u glavi ili hronološki, kako su izlazile, i ne moram da ih tražim po nosačima zvuka kada mi se ćefne da ih slušam. Posle nekoliko odrađenih kompleta sam batalio stvar – nisam imao dovoljno vremena da ponovo slušam brdo materijala.

Vratio sam se zvaničnim kompilacijama. To mi štedi vreme, a ako se pažljivo odrade, kao što se sve češće dešava, zafali mi tek po koja pesma.

Poslednja koju sam nabavio bavi se ranom karijerom britanske pevačice Lulu.

Nastavite sa čitanjem… “Gospodinu sa ljubavlju”

Uz logorsku vatru

Tako je to kada se takmičite sami sa sobom: u jednom trenutku dođe do zamora materijala i posustajanja.

Neočekivane padavine su i ove godine iznenadile putare, pa nam ne ostaje ništa drugo nego da sedimo po svojim domovima dok sneg ne popusti. Unutra je toplije, a i smanjuje se mogućnost da se negde, uzgred, ne polomiš na neočišćenom trotoaru. U ovim godinama ko zna da li bi lekari uspeli da te ponovo sastave. Da bi užitak bio kompletan, podrazumeva se omiljena fotelja, sluške u ušima i muzika po izboru…

Tako ja zamišljam put u nirvanu…

Plejer sam ovoga puta namestio da nesumično bira numere, na listi je bio veliki broj albuma koji su se pojavili poslednjih nekoliko meseci. Sve je bilo u redu dok mi nije pustio poslednji album Vana Morrisona.

U trenutku mi se raspršila zimska idila. Green with envy

Nastavite sa čitanjem… “Uz logorsku vatru”

In memoriam: Michel Legrand (1932-2019)

“Još od malena moja ambicija je bila da živim okružen muzikom. Nisam hteo da propustim ništa. Otuda nisam mogao da delujem samo na jednom planu. Volim da sviram, dirigujem, pevam, pišem pesme ne obazirući se na vrstu i muzički stil. I to radim čitav svoj život, u svakom trenutku, ozbiljno, iskreno i sa dubokom predanošću.”

Ovako je Michel Legrand opisivao svoju strast prema muzici i zbog toga je jasno da pripada društvu onih koje je teško klasifikovati. Stalno lutajući između džeza, klasične muzike, mjuzikla i easy listening pesama, ostavio je neizbrisiv trag u onome što mu je najbolje išlo – filmskoj muzici.

Muzički kredo mu je glasio: “Melodija je ljubavnica kojoj ću uvek biti veran.”

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Michel Legrand (1932-2019)”

Dok mi još kuca srce

U jednom trenutku sam, jeretički, pomislio da bi ovako zvučali Roxy Music da su se pojavili nekoliko decenija ranije.

O Vajmarskoj republici, Nemačkoj posle prvog svetskog rata, istorijske čitanke nas nisu mnogo naučile. Ono čega se ja sećam je priča o pokušaju da se ova država “stavi na noge” tokom dvadesetih godina prošlog veka i nezapamćenoj inflaciji koja je bila u to vreme i pretila da je rasturi. Uprkos naporima koji su trajali skoro čitavu deceniju, priča se završila totalnim kolapsom i dolaskom Hitlera na vlast.

Nastavak priče je mnogo bolje poznat.

Nastavite sa čitanjem… “Dok mi još kuca srce”

Stojeći na vrhu planine

Mala potraga za autorom pesme koju znam dovela me je do sjajnog otkrića. Kasnim preko četiri decenije u upoznavanju muzike ovih ljudi. No, za dobru muziku nikad nije kasno.

Pevači među bubnjarima su vrlo retka pojava među muzičarima, a oni koji su zaista dobri u tome mogu se izbrojati na prste jedne ruke. No, dvojica od njih su mi odavno prirasli za srce, jer su u pitanju ljudi u kojima su se skrivali različiti talenti i njihova zaostavština je veoma ozbiljna. Neki od vas koji me redovno čitaju će, verovatno, pogoditi na koga mislim, jer sam ih u mnogo navrata pominjao – o Jimu Capaldiju (Traffic) sam već pisao, a prvobitna namera mi je bila da današnji tekst posvetim Levonu Helmu (The Band), čoveku koji je otpevao neke od najvećih pesama matične grupe.

No, obično se završi drugačije od onoga što sam zamislio. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “Stojeći na vrhu planine”

Uspešna reciklaža

Kada se pojavio CD, mnogi su na razne načine koristili činjenicu da medij prima duplo više muzike od jednog vinila. U malom broju slučajeva, to širenje prostora je zaista išlo u korist suštine muzike koju je umetnik izvodio.

Početkom sedemdasetih James Brown je radio pod punim gasom. Izdavao je redovno po par albuma godišnje, sarađivao sa mnogim drugim muzičarima kao autor pesama ili producent, a nalazio je vremena i da piše filmsku muziku. Tako ga srećemo kao autora soundtracka za Slaughter’s Big Rip-Off (1973), filmčić B-produkcije u kome crni baja, bivša Zelena beretka iz Vijetnama, redom tamani mafioze na način kako su to kasnije radili Steven Seagal ili Dorf Lundgren.

Kakav film – takva i muzika. Na soundtracku su završili uglavnom restlovi sa raznih Brownovih snimanja, pa je celokupan utisak da je sve to što se našlo na albumu veoma “tanko” za Kralja funka i da to treba što pre zaboraviti.

No, pre no što nastavim, da se zaletimo. 1-2-3-4… Pustite najglasnije što možete. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Uspešna reciklaža”

Kuda si se uputio, Bili?

Važan nam je bio stiskavac. Nikom nije ni padalo na pamet da tu postoji i neko malo dublje i skrivenije značenje.

Svaki kolekcionarski početak je težak. Uvek postoji neko ko se u tu priču upustio pre tebe, ko ima veću i raznovrsniju kolekciju… Danas mi deluje komično trka između mene i mog druga Brace iz osnovne škole. Naše rivalstvo je bilo bazirano na broju singlica koje smo sakupili. Moram da priznam da me je u to vreme žešće tukao na tom polju. Ja sam krajem šezdesetih imao nekih pedesetak komada, a on mnogo više. No, kupovao sam, kao i danas, samo ono što se dopadalo mojim ušima, a on je kupovao sve. Smile with tongue out

Iako je moja današnja kolekcija vinila, diskova i digitalnih izdanja ogromna i nikada nisam ni pokušavao da je popišem, nekako su mi najdraže te prve singlice. Još uvek ih ljubomorno čuvam. Peace

Nastavite sa čitanjem… “Kuda si se uputio, Bili?”

Nudle iz Šangaja

Današnji dan je od onih kada sve ide kilavo. Iako sam svoj deo obaveza odradio u rano jutro, ukućani nikako da uhvate ritam i da dokusurimo stvari kako bi proveli mirno popodne. Pride, odgovorio sam na nekoliko telefonskih poziva, otvarao vrata slučajnim namernicima koji su pokušavali da mi prodaju ono što već imam i ćaskao sa komšijama o nevažnim stvarima, sve očekujući zatišje kako bih seo i napisao neki tekst za blog. Taman kada sam zaseo i počeo da prebiram po pesmama-kandidatima, dreknula je iz kuhinje ćerka:

– Ćale, hoćeš da i tebi spremim nudle?

Počele su da mi se motaju razne stvari po glavi i odmah sam dobio ideju za tekst.

Nastavite sa čitanjem… “Nudle iz Šangaja”

Biće promena

Kada se 1963. godine Bob Dylan oglasio sa “Blowin’ in the Wind“, niko nije mogao da zamisli da će ova filozofska pesma o građanskim pravima postati veliki hit i izvršiti veliki uticaj na ogroman broj muzičara tokom šezdesetih, a i u narednim decenijama. Crna populacija, kojoj u to vreme nije bilo ni malo lako, prosto nije mogla da zamisli da o temi koja ih je žuljala peva belac. Sudeći prema biografu Sama Cookea, ona je bila okidač da on napiše “odgovor” na nju iz sopstvene perspektive.

I na taj način uđe u legendu.

Nastavite sa čitanjem… “Biće promena”

U potrazi za melodijom

Zlobnici bi rekli da je to čista papazjanija. No, čega god da su se prihvatili, odradili su kako treba.

Svi mi, kao slušaoci, skloni smo da mistifikujemo stvari i mašimo kontekst u kom su pojedini muzičari stvarali. Uvreženo je mišljenje da je britanska rock & roll scena početkom šezdesetih jednostavno “grunula”: The Beatles, The Rolling Stones, The Who, The Kinks… još u to vreme su krenuli da razvaljuju svet svojom muzikom. To je potpuno tačno, ali je nedovoljno kao argument za ozbiljnu diskusiju. Sve ove velike grupe su morale da prođu kroz fazu razvoja i lutanja po stilovima kako bi ušle u muzičke enciklopedije.

Za znatiželjnog čoveka poput mene, tumaranje virtuelnim Swinging Londonom je postalo neka vrsta relaksirajućeg putovanja. Tome se rado prepuštam i sa tog zamišljenog pitovanja se uvek vratim bogatiji sa nekoliko novootkrivenih pesama.

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za melodijom”