Don’t argue amongst yourselves
Because of the loss of me
I haven’t gone anywhere
But out of my body
Tek kada sam razabrao tekst pesme ispod ritmične muzičke podloge, naježio sam se.
Author: Peacock
Luda noć
Čim mu se završio naporni radni dan, Junior je uleteo u kupatilo. Čujem kako tuš radi punom parom, a iza zatvorenih vrata dopiru zvuci kao da se unutra odvija borba na život i smrt. Zaključujem da negde žuri, možda je nova ženska u pitanju, stavio je tonu miomirisa na sebe i lepo se obukao. Dobro je, mislim se, kada nije od “onih”…
– Ćale, odoh sa društvom na D&D, neću da osvanem… – I izjuri.
Nemam pojma šta je to D&D, verovatno je u pitanju neka društvena igra… U njegovim godinama više sam voleo da se igram… Ma znate već s čim. 
Nevidljivo carstvo
Za britansku autorku KT Tunstall teško je naći muzičku kategoriju u koju bismo mogli da je svrstamo. Lista uzora koje navodi u svojim intervjuima je jako široka, pa tako i u njenoj muzici ima svega i svačega. No, ne može joj se osporiti da su njene pesme zanimljive na mnogo različitih načina. Ona je nešto poput britanske Sam Phillips, s tim da nema tako oštar jezik, sklona je eksperimentisanju u kome nikada ne preteruje, ima istančan osećaj za melodiju u svojim pesmama i izgrađen specifičan način pevanja.
Njeno karakteristično fraziranje i boja glasa se odmah upamte i ne zaboravljaju.
Nedostajanje
Početkom osamdesetih, sa zaletom MTV-ja, medijska slika muzičke scene se promenila. Našim malim ekranima su defilovale horde novoromantičarskih lica sa natapiranim frizurama, savršenim mejkapom i u najluđim odevnim kombinacijama. Spotovi sa novim pesmama su se štancovali svakodnevno, a mi ovde, na brdovitom Balkanu, svoju porciju smo dobijali “na kašičicu” – Partija i muzički urednici na državnoj televiziji su smatrali da je doza od 15 minuta dnevno sasvim dovoljna za znatiželjne, ne bi li omladina ostala zdrava.
Srećom, takav režim emitovanja spotova je kratko trajao.
Prašnjavim putem ka domu
country roads take me home, john denver, Ne znam koliko će se složiti naši prijatelji rasejani po celom svetu tek, nostalgija za domom je veoma zeznuta stvar. Zna da se pojavi u najneočekivanijim trenucima i na mestima gde se inače ugodno osećate. Jedan od mojih rasejanih mi je pričao da je, uprkos tome što je vodio relativno lagodan i poslom neopterećen život, povremeno imao napade anksioznosti. Ono, kada mislite da će srce da vam iskoči, bez nekog valjanog razloga.
I kako uspevaš da se izboriš sa tim? – pitao sam ga.
Nikako. Nekoliko tableta reši stvar i vrati te u normalu. Do sledećeg puta…
$#$
“Take Me Home, Country Roads” je staromodna, nostalgična pesma koja je proslavila Johna Denvera. Originalni autori pesme su Bill Danoff i Taffy Nivert, nepoznati autori koje je Denver slučajno sreo. U prvoj verziji nije bilo ni pomena o Zapadnoj Virdžiniji već o Merilendu, no to i nije bitno. Može biti bilo koja lokacija sporednog puta kojim se putuje kući. Pesma je, ionako, puna pogrešnih toponima. Barem tako kažu oni koji bolje znaju Virdžiniju od mene i autora.
Danoff i Nivertova su pričali da su pesmu hteli da prodaju Johnnyju Cashu, no Denver ih je ubedio da je sačuvaju za njega. Čak su je malo i zajednički preradili, pa se on pojavljuje i kao koautor. Posle prvog izvođenja na koncertu, publika je pozdravila Denvera petominutnim ovacijama. Znao je pogodio pravu stvar.
Singl sa studijskim snimkom se pojavio u aprilu 1971. godine i munjevito dospeo do 2. mesta američke liste. Tiraž se merio milionima primeraka, a pesma je do današnjih dana ostala ona po kojoj se prepoznaje Denverov rad.
Čuo sam mnogo različitih verzija ove pesme, a na današnju sam slučajno nabasao. Toots and the Maytals su veterani sa Jamajke čija karijera seže u šezdesete, kada su izvodili ska/rocksteady muziku, pa su lako uleteli u novi muziku (još 1968. godine su snimili pesmu “Do the Reggae“, po kojoj je čitav pravac i dobio ime). Toots Hibbert je inače fenomenalan pevač koga su često poredili sa Otisom Reddingom zbog emotivne interpretacije, pa izbor “Country Roads” za njihov fenomenalni album In the Dark (1976) predstavlja malo podilaženje publici. Po meni, to je bio pametan potez, jer su pesmu znali svi da pevaju, a reggae muzika tada nije bila tako popularna kao što je to danas.
Tokom nastupa u Ričmondu u Virdžiniji 2013. godine, Toots je udaren flašom u glavu. Završio je sa nekoliko kopči i naredne tri godine nigde nije hteo da nastupa, plašeći se publike. Negde pročitah da je ponovo izašao na pozornicu pre par nedelja u Virdžiniji, na nekom festivalu.
Country roads, take me home
To the place I belong
West Virginia, mountain momma
Take me home, country roads…
Volim da te mrzim
Na samom kraju sedamdesetih, euforija oko punka/new wavea je već počela da splašnjava. Akcenat muzičke britanske industrije je bačen na zabavu, pa otuda pojava Novog Romantizma, koji će biti dominantan narednih 5-6 godina. S druge strane, pojavile su se grupe koje su bile opčinjene elektronikom i dance muzikom. Za njih će novinari smislitii žanrovsku odrednicu synth pop movement, a grupe poput Human League ili Orchestral Manouvres in the Dark postići će globalnu popularnost.
OMD će postati trajna inspiracija za junaka današnje priče.
Dajte funka ako boga znate
Sredinom sedamdesetih, kao brucoš na ekonomskom fakultetu, već sam razmišljao o tome kako da popravim finansijsku situaciju i pojačam džeparac. Kao “mali koji poznaje muziku i ima iskustva” brzo sam počeo da tezgarim u lokalnoj diskoteci koja se u to vreme reklamirala kao “najveća na Balkanu”. Ne znam da je bila najveća, ali je u njoj tokom vikenda bio pravi krkljanac kada se okupi dve-tri hiljade napaljenih klinaca na jednom mestu.
Lova za taj posao je bila odlična, a cuga besplatna. 
Yamore
Retki su albumi koji znaju da me na prepad ščepaju, uvuku u sebe toliko duboko da zauvek ostanu u mojoj glavi, a da pri tome pojma nemam o čemu autor peva. Štaviše, taj detalj nije ni bitan, jer od prvih taktova ove pesme uvučeni ste u magični svet nekog drugog podneblja u kojem caruju isključivo emocije i iskonska lepota.
Šta, niste još pustili? 
Muvanje
Ovogodišnje leto je bilo diskografski neinteresantno kada su u pitanju veliki i provereni igrači. Mali, po običaju, ne biraju ni mesto ni vreme kako bi se popeli koju stepenicu više ako je moguće, a bilo je i nekih vrlo interesantnih iznenađenja i noviteta, kojima ćemo da se pozabavimo tokom jeseni. Septembar je počeo silovito, a onomad sam morao da se odlučim šta ću pre da poslušam, jer su dva Paula (Simon i McCartney), čije opuse izuzetno poštujem, u isti dan objavili svoje nove albume. 
Dao sam prednost onom starijem.
Ionako glavna stvar je…
Čim sam čuo trubu u današnjoj pesmi, znao sam da ću nešto o njoj da napišem. Ovakvo aranžmansko rešenje ne pada tek tako s neba, već je neko razmišljao o tome. Nisam imao pojma ko je Patty Larkin, pa se putovanje kroz njen opus pretvorilo u interesantnu avanturu.
Malo je žena poput nje koje mogu znalački da opletu po gitari. 