Author: Peacock

Antarktik

Muzičari poput britanskog kantautora Ala Stewarta su zaista retki. Nemoguće je ne voleti njegove pesme. Iza njegovog blagog i nenametljivog vokala uvek se kriju neke interesantne teme, muzika mu je naglašeno melodična sa pamtljivim refrenima, svirka je uvek vrhunska i besprekorna, a velemajstor je da pomeša istorijske fakte sa stvarnim životom. Njegov bogat opus neizmerno volim i često slušam, a jedina mu je zamerka što nije objavio ništa novo u poslednjih deset godina.

Ne verujem da je u pitanju nedostatak inspiracije, već pre nezainteresovanost industrije zabave za ovakvu vrstu muzike.

Nastavite sa čitanjem… “Antarktik”

Devojko, moraćeš da promeniš svoje mišljenje

Ne znam kako je vama, ali ova moderna vremena meni ni malo ne odgovaraju. Stalno se vozi kroz život sa gasom pritisnutim do daske, vreme je preživljavanja i traženja novih puteva opstanka, a ako imate više od 40 godina velika je verovatnoća da nećete ni dočekati nešto lepo o čemu vam svakodnevno drobe mediji. Zbog svega toga, mi ovde okupljeni pokušavamo da održimo naše male rituale koji nam nešto znače, a ne da samo buljimo u telefone, razgovaramo putem Skypea i komentarišemo statuse na društvenim mrežama.

Jedna od tih malih stvari je moje tradicionalno godišnje viđenje sa Grbićima.

Nastavite sa čitanjem… “Devojko, moraćeš da promeniš svoje mišljenje”

Oslobodi me bola

CTI Records je diskografska kuća dobro poznata svim ljubiteljima jazza. Tokom sedamdesetih proslavila se svojim komercijalnim izdanjima koja su se odlično prodavala, a za nju su snimala vrlo ugledna imena: George Benson, Bob James, Freddie Hubbard, Hubert Laws, Stanley Turrentine, Ron Carter, Antonio Carlos Jobim, Astrud Gilberto, Deodato … Ovaj poslednji je obradom dobro poznate teme “Also Sprach Zarathustra” dospeo čak do drugog mesta Billboardove liste singlova.

Gotovo da je nepoznato da je CTI početkom sedamdesetih objavio i nekoliko izdanja koje malo imaju veze sa njihovom glavnom produkcijom.

Kathy McCord i njen jedini album je nešto na šta mogu da budu ponosni.

Nastavite sa čitanjem… “Oslobodi me bola”

Dobro raspoložen

Ne znam kako je sa vama, ali ovo leto mi ni malo ne prija. Jednoga dana je jesenja temperatura, mrak i kiša kao početkom novembra, da bi već drugog prebacila 30 stepeni. Dok mi znoj curi sa čela, a cvikeri magle od prevelike radne temperature koju sam postigao vitlajući po pijaci i bakalnicama, razmišljam o tome kako bi bilo pametno da odem na preventivni tehnički pregled – iako su se te godine kada sam se rodio pravili trajniji i izdržljivi modeli, ne bi bilo dobro da mi motor prokuva. I posle toga trokira.

Šta biste posle toga čitali? Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Dobro raspoložen”

Ludi Džek

Još dok je bio u grupi Cream, pored toga što je imao reputaciju vrhunskog bubnjara, Ginger Baker je važio za čoveka kome se prišivalo da ima “kratak fitilj” i da je sklon incidentima. Najpoznatiji je onaj kada je potegao nož na Jacka Brucea i prislonio mu ga na stomak. Da ne ulazim u motive takvog ponašanja, da li je u pitanju bila njegova narav, alkohol ili neke supstance tek, posle svih tih iskustava iz šezdesetih, Bakera je pratila aura “čoveka sa kojim je teško sarađivati”.

Njegova jedina konstanta bile su nestalnost i lutanja.

Nastavite sa čitanjem… “Ludi Džek”

Budimo ljubazniji

Sa decom se nikada ne zna šta će na kraju postati. Roditelji se, uglavnom, trude da im daju maksimalnu podršku u ostvarenju njihovih životnih ciljeva, ne retko kroz njih projektuju i sopstvene vizije, a pozivanje na dom, porodicu i njenu tradiciju predstavljaju nezaobilazno poglavlje svakog odrastanja. No, često se u deci povodom toga javi otpor pa “skrenu” na sasvim drugu stranu.

Iza uspeha Franka Turnera, nove britanske muzičke zvezde krije se vrlo neobična priča.

Nastavite sa čitanjem… “Budimo ljubazniji”

Pevač, a ne pesma

Ako danas slušamo rane albume The Roling Stonesa, lako ćemo primetiti da je grupa u vreme njihovog snimanja tražila sopstveni identitet. Da, ti albumi su uglavnom bili zasnovani na pesmama koje su se oslanjale na bluz, soul i rock, bili puni obrada (što su svi radili) no, ne može da se ne primeti da su Jagger & Richards pisali i pesme koje se teško mogu povezati sa njihovim imidžom “loših momaka”. Te ljubavne, melodične i popične pesme nikada nisu bile dominantne u njihovom repertoaru, radije su ih davali drugima da ih snime, ali su daleko od toga da budu slabe.

Vratićemo se u 1965. godinu, kada su snimili album December’s Children.

Nastavite sa čitanjem… “Pevač, a ne pesma”

Nikada nisam ni pomislio da bi moglo da mi se desi

Dok sam se danas vozao po gradu taksijem sa radija je treštala dobro nam poznata pesma “One Night In Bangkok“. Taksista je primetio da prepoznajem pesmu, a onda je počela njegova tirada o egzotičnim destinacijama, prelepim ženama koje su na izvol’te i svim ostalim maštarijama koje idu uz ovakvu temu. Ja sam samo klimao glavom, ne želeći da mu objašnjavam o čemu se radi u mjuziklu Chess i da je dama koja se pojavljuje u njemu posebna, inače se glavni akteri ne bi borili za njenu naklonost.

Zahvaljujući pomenutoj pesmi i spotu koji se non-stop vrteo na MTV-ju, Murray Head je postao globalno prepoznatljiva faca, dok je sav njegov interesantan muzički opus pao, nekako, u drugi plan.

Nastavite sa čitanjem… “Nikada nisam ni pomislio da bi moglo da mi se desi”