Author: Peacock

Ne poseduješ me

O rodnoj ravnopravnosti se toliko piše poslednjih desetak godina da mi cela priča postaje pomalo degutantna. Sveznajuća Wikipedia o njoj piše ovako: „Rodna ravnopravnost (takođe ravnopravnost polova ili jednakost polova) je načelo socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta u društvenom i političkom životu. Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava.“

Nemam ništa protiv rodne jednakosti, sem što mi smeta da mi se njome neprekidno maše ispred nosa. A mnogi to danas rade.

Nastavite sa čitanjem… “Ne poseduješ me”

Imali smo od početka

Producent Derek Lawrence je reputaciju zaslužio radeći na ranim albumima grupa Deep Purple, Wishbone Ash i još nekih manje značajnih, pa mi nije mnogo trebalo da se latim albuma 25 Very Rare Masters From The Sixties na kome se nalaze snimci nekih od njegovih tadašnjih pulena koje je izvukao sa tavana. U propratnoj knjižici je objašnjavao kako su neki snimci nastajali bukvalno za 2-3 sata studijskog rada, a dobar deo materijala koji je ponudio, pored istorijske vrednosi, pravi su muzički biseri koji se vrlo teško pronalaze.

Poput ovoga današnjeg, koji me je osvojio na prvo slušanje.

Nastavite sa čitanjem… “Imali smo od početka”

Zar nema ljubavi u centru

Sećate li se prvog uspešnog hita grupe Whitesnake? “Ain’t No Love in the Heart of the City” nikoga nije ostavila ravnodušnim, David Coverdale se potvrdio kao vrhunski pevač čiji se moćni glas sluša otvorenih usta, a sama pesma je najavila renesansu i novi talas britanskog hard rocka/heavy metala. Znam mnogo njih koji su spremni da se zakunu da je to najbolja pesma koju je Coverdale napisao u svojoj karijeri.

No, nisu u pravu. Nerd smile

Nastavite sa čitanjem… “Zar nema ljubavi u centru”

Već viđeno

Ako ostavimo po strani važeće istorijske knjige i korenima današnje civilizacije pristupimo otvorenog uma, lako ćemo da utvrdimo da postoji bezbroj rupa u tumačenjima. Ono što smo učili nekada u školama postaje irelevantno jer stoji na klimavim nogama (sve je počelo od Sumera), a nove tehnologije koje se primenjuju tokom arheoloških snimanja i iskopavanja nam bude barem sumnju. Mnogi naučnici već danas tvrde da se biblijski Veliki potop zaista desio 12.000 godina pre Nove ere, a najnovija iskopavanja na teritoriji Tuske ukazuju na postojanje još starije civilizacije (oko 22.000 godina PNE).

I ko zna šta još će se otkriti za neko vreme.

Nastavite sa čitanjem… “Već viđeno”

Obećanja, obećanja

Ma koliko jutarnja nesica imala zadatak da me prodrma i popravi mi raspoloženje, šetnja po portalima (čitanje novina uz kafu je navika koje ne mogu da se otarasim) uvek ga pokvari. Evo, čitam kako se EU izjasnila da će da nas prihvati pod svoje skute 2025. godine. Kako pamtim kao slon, prisećam se kako nam je pokojni premijer to isto tvrdio za 2007. U međuvremenu, ništa se pametno nije desilo, a život nam se srozao na najniže grane. No, u drugom tekstu, prenosi se izjava Predsednika da ćemo ove godine imati prosečne plate od 500 €. Doduše, to isto je govorio još pre par godina, ali u Srba je kratka pamet – ko se toga još seća? Jedino o čemu se ne govori je kako stići do tih novaca jer posla je sve manje.

No, obmana od strane političara nije samo naša specijalnost.

Nastavite sa čitanjem… “Obećanja, obećanja”

Sloboda

U više navrata smo se uverili da dobre namere, talenat i muzička kompetencija ne moraju da znače i uspeh. Za Velšku grupu The Eyes of Blue malo ko je čuo, a krajem šezdesetih je bila jedna od onih koje su najviše obećavale. Naravno, svirali su muziku inspirisanu bluzom i psihodelijom, što je bilo popularno u to vreme, snimili dva komercijalno neuspešna albuma (jedan je producirao Quincy Jones!), napisali muziku za film… I stajali su u mestu.

Razočaran razvojem događaja i znajući njihove potencijale, menadžer im je sugerisao da promene ime i malo razrade svoju muziku.

Tako je nastala grupa Big Sleep.

Nastavite sa čitanjem… “Sloboda”

Telegraph Road

U vreme buke koju su proizvodili punk i uglađenije varijante muzike u vidu New Wavea, Dire Straits su ponudili publici nešto treće. Iako gitaristički heroji u tom času ni malo nisu bili u modi, zahvaljujući veštim prstima Marka Knopflera i trenutnom globalnom uspehu pesme “Sultans of Swing“, postalo je očigledno da ne živimo u “crno-bijelom svijetu”. I, iako u suštini nisu izmislili ništa novo i epohalno, Knopfler i momci su se, odjednom, za veoma kratko vreme suočili sa neočekivanim, ogromnim uspehom, sa kojim je bilo potrebno nositi se.

Za utehu, albumi su im se prodavali kao alva.

Nastavite sa čitanjem… “Telegraph Road”

Melem na ranu

Ako nas redovno pratite, setićete se da sam pisao o legendarnom kantautoru Jimu Croceu koji je prerano nastradao u avionskoj nesreći i direktno otišao u mit. Iza sebe, pored brilijantnih pesama, ostavio je suprugu Ingrid, koja je i sama bila kantautorka, i sina Adriana Jamesa. Genetika je učinila svoje – i Adrian je postao muzičar.

Potpisuje se kao A. J. Croce.

Nastavite sa čitanjem… “Melem na ranu”

Odoh u ilegalu

Some people might say my life is in a rut
But I’m quite happy with what I got
People might say that I should strive for more
But I’m so happy I can’t see the point

Neke pesme i decenijama posle objavljivanja ne izgube na relevantnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Odoh u ilegalu”

Negde oko ponoći

And she leaves
With someone you don’t know
But she makes sure you saw her
She looks right at you and bolts
As she walks out the door
Your blood boiling
Your stomach in ropes
And when your friends say what is it
You look like you’ve seen a ghost

Susret sa bivšom/bivšim upravo izgleda kao u ovim stihovima – manje-više neprijatno.

Nastavite sa čitanjem… “Negde oko ponoći”