Author: Peacock

Savršena haljina

Kao što sam već ranije pominjao, Maria McKee je bila predodređena da bude zvezda. A nešto je, ipak, krenulo naopako. Dva albuma sa grupom Lone Justice danas se mogu smatrati klasicima, dobili su odlične kritike, ali su komercijalno neslavno propali. Sa 19 godina napisala je pesmu “A Good Heart” koja je u izvođenju Feargala Sharkeyja uspela da se popne do prvog mesta britanske liste.

Ni to joj nije pomoglo da postane popularna.

Krenuvši u solističke vode, izgledalo je da će se napokon pomeriti sa mrtve tačke. Iza sebe je imala moćnu diskografsku kuću Geffen, kreativne sposobnosti joj niko nije dovodio u pitanje, a ako ste prethodno imali priliku da je čujete, njen moćan glas vas je momentalno ostavljao bez daha.

Maria McKee (1989) i You Gotta Sin to Get Saved (1993) su bili albumi koji jasno pokazuju kako ona sazreva u svakom smislu. No, komercijalni uspeh ju je stalno zaobilazio, a diskografska kuća je počela da gubi živce. Dali su joj još jednu šansu.

Life Is SweetLife Is Sweet (1996) je bio radikalan zaokret koji niko nije očekivao. To je album teškog zvuka, distorzičnih gitara i kriptičnih tekstova koji mora da se konzumira u manjim dozama i da se polako otkriva. Iz njega je pokuljala bujica emocija koju je teško zaustaviti – tuga, bes i rezignacija su se međusobno preplitali na do tada neviđen način.

“This Perfect Dress” je muzički brilijantna pesma puna melodramatičnosti i tenzije koja se prenosi na slušaoca. Možda se varam, ali mi se čini da je ovo pesma o ženi koja šije haljinu od kože svoga mrtvog ljubavnika. A to je već poprilično neuobičajena tema, zamumuljena i kriptična kao i sve ostalo na albumu…

You send me color
Pulled through the needle of you
Torn up I’m wearing it
What I wouldn’t give

To change the weather around you
I’m never cold
I’ll never cold

Lost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skin

Woven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress

This perfect room
This little death
Birth without womb
What I wouldn’t give

To tear riddle from riddle for you
But all I know
It’s all I know

Lost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skin

Woven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress

Lost as we spin
I’ll sew you in
This perfect dress
Skin of our skin

Woven our hands
Silk is our breath
Wear it for you
This perfect dress

Posle ovog radikalnog poteza, Maria je ekspresno popila pedalu od Geffena i zapečatila solo karijeru. Nastavila je i dalje da izdaje za nezavisne kuće, ali se malo ko trznuo na te, inače odlične, albume. Možda ključ za razumevanje leži u njenim stihovima iz pesme “Life Is Sweet“:

This one is for the girl who says those voices in her head
Never leave her alone
Don’t listen to your teacher, you’re not crazy
Just smarter than the rest of them
Paint a picture, write a song
Tell your story, bang a gong

Uradila je šta je htela i baš je briga za bilo čije mišljenje. Sarcastic smile

Zauvek ću te voleti

Ima li ovde nekoga ko nije gledao film The Bodyguard? Devedesetih je bio obavezno štivo – muškarci su zevali u lepu Whitney Houston, a žene uzdisale za Kevinom Costnerom u najboljim godinama. O potrošenim maramicama i potocima suza da ne pričam… I sve to je začinjeno današnjom pesmom koja je u izvođenju Houstonove postala evergrin.

Ni tada ni danas, gotovo niko ne zna ko je njen autor.

Nastavite sa čitanjem… “Zauvek ću te voleti”

Vreme je

“Nikada se u životu nisam laktao”, izjavio je Keef Hartley u jednom od razgovora sa novinarima. Bio je bubnjar koji, za malo, da postane internacionalna zvezda. Oni malo stariji, poput mene, dobro se sećaju njegovih bizarnih fotografija iz sedamdesetih, obučenog u odeću američkih indijanaca – prva pomisao nam je bila da kod njega nisu sve koze bile na broju .

A on se samo dobro zezao…

Nastavite sa čitanjem… “Vreme je”

Carstvo

Pre desetak godina dobio sam na poklon disk Dar Williams. Više se ne sećam ko je od mojih inostranih prijatelja imao prste u tome, ali se dobro sećam sopstvene reakcije – My Better Self (2005) je bio album bez mane iako se na njegovom omotu Dar plazila svima nama jezikom ofarbanim u plavo.

Dovoljno da je svrstam u autorke koje ću uvek rado da poslušam.

Nastavite sa čitanjem… “Carstvo”

Jednom

Kada me ljudi priupitaju nešto u vezi sa muzikom Roberta Frippa i grupe King Crimson, ne znam šta bih im ukratko rekao. Mogu da elaboriram danima jer volim tu muziku, a svedoci ste da Grba i ja često potežemo njihove pesme na blogu. Grupa je prošla kroz različite faze i postave, u njoj su svirali sve odreda vrhunski muzičari koje bi svako poželeo uz sebe. Štaviše, Fripp praktikujue luksuz da može da odbije bilo koga ako mu se ne uklapa u trenutnu viziju.

Još uvek je sveža javna kuknjava Adriana Belewa što ga nije uključio u poslednju postavu. Tata je samo rekao: “ne-mo-že”.

Nastavite sa čitanjem… “Jednom”

Izgubljen u supermarketu

Pre četvrt veka, “trbuhom za kruhom”, moj prijatelj se odselio u jednu od najbogatijih zemalja. Uskoro su počela da mi stižu “kilometarska” pisma u kojima mi je, do tančina, pripovedao o svom novom životu. U jednome od njih, na nekoliko stranica mi je opisivao svoj prvi susret sa šoping molovima, a kao čovek od pera, sa velikim darom za zapažanje detalja, učinio je da to štivo ne bude nimalo dosadno. Zaključio je, otprilike, ovako: “U molovima je sve napravljeno tako da iz njih ne izlaziš nekoliko sati i da ti se uzmu pare. Kada se umoriš od obilaženja radnji, sedneš u kafeteriju da se osvežiš i prikupiš snagu, gledajući ljude sa rukama punim kesa. I nastaviš dalje jer — kupuješ očima. I ono što ti ne treba. ”

U tom trenutku nisam ni slutio da će jedan od šoping molova izrasti u mom neposrednom komšiluku.

Nastavite sa čitanjem… “Izgubljen u supermarketu”

Drago mi je da te vidim

Moj prvi susret sa progresivnom muzikom koja dolazi iz Italije inicirala je grupa ELP pre nekih četrdesetak godina, kada su posle turneje sa sobom doveli na Ostrvo grupu PFM i ekspresno im poturili ugovor kako bi snimali za njihovu izdavačku kuću. U to doba Keith Emerson je za mene bio božanstvo, pa nije bilo nikakve nedoumice da li da potrošim đački džeparac za nabavku ploče grupe koju nikada nisam čuo.

Nisam se prevario.

Nastavite sa čitanjem… “Drago mi je da te vidim”

Vraća se radost

U gluvo doba noći između petka i subote, probudila me je grmljavina kakvu odavno nisam čuo. Dok sam se pitao da li to samo sanjam, u blizini je udario grom da su svi prozori zaigrali, a kiša je počela da pljušti kao da sam u tropima, a ne usred Šumadije. Suncetijebemžareno, prvo sam pomislio, da li se podmladak vratio na vreme iz provoda? Onako krmeljiv i sanjiv odem da proverim i padne mi kamen sa srca – na broju su i ne konstatuju šta se oko njih dešava.

Jebeš dan koji ti ovako počne…

Nastavite sa čitanjem… “Vraća se radost”

I mene da ogreje Sunce

Ako ste pratili američku nezavisnu scenu od pre petnaestak godina, sigurno se sećate početaka grupe The Black Keys. Ovaj neobičan dvojac je dosta neuspešno pokušavao da plasira svoju viziju rocka koja je bila neobična mešavina garažnog zvuka, bluesa i indie pristupa. Uprkos poteškoćama na početku karijere, za kratko vreme su prešli put od sviranja po klubovima do stadiona ponajviše zahvaljujući stalnim nastupima i interesantnim pesmama. No, Dan Auerbach, pevač, gitarista i glavni kretivac se nije zaustavio na tome.

Kada zaposedneš stadione, počinje da kaplje i veća lova, pa je Auerbach višak pametno investirao – otvorio je soptveni studio.

Nastavite sa čitanjem… “I mene da ogreje Sunce”

Sve je za džabe

Dobro se sećam dana kada se pojavila kompresija zvuka u vidu .mp3 formata. Jedan naš prijatelj je, posle kraćeg eksperimentisaanja, svečano objavio da rasprodaje svoju fonoteku i u budućnosti će sve muzičke zapise tako čuvati. Eksperimentisanje je pokazalo da na tadašnjim računarima sabijanje diska u ovaj format poprilično dugo traje, a sam softver je toliko toliko opterećivao mašinu da se ništa drugo nije moglo raditi uz to.

Čekala se noć da bi posao do jutra bio gotov.

Nastavite sa čitanjem… “Sve je za džabe”