Author: Peacock

Kraj sedamdesetih je značio da su sve one glavne vedete progresivnog roka koje su žarile i palile na početku decenije (Yes, ELP, Genesis…) odavno dostigle svoj zenit i bile spremne da nestanu pod žustrom paljbom novotalasnih i punk grupa. Nisu imali neki veliki izbor – mogli su da izumru kao dinosaurusi ili da svoju muziku prilagode novonastalim okolnostima, što je podrazumevalo kraće pesme, modernizaciju zvuka i ubacivanje elemenata pop muzike, na koju su svi odredom bili gadljivi, kako bi bili prisutni na radiju.

Muzička industrija je bila totalno indiferentna prema ovakvoj muzici i samo je čekala da objavi umrlice.

Nastavite sa čitanjem… “Nikada više”

I didn’t want to be some satellite clown
So I went up to London ‘cos I heard it’s falling down
Found the Denis the Menace of Little Venice
Still digging up the bones of Strummer and Jones
Revolutionary days were sadly over

E, slatko sam se nasmejao kada sam čuo ove stihove. Pevala ih je zgodna plavuša kojoj se ništa nije moglo zameriti, tekst je bio podrugljiv, a pesma je zvučala kao da je nastala krajem sedamdesetih.

Znači, ponovo digging… A sve zbog plavuše.

Nastavite sa čitanjem… “London je sjajan”

Za petnaestak godina postojanja, grupa Goldfrapp se nije ubijala od izbacivanja nove muzike – snimali su albume, u proseku, svake tri godine. A za razliku od mnogih drugih, nisu se ni spoticali.

A to treba ceniti: da se neko obraća samo kad ima šta da se kaže.

Nastavite sa čitanjem… “Drew”

Posle dužeg vremena pustio sam da slušam jednu od lokalnih radio stanica. Bolje je bilo da nisam. Na sadržaj nisam ni obraćao pažnju jer ga nema, a izbor muzike je bio… Bolje je da o tome ne pričam — smenjivale su se pesme sa nekoliko kompilacija iz raznih perioda, bez ikakvog reda i koncepcije, ušnirane u nasumičnu petlju. 

Da se barem neko potrudio da pesme organizuje u smislene blokove od po pet komada, bilo bi mnogo bolje.  Takav koncept je za današnje radio stanice nerešiv problem jer čovek za miks pultom je tonac, muzički urednik, po potrebi voditelj i ko zna šta još… Ne znam samo ko im plaća reklame i od čega žive kada ono što emituju nije ni za…

Nastavite sa čitanjem… “Prevario sam dželata”

Ovakve pesme neće imati milione pregleda na Cevki, albume sa kojih potiču preslušaće samo šačica posvećenika iz celog sveta i o njima će se pronaći tek pokoji tekst na Internetu. I to ako se dobro potrudite.

A zavuku vam se u glavu čim ih čujete.

Nastavite sa čitanjem… “Skriveno more”

Pre petnaestak godina, tokom jedne od onih noći kakve svako od nas priželjkuje, Šef i ja smo se, sedeći u mojoj sobi, upuštali u opake razgovore. Pijuckali smo dobro vino, pušili k’o smukovi, a muzika nam je bila samo zvučna kulisa. Sve dok, u gluvo doba noći, nisam potegao album Davida Crosbyja If I Could Only Remember My Name (1971).

Posle toga smo samo ćutali, svako sa svojim mislima.

Nastavite sa čitanjem… “Kaubojski film”

Reizdanja su mi postala sve interesantnija. Ne znam odakle diskografske kuće izvlače neke od tih potpuno zaboravljenih albuma, ali su meni interesantni. Jer, većina od onih koje sam uspeo da preslušam su pravi mali dragulji.

I nemojte da se brinete zbog bendža u naslovu, nije ovo ni bluegrass ni country muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Kao bendžo”

So come all you warriors who live for the fight,
Come listen to somebody, somebody who might
Have been there before you and they have the right,
They’ve been dying to tell you the score.
The old warriors don’t want you to hurt any more.

Lepo CSNY pevaju i imali su najbolje namere… Još samo da ih su ih čuli oni koji odlučuju o koječemu što se i nas tiče.

Nastavite sa čitanjem… “Mirotvorci”

Početkom osamdesetih, ponajviše zahvaljujući novootkrivenim tehnološkim igračkama, muzika je počela sve više da zvuči uniformno. Nove generacije polifonih sintisajzera , električni bubnjevi i sva skalamerija od efekata učinile su da se producenti i muzičari sve više igraju u studiju, a sve manje bave samim pesmama. Danas, kada preslušavam snimke vezane za taj period, sve što je tada snimljeno zvuči mi nekako konfekcijski i “isprano”.

U to vreme nisam ni slutio da će se pomalo sumanuta ideja da se svira staromodni rockabilly neočekivano pretvoriti u senzaciju.

Nastavite sa čitanjem… “Ubangi Stomp”

Valex i ja smo najveći “crnci” među autorima na blogu i odavno imamo ideju da napišemo po koji tekst na temu kako se “crna” muzika uopšte primila na domaćem terenu. Danas ima puno naših grupa koje sasvim dobro sviraju soul/funk mešavinu koja, očigledno, ima podršku publike po klubovima. No, pre nego što pređemo na njih, bilo bi dobro da se vratimo u prošlost i da vidimo kako je sve to počelo na ovim prostorima.

Malo smo istraživali, razmenjivali linkove i naišli na neočekivane snimke.

Nastavite sa čitanjem… “Skakavac”