I didnāt want to be some satellite clown
So I went up to London ācos I heard itās falling down
Found the Denis the Menace of Little Venice
Still digging up the bones of Strummer and Jones
Revolutionary days were sadly over
E, slatko sam se nasmejao kada sam Äuo ove stihove. Pevala ih je zgodna plavuÅ”a kojoj se niÅ”ta nije moglo zameriti, tekst je bio podrugljiv, a pesma je zvuÄala kao da je nastala krajem sedamdesetih.
ZnaÄi, ponovo digging… A sve zbog plavuÅ”e.
PlavuÅ”i sam oÄas utvrdio identitet. Pevala je u grupi Transvision Vamp. Oni nisu nudili niÅ”ta spektakularno, liÄili su mi na englesku varijantu grupe Blondie, mada je Wendy James nesumnjivo bila bolja riba od Debbie Harry. A onda je postalo zanimljivo… 
Kada joj je dosadila uloga fatalne žene i Transvision Vamp se rasturio, Wendy nije imala pojma Å”ta dalje da radi. Kao svaka pametna plavuÅ”a, napisala je pismo. Kome? Elvisu Costellu, tražeÄi savet kojim putem da krene. A kako je Costello slab na lepe žene, posebno muziÄarke, nije mogao da je odbije. Umesto da joj da savet, napisao joj je pesme za ceo album! 
Mora da se upiÅ”kila od sreÄe. 
Naizgled, sve je bilo na svom mestu: lepa žena koju vole mediji, veliki autor koji stoji iza nje, zanimljive pesme, ali album Now Ain’t the Time for Your Tears (1993) se slabo prodavao. Dovoljno da Wendy nestane sa muziÄke scene.
Bolje da se na vreme udala. 