Author: Peacock

Meiko

修羅の花

Novogodišnji blagdani su, barem meni, bili vrlo interesantni. Nagledao sam se dobrih filmova. Moj favorit je „The Hateful Eight“ Quentina Tarantina jer je bio praznik za oči. Tarantinove filmove možemo da volimo ili da ih mrzimo, ali ne možemo a da ne primetimo da se u mnogim detaljima razlikuju od uobičajene holivudske produkcije na koju smo se, uglavnom, navikli.

Jedan od specifičnosti je način na koji Tarantino koristi muziku u svojim filmovima.

Za razliku od većine soundtrackova koji se bez filmskih kadrova pretvore u dosadnu kulisu dok se rade sasvim desete stvari, oni iz Tarantinovih filmova mogu da funkcionišu i sami za sebe. To nam mnogo govori o režiserovom rafiniranom muzičkom ukusu i, dakako, naslušanosti. Mešanje muzičkih žanrova kod njega je sasvim uobičajena stvar, a ne nedostaje ni egzotike i eksperimenta.

Nastavite sa čitanjem… “Meiko”

Čelična pandža

Iz današnje perspektive, moj život krajem šezdesetih bio je veoma zanimljiv. Deca su, u odnosu na današnju, imala nezamislivu slobodu – napolju se provodilo svo slobodno vreme, pikala se lopta i klikeri, izmišljale svakojake igre, po malo slušala muzika i, obavezno, čitali su se stripovi. Ako su roditelji dozvoljavali.

U kući profesora književnosti poželjnije je bilo čitanje knjiga, ali se moji roditelji nisu bunili – čitao sam i jedno i drugo.

Nastavite sa čitanjem… “Čelična pandža”

Sam u sobi

Život koji se odvija “u četiri zida” nikada nije interesantan, a kada se na to dodaju emocionalni ili neki drugi problemi, onda se nečiji život očas posla pretvori u pravo rasulo.

U takvim okolnostima najčešće nastaju paćenice, pesme uz koje se uvek sipa još jedna čaša.

To ne znači da će se tuga uspešno utopiti u piću. Pre će biti da će paćenik/paćenica koji se drže za čašu završiti sa mučninom i jakom glavoboljom. Smile with tongue out

Nastavite sa čitanjem… “Sam u sobi”

Klot, frket

Od malena me je nerviralo tradicionalno pitanje koje su postavljali odrasli: “Šta ćeš da budeš kada porasteš?”. Kako da dete od nekoliko godina može da zna odgovor? Mnogi ljudi i u zrelim godinama još uvek lutaju životom bez pravog cilja. A tek žene… Neću ni da pokušavam da ih komentarišem. Smile with tongue out

Zbog toga nikada nisam ni pokušao da bilo kom klincu solim pamet oko njegovih životnih izbora.

Nastavite sa čitanjem… “Klot, frket”

Pad Carigrada

Šef me je, ponovo, kritikovao. Prigovorio mi je da previše pišem o ljubavnim stvarima, kao da to nekoga mnogo interesuje. Malo smo omatoreli, kao i čitaoci ovih radova, pa računa da smo emotivne probleme odavno rešili i srećno/nesrećno se ukotvili u bračnim ili nekim drugim vodama.

Pesme o kojima pišem nisu moje, neko ih je napisao iz ko zna kojih razloga – moje je samo da se pobrinem da budu dobre.

Vala, dosta je bilo ljubavnih. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Pad Carigrada”

Navijen po rock and rollu

U potrazi za Isusom, novoosvešćeni hrišćanin Bob Dylan je na jesen 1975. godine krenuo na veliku turneju poznatu kao Rolling Thunder Revue. Društvo su mu pravili Roger McGuinn, Joan Baez i Ramblin’ Jack Elliott, koji su poslužili za zagrevanje publike. Muzičare u pratećem bendu predvodio je T-Bone Burnett lično, a tu se nekim čudom zadesio i Bowieov gitarista Mick Ronson.

Očigledno, bilo je sakupljeno mnogo talentovanih ljudi na jednom mestu.

Nastavite sa čitanjem… “Navijen po rock and rollu”

Svi ludaci

V. je bila “lepa k’o lutka” i stanovala je jedan sprat iznad mene. Imala je fantastičan glas i volela je da peva. Bila je starija godinu dana, što je u adolescentskom periodu mnogo, i zivkala me je svakog dana na kafu. Verovatno zato što su nam i majke svakodnevno zajednički kafenisale. O ženama u to vreme nisam ni razmišljao – to je bila posledica zakasnelog puberteta.

Najvažnije od svega – stalno je odnekud dovlačila nove ploče. Nastavite sa čitanjem… “Svi ludaci”