See the man with the stage fright
Just standing up there to give it all his might.
And he got caught in the spotlight,
But when we get to the end
He wants to start all over again.
Ima li nekoga ko nije na svojoj koži iskusio tremu?
Author: Peacock
Samo mi znamo
Kraj šezdesetih je bio vrlo turbulentan na svetskoj političkoj sceni. Hipi pokret je bio na vrhuncu, njegove ideje i stalni protesti protiv rata u Vijetnamu su potresali Ameriku, a deo toga se prelio i u Evropu. No, stari politički lisci su se brzo dosetili šta im valja činiti.
Pare vrte gde burgija neće.
Početkom sedamdesetih pacifikovali su većinu mladih aktivista na najjednostavniji način – dali su im dobro plaćene poslove i upregli u postojeću mašineriju.
Da ga pomenemo…
Biti studijski muzičar lepo zvuči. To podrazumeva da savršeno vladaš svojim instrumentom i iz njega izvlačiš svakakve čarolije, sve na zahtev glavnog baje koji trenutno snima, ma šta da snima. Jer, on je gazda, on plaća, pa moraš da se potrudiš i da mu ponekad pročitaš misli.
Čitajući razne biografije prekaljenih asova iz studija, mnogo puta sam se zapitao da li je moralo da bude tako.
Ubistvo Arapina
Kontroverznih pesama je oduvek bilo, a evo jedne koja je od početka delila ljude. Može se reći da je aktuelna i danas.
I to sve zbog loše navike većine svetske populacije da ne voli da čita knjige. 
Popodnevna dremka
Ne znam kako je sa vama, ali ja volim da dremnem posle ručka. To nema nikakve veze sa poslom i dnevnim umorom – to mi je navika od kada znam za sebe. Ne otkidam se od spavanja, dremka često ne traje ni petnaestak minuta, ali sam posle toga kao nov.
Moja venčana kuma nikada nije ukapirala taj moj tajming – i danas ima običaj da me zove baš u to vreme, kao što je to radila i pre nekoliko decenija.
Polovno srce
Najteže mi je da pišem o izvođačima koji spadaju u moje miljenike. Dobro se znamo, uvek su u blizini, a potežem ih najčešće da sebi popravim raspoloženje. Pa makar pevali i tužne pesme.
Stetson stavljam na glavu samo po kući jer me komšije ne bi razumele, a čizme i mamuze nisam još kupio, jer nemam konja za jahanje.
Nikada više
Where are the days
The days that time erased
Innocence we’ve had has been replaced
We were so free of hate they’ve taken that away
All I see is responsibility forced on me
Ko god tvrdi da nikada nismo bili deo sveta – laže. 
More ti priča
Život na Balkanu je oduvek bio težak, komplikovan, često i tragičan, pa nije ni čudo što se fado zapatio i kod nas. Ovaj muzički žanr, duboko ukorenjen u muzičku tradiciju Portugalije, kao da ima neku magnetnu privlačnost za slušaoca. I ma koliko portugalski jezik bio težak za uši dok se ne naviknu, u trenutku kada emocija dopre do srca postajete razoružani, bez obzira što ništa od teksta ne razumete.
U tom trenutku spoznaje, nova tura pića se podrazumeva.
Egzibicija u pet minuta
Malo je ovakvih tipova koji hodaju ovom planetom. A ako se i nabasa na njih, to se desi sasvim slučajno. U trenutku kada čuješ prvi ton ostaneš otvorenih usta pokušavajući da upiješ sve ono što izlazi iz instrumenata preko kojih prebiraju njihovi magični prsti. I stalno imaš iracionalnu želju da barem malo zaviriš u njihovu glavu i pokušaš da pohvataš sve tonove koji kolaju u njoj – šta li tek tu “peva”?
Józef Skrzek je moj stari znanac, već decenijama se družimo. A to nije ni lako, ni jednostavno. 
Kada bi mogla da mi pročitaš misli
Retki su slučajevi da pesma doživi stotinak reinterpretacija od strane različitih muzičara, a da to ne bude samo deo njihovog izvođačkog repertoara, već usnimljeno na albumima. Još kada se pogleda nesumična lista muzičara kojima se dopala, odmah se postavlja pitanje: U čemu je njena tajna?
A sve je vrlo prosto.