Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada se po prvi put, mlad & zelen, nađeš u nekoj stranoj državi, sasvim uobičajene stvari mogu da se pretvore u avanturu. Daleke 1981. godine, lutao sam Kopenhagenom u potrazi za najobičnijim hlebom. Danci imaju odlične pekare, stotine raznih vrsta hleba, ali svi oni na koje sam naišao bili su umešeni sa nekim dodatkom. A čuveno “dansko pecivo” nije dolazilo u obzir.
Somuna & pogača nije bilo, kroasani su ostali u Francuskoj, a meni se jeo baš onaj naš, najjednostavniji hleb.
Nisam ljubitelj lo-fi žanra. Kada vidim da su nekom izvođaču recenzenti prilepili tu etiketu refleksno ga zaobiđem – ima toliko drugih stvari na koje mogu da potrošim slobodno vreme.
Ovo je već nešto vrlo, vrlo interesantno.
Melodrama, zanimljiv tekst, melanholija i retro pristup su bili dovoljni da se malo više zainteresujem.
Naslušao sem se svakakvih epiteta o ženskim očima. Oči koje su “cold & evil” već su ređe. A kada su još spojene sa proračunašću, od njih treba bežati što pre i što dalje. Moji Gružani imaju jednu reč za takve žene – baksuz.
Interesantno je da sam ovu, tipično “mušku” pesmu, prvi put čuo u izvođenju jedne žene. I to ne bilo koje, već Linde Ronstadt.
Pritisak fizika kao nauka definiše kao dejstvo sile na površinu na koju deluje (Samuraj Miloš će, već, da me ispravi ako grešim). U većini slučajeva, ovaj pojam je vezan za izučavanje fluida (tečnosti i gasova). Zamislite samo ekspres lonac u kome kuvate supicu za nedeljni ručak – kada počne da šišti, to znači da je proradio pritisak vodene pare i da ga treba pripaziti jer može da eksplodira.
Kod ljudi, pritisak deluje uglavnom na suprotan način. Implodiraju. Kako su i muzičari ljudi, hajde da razmotrimo jedan od takvih slučajeva.
Sedamdesete su bile veoma uspešne za grupu Jethro Tull. Postavili su tako visoke standarde originalnošću, fantastičnim pesmama i scenskim nastupima kakvim se retko koja druga grupa mogla pohvaliti. Razmislite malo – njih nikada, za razliku od drugih velikih grupa , niko nije ni pokušavao da kopira. Mada su novinari često oštrili zube na albumima Tulla, a i Ian Anderson im nije ostajao dužan, imali su jaku kartu u rukavu u svim prepirkama – publika ih je fanatično volela, kao što ih voli i danas.
Sve dok se, 1980. godine, nije desio “big bang”.
Is it as passionate as it seemed?
Was it for real or some kind of dream?
Don’t talk about it, it’s not the same
Love me madly once again
I najveći frajeri nekad padnu u očaj i počnu da cvile. Jedina uteha je u tome što niko nikad nije umro od toga. 
Should I stay or should I go now?
If I go there will be trouble
And if I stay it will be double
So come on and let me know
Da li vas je nekada zezala ženska? A koga nije… 
I ako ozbiljno shvatimo drugi & treći citirani stih, postaje jasno da je dilema iz naslova, zapravo, večita.
Some say I got devil
Some say I got angel
But I’m just a girl in trouble
I don’t think I’m in danger
Hrabro, nema šta!
Ko je redovno čitao moje tekstove na Suštini pasijansa, zna kakve žene volim. Ko nije, može da navrati u arhivu i sam zaključi kako mu se ćefne. Ima još mnogo zanimljivog da se napiše o tom opštem mestu životnog pozorišta, ali danas će neko drugi da preuzme moju ulogu.
Pravi je trenutak da nastavimo tamo gde smo stali.
Život u zgradama ponekad zna da bude naporan. Komšija, koji stanuje iznad mene, izvodi neke radove u stanu pa mi je slušanje muzike nemoguće. Dok se on zabavljao hoblovanjem parketa, mislio sam da će da mi propadne kroz plafon sa sve mašinom. Beton zna neprijatno da vibrira, baš kao i moji živci.
Srećom, nije propao.
Da bih se nekako zaštitio od neprijatnog osećaja, nabio sam sluške na uši i pojačao se do daske. Pustio sam neke kandidate koji treba da se ovde pojave i zavaravam sebe da mogu da se skoncentrišem oko dešifrovanja teksta pesama, pa da se bacim na pisanje. Ništa od toga, vibriram zajedno sa stvarima u sobi.