Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Veliki muzičar u neuobičajenom izdanju… No, prvo da voz krene.
Uvek sam se pitao šta bi se sa autorom dešavalo da nije napisao ONU pesmu.
Garya Brookera prijatelji poznaju kao mirnog čoveka, a publika kao lidera grupe Procol Harum. Zaljubljenici dobro znaju da se u njihov opus treba dobro udubiti – nije slučajno to što im se albumi smatraju antologijskim. Zabrljali su tek malo, na samom kraju. Tako im i treba kada su sami sebi postavili visoke standarde. 🙂
Kako sam se ponovo zaglibio u neke kompilacije i svakakve muzike pronalazim na njima, očekujte ubuduće izvođače koje do sada niste imali prilike da slušate. Pod uslovom da pronađem i dobre video isečke jer Cevka zna da bude i neprijateljski raspoložena.
Sa ovim sam imao sreće.
U biografiji Lonette McKee svašta piše – pre svega da je glumica, a još je pridodato: kompozitor, pisac pesama, producent, pisac scenarija i režiser. Kada uopšte stiže da kuva? 🙂
…From a scientific point of view, it is now very likely that there will be again another Ice Age quite soon in the world, that we should have the north part of the world all frozen, like it used to be, then we’ll begin to have natural disasters… From a scientists’ study, it is likely that we should soon begin to have these great changes in the Earth climate [so people will not be able to live where they had] * and the oceans will rise and many cities will be flooded, like London, Calcutta and so on… These thing they say will happen, according to scientific theory, in about forty years at the most. But maybe even quicker…
Opomena? Ne znam tačno kada je snimljen ovaj segment kojim pesma počinje, ali je od tada sigurno prošlo više od četrdeset godina… A mi i dalje ostajemo nemi posmatrači.
Kada se pamet spusti tamo gde ne bi trebalo da bude, velike šanse su da će da dođe do belaja. To zna svaki iskusni muškarac i trudi se da do takve “situacije” nikada ne dođe, ali… Čudni su putevi kojima se hormoni, fermoni, i još neki slični pojmovi iz medicine koji se teško pišu, a još teže pamte, kreću. Posledice dobro znamo. Sa željenim se borimo celi život, a one neželjene se rešavaju na razne načine.
Did they tear it out, with talons of steel
And give you a shot, so that you wouldn’t feel
And wash it away, as if it wasn’t real
It’s just a mistake, I won’t have to face
Don’t give it a name, don’t give it a place
Don’t give it a chance, it’s lucky in a way
Kada se pamet spusti tamo gde ne bi trebalo da bude, velike šanse su da će da dođe do belaja.
To zna svaki iskusni muškarac i trudi se da do takve “situacije” nikada ne dođe, ali… Čudni su putevi kojima se hormoni, fermoni, i još neki slični pojmovi iz medicine koji se teško pišu, a još teže pamte, kreću.
Posledice dobro znamo. Sa željenim se borimo celi život, a one neželjene se rešavaju na razne načine.
Are teenage dreams so hard to beat?
Everytime she walks down the street
Another girl in the neighbourhood
Wish she was mine, she looks so goodI want to hold you, want to hold you tight
Get teenage kicks right through the night
come on
Ju-huuuuuuuuuuuuuuu! Baš to sam uzviknuo kada sam je prvi put čuo. Potpuno isti je osećaj i posle skoro četrdeset godina od izlaska ovoga singla.
Svojevremeno sam u jednom od ovde objavljenih tekstova pomenuo Mikea Batta i pri tome ustvrdio da on nije ni malo naivan igrač. U međuvremenu sam uspeo da dođem do dela njegovog bogatog opusa i da ga preslušam.
Zaključak? Engleskih ekscentrika nikada nije dovoljno.
There’s a lump in my throat and an ache in my heart
There’s tears in my eyes ‘cos we’re an ocean apart
There’s nothing quite as real as being on my own
Nothing quite as true as being all alone
Knedle u grlu i bolovi u srcu su siguran znak za svakoga muškarca da je ona otišla.
I džaba je Wayneu Husseyu da tužno jeca i da se nada – iskusni muškarci znaju da taj film više neće gledati. 
The curtains are drawn
Now the fire warms the room.
Meanwhile outside
Wind from the north-east chills the air,
It will soon be snowing out there.
Danas sam imao ozbiljnu razmenu misli sa bliskim prijateljima i ostade mi nekakav čudan osećaj posle toga. Ne, nismo se posvađali, taman posla, govorili smo o ozbiljnim problemima za koje niko od nas nema valjano rešenje.
Odlučili smo da pretresemo tu priču ponovo za neko vreme – bićemo malo stariji i, možda, malo lucidniji. Ne volimo da stvari lomimo preko kolena.
Početak osamdesetih pamtim po sitnim pizdarijama vezanih za koncerte stranih izvođača koji su počeli da se organizuju u Jugoslaviji. Rok muzika nije više bila subverzivna za državu, dolazilo je mnogo stranih grupa da svira u njoj, ali…
Ljubljana i Zagreb – može, Beograd – ne može.
Danas nešto nisam raspoložen, ali kada slučajno nabasam na ovakvu Ekipu raspoloženje mi se momentalno popravi. Još kada je u pitanju pesma koja je, u stvari, muzička magija, onda odmah puštam dalje.
Šef je pre nekoliko godina pisao o pesmi “Going to California” i svoj tekst zaključio rečima: “Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.”
Ova Ekipa, očigledno, ima i uši, i dušu.