Author: Suština pasijansa

Utovar nedeljom, 16. novembar

U žalosti smo. Umrla nam je i poslednja nada da ćemo se opametiti.

samo sa ga... tapnuo! (rudarstvo, vajarstvo i streljaštvo)Ljudska potreba za komunikacijom potiče još od evolutivnih predaka. Za one koji ne veruju u evoluciju evo prevoda prethodne rečenice: Ljudska potreba za komunikacijom potiče još od evolutivnih predaka. U savremenom svetu komunikacija postaje telekomunikacija, pa se tračarenje – na koje nisu imuni ni oni sa dosta godina/novca uloženih u svoje školovanje – svodi na pijenje kafe “preko mobilnog telefona” uz obaveznu sliku sadržaja šolje pre nego što se otpije prvi gutljaj.

Ali na sve veće brzine pristupa Internetu – od kuće, na poslu, kod komšije, iz kafića,… – i razvoj telekomunikacione infrastrukture najveći uticaj imao je pornografski sadržaj. Svakako, uticaj je bio i na povećanje kapaciteta skladišnog prostora. Hard diskova prvenstveno.

U nedelji koja nam polako prilazi kraju, mogli smo da pogledamo kako izgleda jedna doktorska disertacija na ovu temu. U godini koja polako prilazi kraju imali smo priliku da saznamo za razne druge doktorske disertacije, čiji je kvalitet nedvosmisleno potvrđen od raznih komisija, pa čak i od EPPV (ekonomsko-propagandni program Vl ex-prvog potpredsednika Vlade). Imamo mi dobrih doktora, izvrsnih. A imamo i…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 16. novembar”

Radije bih bio ovde

We’re multiplying
Always living under some cloud
Always on the eve of destruction
Make you wanna scream out loud

Ponekad pomislim kako bi bilo divno živeti u nekim prošlim vremenima. Ljubav je bila čista, seks je bio prljav, rokenrol je bio ono što jeste… Mogao bih da idem na svirke bendova koje sam počeo da slušam davno pošto su se raspali. Slušao se radio i čitale su se knjige.

Budućnost isto zvuči privlačno. Iskorenjena većina bolesti, vrld pis, uživanje u blagodetima još naprednije tehnologije.

No, radije bih bio ovde. Ovu sadašnjost sam sâm skrojio, kombinacijom fatalnih grešaka i neočekivanih uspeha. Mogla je biti bolja, ali i drastično gora. Ipak, moja je…

Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo

Svako će se složiti da nam je tehnologija učinila živote udobnijim, može biti da nam je i ponekad zanimljivije ako koristimo tehnologiju. No – šta je sa suštinom? Jesmo li bolji ljudi? Živimo li zdravije? Umemo li da razmišljamo bolje? Nalazimo li ikakvu novu suštinu ili smo previše zauzeti da bismo primetili pravi svet oko nas?

O tome govori ovaj film.

Nastavite sa čitanjem… “Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo”

Piškite li pod tušem?

Šta ste se zabezeknuli? Pitanje je jasno da jasnije ne može biti. Ima tu i motiva, uostalom. Pazi ovo.

Jes’ kampanja, ali je fenomenalna. Najzad, reč je o problemu snabdevanja pijaćom vodom u prenaseljenim gradovima Brazila i kampanja i te kako ima smisla. Ne propustite ni blesavi veb-sajt. Ne, ne znamo portugalski, pa smo “sim” i “não” lupetali nasumice.

Gospodin Otrovčić se vozika Bulitovim stazama

Ovog puta, ne zabavljamo se ekstremnim “sportskim” disciplinama,
već upozoravamo na ozbiljan problem reklamiranja otrova.

Sećate li se filma “Bullitt” (1968)? A sećate li se one jurnjave kolima, kada je najzad jednom za svagda odlučeno da li je bolji Ford Mustang ili Dodge Viper? E, pa iako nema veze sa tom konkretnom jurnjavom, ovo što smo spremili za danas predstavlja dopingovanu ideju najbolje filmske jurnjave, snimljene na ulicama San Franciska, a neka mesta iz čak i prepoznajemo.

Dopingovana ideja?

Nastavite sa čitanjem… “Gospodin Otrovčić se vozika Bulitovim stazama”

Utovar nedeljom, 9. novembar

Crkveni velikodostojnici nipodaštavaju nauku i naučni metod kadgod stignu. A kad ih savata bolest, brže-bolje pohitaju, preko reda, na ultrazvuk il’ magnetnu rezonancu.

valja se držati one narodne...Bespotrebno se mnogo vode uzburkalo zbog povratka Vojvode od zarđale kašike. Pošto nismo te sreće da ode “u nepoznatom pravcu” i vikne nam “Zbogom, žohari!“, ostaje nam da žalimo što sve ove događaje pratimo uživo i “iznutra”. Stari, pa i novi primitivci će s radošću falširati uz “Šeki is on the road again“, a nama ostaje da žal oteramo milfovačom (ali ne onom iz Bajčetine) i dobrom mjuzom.

Bez haškog suda teško da bismo saznali za mnoge zločine koji su počinjeni, ali greši svako ko misli da taj sud može da piše i prekroji istoriju ovih prostora. To mogu samo mas-mediji. A pošto su mnogi (ne)osuđeni dočekivani kao heroji po povratku na Balkan, sva je istina i da je još jedna uloga ovog suda bila jalova – da se zamislimo nad zlom i zločinom u i među nama. Za takve kojih bi trebalo da se stidimo mi sada glasamo.

A pregršt je specifičnosti po kojima će slučaj pomenutog vojvode ostati zabeležen u istoriji (umišljenog) međunarodnog pravosuđa, pa i pravde. Diljem pisane i elektronske štampe se mogu naći analize i sinteze ovog slučaja, koji se (privremeno) završava humanitarnom, a ne političkom akcijom. U bar jednoj od najmanje sto knjiga koje je valjalo pročitati pre početka druženja sa Suštinom pasijansa piše da je srećan onaj narod čija se istorija s dosadom čita.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 9. novembar”