Category: Jezik

Skoro se niko ne usuđuje da prizna da nam jezik propada pod maskom “jezik je živa stvar”… Za početak, nije stvar, nego tvar (tvorevina).

Opaka dilema o radnom vremenu

Pitanje je jednostavno: da li radno vreme pripada kategoriji vremena ili je to nešto drugo? Šta se smejete: pitam sasvim ozbiljno, jer od toga zavisi jezička valjanost sledećeg navoda.

“Ne mogu sad da ti odgovorim na to”, piše mi prijatelj, “ne mogu da postignem za vreme radnog vremena”. Pitam ga: “kako to misliš”. Zbunio sam ga, ne zna na šta se odnosi moje pitanje, reče.

Gle, stvarno. Kad sam stao i razmislio, shvatio sam da ni meni više nije jasno šta sam ga pitao kad sam izrekao ovo “kako to misliš”. A onda sam pokušao da mu razjasnim.

Bolje da nisam.

Vremeplov je moguć, ali ne za vreme, nego za radno vreme. To je uređaj za plovidbu radnim vremenom. Može da ima različite oblike, ali svrha mu je samo jedna: da se premosti vreme radnog vremena...

Nastavite sa čitanjem… “Opaka dilema o radnom vremenu”

Da zaključimo pitalicu od juče

Da vidimo kako stoje stvari sa jučerašnjom pitalicom.

Daklem, juče sam postavo pitanje ispod jedne fotografije: kako se zove ta građevina i gde se nalazi. Komentari su bili razni, od zgražavanja “da li je moguće” na moju tvrdnju da mnogi to ne znaju do celih teorema u kojima je, svesno ili nesvesno, osnovna greška bila prezentirana.

Čini mi se da niko nije shvatio šta piše između redova. Ja nisam rekao da mnogi ljudi tvrde da ne znaju koja je to građevina. Oni, naime misle da to znaju. Ali, kad odgovore, ispostavi se da ne znaju.

Pustiću vas, ipak, da sami date odgovor. Posle 24 sata, kao što je to red, evo pomoćne slike koja sadrži ključ odgovora.

Upotrebite po jednu ključnu reč za svaki od objekata i biće vam jasno.

Ovo levo je prava fotografija. Ovo desno je demonstracija kako mali Perica zamišlja fotomontažu. Ali svejedno, primereno je svrsi: ova slika je ključ.

Pitam još jednom: kako se zove i gde se nalazi građevina koja se nalazi na fotografiji (levo)?

P.S. dJOLE, molba za tebe: izdrži.

Ne vršite po Pravopisu! (2)

Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je drugi tekst o onima koji vrše, šta već vrše, po mom maternjem jeziku.

Moguće je da nisam u pravu što tvrdim da jezik mora da bude očuvan, jer se nekako volšebno i uvek neko vraća sa tezom kako je jezik živa tvar. Zaista se slažem sa tom tvrdnjom, ali moram da primetim nešto drugo: ta teza je često upotrebljena kao demagoški izgovor za odbranu sopstvenog neznanja. Među osobama koje se kriju iza te tvrdnje ima i onih čije primere sam opisao u svom prethodnom prilogu na ovu temu.

Zbog čega su ljudi toliko spremni da brane sopstvene greške? To mi nije sasvim jasno, jer nikad nisam trpeo loše posledice sopstvenih priznanja da sam pogrešio. Pride, nisam vičan psihologiji i sociologiji ponašanja, što su discipline koje bi verovatno mogle da objasne tu pojavu. Svejedno: to što je jezik živa tvar nikako ne znači da bi milion puta ponovljena greška smela da postane pravilo.

Izvor jezičkog smeća - specimen ARekoh “milion puta”, što će dobronamerni čitalac shvatiti kao stilsku figuru – preuveličavanje je primeren način naglašavanja u opuštenom ćaskanju. Međutim, moja briga je ovog puta usmerena na televiziju kao glavni izvor jezičkog smeća. Uz izuzetno retke izuzetke u nekim emisijama na samo nekoliko TV stanica, broj primera lošeg jezika se zaista bliži tom jezivom broju. Te primere je lako hvatati: izaberite bilo koji termin u bilo kom danu i menjajte domaće TV kanale tokom jednog sata. Odgovorno tvrdim: za to vreme ćete čuti najmanje deset izrazito upadljivih jezičkih grešaka. Ako budete pratili neku komercijalnu televiziju u udarnom večernjem terminu, za deset uhvaćenih primera će vam biti potrebno mnogo manje vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Ne vršite po Pravopisu! (2)”

Ne vršite po Pravopisu!

Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je tekst o onima koji vrše, šta već vrše, po mom maternjem jeziku.

Sasvim je moguće da ću nekog zbuniti ovakvim naslovom. Verujte mi, nije slučajno. Tu kovanicu sam izrekao više puta, uvek u času kada bih bio posebno iznerviran bahatim ponašanjem prema sopstvenom jeziku.

A gde to piše da je samo lingvistima dozvoljeno da čuvaju jezik?Na početku, da se razumemo: nisam nikakav stručnjak za srpski jezik, a jedina znanja koja imam o njemu su ona koja sam stekao tokom osnovne i srednje škole, čitajući knjige i držeći Pravopis pri ruci. Ah, da: poneko znanje sam stekao i iskustvom. Neka od njih su bila veoma zanimljiva zato što sam doživeo da spojim svoju osnovnu struku sa potrebom poznavanja srpskog jezika. A pritom sam se družio i sa jednim lingvistom, čovekom jakog kalibra, iskoristivši svaki mogući trenutak da naučim više.

Postoji još jedan razlog mog današnjeg bavljenja ovom temom: koliko god ja pokušavao da pobegnem od nje, sustiže me kad se najmanje nadam. A kad vas nešto neprekidno juri, postoji samo jedan način da prekinete agoniju: da prestanete da bežite, okrenete se i suočite sa tim. Svestan sam da agonija neće biti prekinuta, problem će me opet sustizati, a ja ću opet dolaziti na isto. To, pak, nije razlog da zažmurim i pravim se nevešt. Nastavite sa čitanjem… “Ne vršite po Pravopisu!”

Potpuno i delimično besplatno

Jedna današnja vest me podseća na onu parodiju Indeksovo radio-pozorišta “Prodajem papagaja s greškom”. U toj vesti, saopšteno je da jedan internet provajder svim klijentima pridošlim u ovom mesecu obezbeđuje nekoliko meseci potpuno besplatnog Interneta.

Potpuno besplatno! Ama, p-o-t-p-u-n-o!Potpuno besplatno, boktemazo! Ne bilo kako besplatno, nego potpuno besplatno!

Šta je sledeće? Dok većina bude nudila nešto potpuno besplatno, pa se takva ponuda ispere od učestalosti i običnosti, pojaviće se neko ko nudi to isto baš baš potpuno besplatno. Iliti besplatno do koske. Radovan III bi rekao besplatno, u pizdu materinu. No, sad je moderan pristojan i beskrvni rečnik kome nas poučavaju razni PR poslenici; mora da bude fino. Ama, füno! Ich spreche anständig! Kom il fo!

Nastavite sa čitanjem… “Potpuno i delimično besplatno”

Odškrineš vrata, a bujica ih izvali

Da li se najpoznatiji lingvista Srbije umorio? Iza njega, nije ih ostalo mnogo. Šta ako sad navale ćiriličari?

Akademik Ivan Klajn (slika preuzeta sa srbijanet.rs)Nekoliko medija prenosi reči akademika Ivana Klajna u članku koji je prvi objavio list “24 sata” pod naslovom “Daunloud i guglovanje uskoro u srpskim rečnicima“. U tom članku se obrađuje uvek vruća tema prihvatanja tuđica u jeziku.

Većina navoda u tom članku je zasnovana na poznatom i opšteprihvaćenom pristupu po kome važi da reč koja je u živoj upotrebi treba da ima svoje mesto i u matičnom rečniku jezika. Citat:

Nastavite sa čitanjem… “Odškrineš vrata, a bujica ih izvali”