Da je ovo najveći glupson u istoriji, bilo bi nade za ovaj svet. Naime, ima i glupljih. Ali, to nije uteha, već konstatacija sa pretećim sadržajem. Ne može se reći ništa više. Gledajte pažljivo.
Znamo… ZNAMO!
Category: Komentari
Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima
Utovar nedeljom, 23. februar
Urrrraaaaaaaaaa!!!
Ne, ipak ne.
Taman (ili svetao) pomisliš da smo stigli nadomak primene ljudske inteligencije, kad shvatiš da u stvari preterano misliš, a nije li Terry Pratchett lepo rekao da od čitanja zna previše da se usija glava, pa da zaboli, pa nedajbože da eksplodira. Pusti, bre, to. Glava je da stoji na ramenima i drži frizuru; ako mnogo duva, onda može da drži i kapu, osim ako si onaj kome ne treba kapa.
Pusti, stani malo, nemoj ti, ima ko će, ne sada, ćuti tu, čekaj,… Diktatura.
San o harmoniji sa velikom silom
Možeš ti misliti da si ovladao svetom oko sebe. Možeš sebi dozvoliti i to da te je svet prihvatio. Međutim, što pre shvatiš da veliki svet o tebi uopšte ne misli, to ćeš pre razumeti da se tvoji podvizi ne tiču nikog drugog osim, možda, one nekolicine kojoj si drag.
Biciklom kroz park
Nikad ne biste pogodili
Dakle, dečko vežba nekakve posebne pokrete skejtbordom, i onda se desi…
Samo sačekajte malo.
A šta reći. Život je čudniji od sranja, što reče onaj u onom filmu… Što me podseti na… Ah, do đavola. Opet meandrčim.
Malo leda u božiju čašu
Posmatrači prirode moraju da budu strpljivi. Oni provode sate, dane, ponekad i mesece loveći neku pojavu u prirodi, donoseći nam snimak koji traje tek nekoliko minuta…
Prateći zanimljivi profil I Fucking Love Science na fejZbuku (što je jedan od veoma malobrojnih valjanih razloga da čovek ostane tamo), upravo sam video najavni isečak iz filma Chasing Ice, u kome smo svedoci odvaljivanja jednog parčeta glečera na Arktiku.
To parče je veće od Menhetna.
Kućice kao na Tatuinu
Utovar nedeljom, 16. februar
Zna Šef šta radi. Bar jedan Šef šef u ovoj zemlji da zna šta radi.
Ne, nije ovo (obično) šlihtanje Šefu šefu. Nego eto, čovek na internom redakcijskom sastanku izjavio da će ovih dana biti malo(?) poslovno zauzet – što je samo po sebi čudno, jer je poslom zauzet noćom, a danjom je zauzet fotkanjem – pa preneo na ostale “samuraje skoja” dužnost utovarivanja. I tako dođosmo do nikad lakše kreiranog Utovara. A na vama, posetiocima Suštine pasijansa je da odredite ko je kreirao koji deo ovog utovara. Ako vam je to uopšte i važno.
Selfi
I taman kad pomisliš da se stvari dobro razvijaju, otkriješ da tvoja popularnost prevazilazi tvoje poznavanje… tih… stvari…
Nema dečurlije na Suštini pasijansa, što je šteta. Mogli bi da nauče nešto.
ona druga, bre
e, ajde, objasnider ti meni, derane, kako oni u dućanu znaju koja je prva čarapa a koja druga? pazi, ne pokušavaj da me zbuniš, jeste to obuća al bre nema đon, ne ide kod ortopeda na tehnički, ne zna se koja je leva koja je desna kao što kod svake krštene cipele mora da se zna. dobro, važi i za cipele druge vere, obrezane ili ne ili šta im već rade. nego, gdesamonostao, da, čarape. jel znaš ti koja je leva koja je desna, pre nego što ih obuješ? ne znaš, dabome, to ti je ko sa onom sekačevom mačkom. kog sekača? ma onog iz crtaća što su ga posle otpreveli kao šredera. nije imao mačku u crtaću, imao je kod kuće i nije je vodio na snimanje. to ti je to načelo… ne tebi na čelo, nego načelo, princip bre, ko onaj gavrilo… e to, načelo da ne znaš da li je mačka gladna ili nije, dok joj ne daš da jede, i tek kad joj daš onda vidiš da li će da jede ili se snašla kod komšije i njavrče reda radi. tako čarapa postaje leva tim što se tebi navrne da je nazuješ na levu nogu. zamisli da nosiš dva para čarapa, pritisne ciča, i od jednog para obe na desnu – šta to znači, da je taj par imao dve desne čarape? naravno da nije.
a što te zamajavam? pa zbog misterije. paj sad: pošto čarape nisu leva i desna, one su prva i druga. po čemu se razlikuju? po tome što se prva nikad neće izgubiti. kogod zaturi čarapu, koju traži? drugu. gde mi je druga čarapa, gde mi je druga čarapa… koliko imaš godina, ispisniče? e, još toliko da da doživiš, u njakanje da se kladimo da neće da kaže gde mi je prva čarapa. nikad bre, to se nikad ne događa. nikad, ali nikad se ne gubi prva čarapa, uvek druga.
i šta sam ja smislio? jednostavan štos sa tim čarapama… uzmem dva para istih ako nađem, ne nisam mislio dva para istih nego dva para istih čarapa, ajde jebo te engrpski, dva para istih istih, i iz svakog para uzmem po prvu, 
a one druge ćušnem u budžak fijoke, pa tamo nek se gube koliko im volja. i da znaš, otkako obuvam po dve prve čarape, nemam problema, ne gube se.
da patentiram? si lud, bre, ovo je toliko prosto, pasulj da mu pozavidi. kako da patentiram nešto tako? nego bi ti proizvođači čarapa mogli da prestanu da proizvode te druge čarape i pakuju po dve prve, ono napišu na omot da su unutra garantovano samo prve, dignu cenu nešto razumno i svi na dobitku – čak i ja, eto, ne bih morao da kupujem po dva para. al’ nema ti kod nas sluha za izumitelje. tjah.