Category: Komentari

Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima

R.I.P. Ray Bradbury

Prošlo je već tri dana kako je na neko bolje mesto otišao veliki autor naučne fantastike, napetih priča, filmskog i televizijskog stvaralaštva… Stižem da mu odam poštu tek sad. A bio je jedan od mojih junaka u literaturi…

Ray Bradbury (1920-2012)Ray Bradbury (1920-2012) bio je poslednji preostali iz velike SF trojke ABC (Asimov – Bradbury – Clarke). Što pročitah negde: nepošteno je da u listu temeljnih autora žanra ne dospe i Robert A. Heinlein, ali to je neka druga tema. Poenta je da nema popisa najznačajnijih SF autora a da se ne pomene i ime Reja Bredberija, iako je SF bio samo jedan od žanrova u kojima se uspešno pokazao.

Bredberi je bio velemajstor priče. Od “Marsijanskih hronika“, koje su ga u romantično vreme pulp-fiction forme uznele u prvu ligu svetskih autora, plodno je radio u raznim medijima. Njegov roman Farenheit 451 je jedno od obaveznih dela na spisku remek-dela u podžanru distopije; a film koji je Fransoa Trifo uradio po knjizi ide u red najvažnijih SF filmova uopšte.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Ray Bradbury”

Sećanje na Slobodana Selenića

Na današnji dan pre 79 godina, rođen je veliki srpski dramski pisac, jedan od mojih omiljenih autora i svakako jedan od onih koji su zaslužili moje duboko poštovanje. Ove redove posvećujem sećanju na susret sa njim.

Slobodan Selenić (1933-1995)Jako davno sam počeo da prepoznajem raznorazne lokalne kvaziheroje i kvaziintelektualce koji koriste svaku prigodu javnog skupa da ispale svoje bezvredne misli i promisli. Takvi su pogotovo redovni, ama deo inventara, na raznim književnim i sličnim skupovima i zbog toga već godinama izbegavam da pohađam te skupove, iako sam ranije bio redovan, jer kako su godine prolazile, palanački mentalitet na nepalanačkim skupovima je postajao sve izraženiji. Znam za to, pa čuvam živce i zbog toga se odričem čak i vrlo zanimljivih ljudi koji ponekad dolaze u moju malu varoš.

Živo se sećam jednog takvog skupa, jednog od poslednjih koji sam pohodio; beše to u proleće 1990. godine, teško mi je da se setim tačno. Bilo je to u sali današnjeg Kulturnog centra u Kikindi (tada je to bio Dom omladine). Stupio sam tada u veoma zanimljiv razgovor sa Slobodanom Selenićem, što je moglo da izađe na ko zna šta da se nisu umešali neki lokalni heroji.

Nastavite sa čitanjem… “Sećanje na Slobodana Selenića”

Utovar nedeljom, 3. jun

Kad pre jun! Pa zar smo se za to borili? Kako sad to?…

Jednom davno, pitali Jovana Hadži-Kostića kako pod milim bogom uspeva da sastavi onu svoju satiričnu rubriku “Tako reći nezvanično (TRN)” u Večernjim novostima baš svakodnevno, bez izuzetka i očigledno bez ikakvog gubitka ideje. Reče čovek odmah: lako je, oko mene ima mnogo više gluposti nego što može da stane u moju rubriku.

Izvolite, snađite se. Utovar nedeljom pretpostavlja i vaše učešće. Zar niste videli šta piše skroz gore desno?Utovar nedeljom na Suštini pasijansa nije toliko profinjen. Ako li samo nabrojim izvore, ispašće to takvo zamešateljstvo da će se cenjeno čitalište razbežati glavom bez obzira. Ali nije to problem: problem je u onoj nekolicini koja misli da se utovar nedeljom pakuje kao zabavno štivo.

Eh…

Eh, Krstiqu, Krstiqu... Važan je ugao gledanja, a ne to što se gleda...Veliki stručnjak za medije, legenda političkog marketinga i medijska siva eminencija žute tačke, u naletu panike je pokušao da posegne za poslednjim argumentom koji pripada kategoriji “a zašto vi mučite crnce”. Tom prilikom je popio nokaut iz kojeg će moći da se izvuče samo nekim neverovatnim čudom:

Čovek koji se zove Nebojša, preziva Krstić, koji je služio stari kadar, artiljerija, pripada onoj grupi ljudi koje treba podsetiti da postoje tri stepena isticanja: ističe se, veoma se ističe, i uzalud se ističe.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. jun”

Buzdovani i ljudi

autor i voditelj radio-emisije "Oblak u bermudama"Citat dana nam se skoro nameće od strane čoveka koji je negde zaturio glagol “stariti”, a uživanje u kratkim pisanim formama deli sa slušaocima/čitaocima već četvrt veka.

“U praistoriji su ljudi koristili buzdovane, a na srpskoj političkoj sceni buzdovani koriste ljude.”
Darko Kocjan, novinar, radio-voditelj, esejista, antologičar i izdavač

Utovar nedeljom, 27. maj

Koliko se samo ljudi trudi da objasni svojoj okolini šta je to zapravo bilo i kako se desilo. I ko je koga i kako je ko kome i uostalom kuda je kako koliko pa zamalo otprilike šta. Fascinantno: to su ljudi koji svoje tzv. mišljenje menjaju češće nego gaće…

Karikatura Predraga Koraksića je ukradena bez dozvole, a tek menjana bez dozvole. Rečju, učinio sam manje-više sve ono što nisam smeo. To me čini prilično posebnim, zar ne? Ne. Još je Gebels to radio.Kako su samo uporni. Ubiše se objašnjavajući kako je ovo lošije od onoga, a ono bi bilo bolje od ovoga. Kada bi se to pokazalo kao tačno, to bi značilo da nije tačno sve ono čemu su mnogi od nas bili svedoci. U svojoj uvređenosti zbog poraza, kompromituju se čak i oni koji su do juče bili neka od najčasnijih lica demokratije. Jedan je čak uporedio pobedu ovog, kako se zove, sa pobedom Adolfa Hitlera 1933. godine. Pa kad je već tako, zašto nije uporedio poraženog sa Alfonsom Kaponeom? Verovatno zato što se stidi svog pulena.

Greše i kažu da ne greše, jebote. Što ono reče Mujo kad ga je Fata zatekla sa drugom na gomili? “Nisam!… E, lude li žene! Pa da li ti više veruješ svojim očima ili meni?”

Hajde, sad je bilo dosta. Vratite se svom poslu ako ga imate, svojoj brizi ako vam je važnija od tuđe, svojim planovima ako se uopšte usuđujete da planirate. Pronađite neku drugu temu, pa makar to bila neka nova petparačka serija na televiziji.

Poreska uprava planira da oporezuje IT izvoz i rad od kuće.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. maj”

Utovar nedeljom, 20. maj

Nemate kud? Imate kud. Pitanje je samo želite li baš tamo…

Pošto ovo nije film u kome glavnu ulogu igra Džon Vejn, pa se plitka gluma može prihvatiti zarad šarma i ikonografije, to ću ovog puta da se izjasnim da mi nijedan od te dvojice kauboja nije po volji. I to ide do te mere da mi je svejedno. Žao mi je, ali vi, koji ste se primili na iluziju da između njih postoji razlika, nećete nikad imati moje saosećanje jednom kad vaše iluzije budu razvejane vetrom.

Ko je priznao da je gledao, ko nije… Bar smo zavirili. U sredu smo svi bili zgroženi duelom predsedničkih kandidata: i to osećanje je prvi nacionalni konsenzus postignut u poslednjih nekoliko godina. Oni koji su afirmativno govorili o bilo kojem od dvojice ponuđenih ludaka, kada saberete na gomilu one koji zaista misle to što govore, pokazuju se kao bedna gomilica kojoj ne vredi objašnjavati bilo šta. Oni bi zaista skočili u bunar da to njihov pulen zatraži od njih. Problem je u tome što bi oni hteli da i mi skačemo za njima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 20. maj”

Uživajte u tišini

U Srbiji ne postoji eksplicitni pravni akt koji uređuje kontrolu predizborne tišine.

Dok se razni psiho- i politički analitičari javljaju komentarišući ulogu Republičke radiodifuzne agencije, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih državnih organa, te kako smo do sada imali predsednika koji je poštenje i marljivost naučio tek na fakultetu (roditelji i vaspitači/učitelji su očigledno bili zauzeti nečim drugim), nama ostaje da u retkim trenucima uživamo u (predizbornoj) tišini.

Utovar nedeljom, 13. maj

Danas selidba sa starog na novi server. Švedski standard menjam mormonskom pouzdanošću. Za to vreme, svet se i dalje okreće.

Pa kako vam se čini nedelja iza izbora? Jeste li već napisali neku parolu na čelo?

Ja sam lud i tim se dičim
to ne može biti svak’!
Jer poludeh zarad vlasti
a nek’ raju jede mrak.

A onog malog što je izradio fond za talente još nisu uhvatili. Catch me if you can…

Mirko, pazi metak!

Ako je nešto nevažeće, ne znači da nije važno.

Pravo pitanje glasi: ko je ovde mimo sveta?

Beli listići su prešli cenzus, ali majmuni to odbijaju da razumeju kao poruku.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 13. maj”

Muzika za podne, Civilni rat

Sadržaj koji sledi nije prikladan za mlađe od 18 godina. A ostalima ničemu ne služi

What we’ve got here is failure to communicate
Some men you just can’t reach…
So, you get what we had here last week
Which is the way he wants it!
Well, he gets it!
N’ I don’t like it any more than you men

Look at your young men fighting
Look at your women crying
Look at your young men dying
The way they’ve always done before

Nastavite sa čitanjem… “Muzika za podne, Civilni rat”

Metallica u Beogradu, 8. maj 2012

Kako mogu biti nacionalist, ja sam bio prvak sveta! (Mate Parlov)

Metallica je bend koji se bavi podvrstom pop muzike piktoresknog naziva heavy metal. Ovo je kondenzovana definicija koja Metallicu smešta u njeno prirodno stanište i postavlja granice očekivanjima. Pop muzika jeste forma zabave, kao cirkus ili fudbalska utakmica. Njen cilj je da maksimalno približi koncertno izvođenje obliku u kojoj se publici predstavila na nosaču zvuka, jer je upravo tačna reprodukcija ono što publika očekuje, pošto je to preslušala, to joj se sviđa i to želi ponovo i ponovo da čuje. Heavy metal, kao podvrsta popa, uzima tvrđu formu i kroz muziku i kroz teme kojima se bavi, čime može da zavara kako nudi više od popa po definiciji (ekstreman primer je bend Queensryche, koji su čak ponekad zvali intelektualni heavy metal).

Biće jeste, ne biće nije: Metallica i Oskaroid u razmeri 1:1

Nastavite sa čitanjem… “Metallica u Beogradu, 8. maj 2012”