Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima
Matt Harding je i dalje u misiji plesanja sa celim svetom. Prošlog oktobra je stigao i u Beograd, a to je dospelo u ovogodišnji klip. Nažalost, snimak sa Kalemegdana nije u ovoj montaži: Beograd je predstavljen kao školica baleta. Aj’ pa dobro.
Gledam ovaj video po treći put zaredom i najzad mi dolazi pameti šta taj blesavi Amer radi.
Mi O tom nivou ne umemo da razmišljamo, a kamoli NA tom nivou.
Teško je pisati skoncentrisano i suvislo o nečemu što je izazvalo talase uzbuđenja, i to u okviru koji ne može da se opiše drugačije nego kao šokantno iskustvo. Ali pokušaću.
U subotu uveče, Jasna, Ana i ja smo pohodili predstavu Alegria čuvenog ansambla Cirque du Soleil… Uh, htedoh reći “kanadskog ansambla”, pa sam se prisetio da to više nema nikakvog smisla, jer ekipa je multinacionalna, a organizacija globalna.
Kada bi ta predstava morala da se opiše jednom rečju, nema bolje od naslovne. Reč “alegria” je španskog porekla i znači “radost”. A imam i jednu reč dovoljnu da opišem utisak: savršenstvo.
Nastavite sa čitanjem… “Alegria: Cirque du Soleil u Beogradu”
Jul! Drugo poluvreme godine! Pa kad pre, suncetižareno! Prebrzo je! Ama, je l’ može to malo lakše?…
Ako sam se ikad nečeg plašio, to je izgubljeno vreme. Osećanje je nelogično, jer za gubitak vremena mi niko drugi nije kriv nego ja sam; i često gubim vreme ovim ili onim glupostima, a nije da ne bih imao čime pametnim da ga popunim.
Vrzino kolo dangube koje stvaram sebi samom dobar mi je podsetnik da posmatram druge ljude oko sebe. Primećujem one koji beže od nečega što ih ne goni, ima onih koji se bave tuđim životima zato što nemaju svoj, a tu si negde i oni koji su skloni da pretaču iz šupljeg u prazno i to nazivaju delatnošću, pa čak i važnim poduhvatima. Ali, svi zajedno, onoliko koliko ih ima, manjina su u odnosu na stado.
Stado čini većina. To su blejači u odnosu stvarnost. Oni čije se sudbine očitavaju na ponuđenim TV programima. Oni čiji se nedostatak ideja očitava u praznim bibliotekama i punim kafićima. Oni kojih je toliko da ne bi mogli da se potrpaju u voz, ali čiji zbir mentalnog kapaciteta ne bi ni vrapca uplašio.
Onda uhvatim sebe da se obratim ponekom iz stada, pa mi se to lupi o glavu, pa se onda podsetim da sam napravio pun krug dangube, jer ništa novo nisam naučio.
Ove nedelje ćemo slušati neke uspešne pevačice svetske scene. Za danas biram jednu od retkih produkcija namenjenih MTV tržištu koje su mi ostale u dobroj uspomeni: pesmu “Sleeping Satellite” i danas volim ne manje nego u vreme kad sam je zavoleo.
Čudo jedno taj MTV. Pade mi nešto na um…
Kada bi nedelja trajala petnaestak dana, onda bismo aranžirali dva utovara nedeljno.
Ili je ovaj serijal pre trebalo da bude nazvan istovarom nedelje, kako primećuje Komšija. Pa, nije da nije u pravu,nego ja sve pokušavam nekako da olakšam sebi sklapanje, a vama čitanje nakon što se pokaže da ovde nema zabavnih sadržaja.
Eh… I dalje nas neki smatraju blogom za zabavu.
Julian Assange je ušetao u ambasadu Ekvadora u Londonu i zatražio politički azil jer Ujedinjeno Kraljevstvo želi da očuva rođačke veze sa Kraljevinom Švedskom i izruči čoveka toj zemlji. Da vas podsetim, Asanže je pod istragom u Švedskoj nakon što je kresnuo jednu, pa drugu Šveđanku. Kad su njih dve saznale jedna za drugu, iskonstruisale su nekakvo tobože silovanje (Šveđanka da bude silovana od onog prcvoljka? Ma daaaaaaj…) i verovatno su namirisale neke pare, ne znajući da to baš ne ide tako lako. Plan je da te dve cure dobiju makar neku satisfakciju zbog svoje trenutne nejebice, a da glabalizacija opet nastavi normalnim tokom jednom kad Wikileaks bude satrt.
Šta će biti dalje? Čuće se.
Hemija za miševe: funkcionalna šema.
Prvo je bilo da uplesnaviš od kiše… A opet, kad će da pada ako neće sada, u junu? A onda žega… Pa dobro, kad da bude vruće nego u letnjem mesecu?
Ako je izbor između žege i kiše jedini koji je preostao, onda biram… Onda bih birao… Onda… Uh.
Nije meni to što se klima menja: menjala se i pre, dokazano je na više načina, a neki opisi dugih klimatskih amplituda su čak takvi da ih svako pismen može razumeti (biti pismen je malo komplikovanije nego što mislite, ali o tome kasnije). Meni strašno smeta to što se pojavila globalna hijena koja naplaćuje ljudsku glupost baš posredstvom eksploatacije neznanja.
Perfektno izvedene zamene teza su učvrstile mišljenje stav da čovek može nešto preduzeti kako bi zaustavio neumitne klimatske promene. To nije moguće, pa sve da se zaustave svi 
automobili, sve termoelektrane i svi drugi izvori atmosferskog zagađenja. Klimatska promena koja sledi je posledica neumitnog ciklusa. A naše ponašanje koje inicira zagađenje samo pospešuje taj proces i ubrzava ga za neki slabašni procenat.
U isti koš smo stavili problem kukavne energetske efikasnosti, problem globalne politike koja se vrti oko resursa koji ponestaju, kao i pitanje nedostatka plana za čovečanstvo kad povećana temperatura tokom sledećih 200 godina izazove podizanje nivoa mora i nedostatak pijaće vode. A to su tri problema koji su najveći i za koje nemamo rešenja.
A vi koji ste skloni da govorite “ima tu nešto”: ako nemate šta pametno da kažete, bolje je da se uzdržite od davanja izjava. Današnji svet pamti sve, pa i ono što ste rekli, a niste pre toga dovoljno razmislili.
Šumenko i njegova banda opet udaraju tamo gde najviše boli: po našoj deci.
Nek zawlada duh fejzbuk-generacije!
Ministarstvo prosvete (i nauke) je obučilo osoblje koje će ocenjivati testove tzv. male mature. I to je dobro. No, iz raznih (međusobno nezavisnih) izvora do mene je došla informacija da su tokom obuke budući ocenjivači usmeravani da ignorišu pravopisne greške u odgovorima, ako se pitanje ne tiče baš pravopisa. Takođe treba da ignorišu i ako neko dete tokom odgovora malo pobrka latinicu i ćirilicu.
E, pa dragi moji, evo nas pored novog kamena pokraj puta, a na njemu piše “2000”.
Dve hiljade priloga. Malo li je! Stigli smo dotle posle 448,5 dana. Bilo bi i pre, ali gužve čine svoje. Uostalom, kad nemamo šta pametno da kažemo, znamo i sami da je bolje da ćutimo.
Citat dana dolazi od lika koji je imao više sreće nego pameti, više zaštite nego što je vredeo, više poštovanja nego što mu je sledovalo i više publike nego što je zaslužio. Ipak, svo to zamešateljstvo je odisalo nekim čudnim šarmom jer mu je uspelo da se nametne kao arhetip.
Teško je živeti. Mnogo je teže ako si glup.
Marion Robert Morrison
AKA John Wayne
Blic-test: navedite imena tri filma u kojima je glumio Džon Vejn.
Niste uspeli, zar ne? A gledali ste ih bar dvadeset. Eto, o tome vam pričam.
A sad iznenađenje. Ne, stvarno… Pazi sad: ovaj utovar ide bez politike.
Mada, pošteno govoreći, upadam u oksimoron. Pazi: ako je politika veština mogućeg, a definitivno postoji veština mogućeg izbegavanja politike, onda… Čekaj malo, ispočetka: politika je veština mogućeg, vešto je, može biti, izbeći politič… Ne, ponovo… Veština je moguća politika, te je moguće politički izbegavati mogućnosti, onda nema druge nego da nastavimo po starom.
Mada, nije to baš toliko nedostižno ukoliko realno postignemo metarazumevanje u duhu međusobnog održavanja prilika, što svakako ima veze sa tendencijama saglasnosti u predmetnim naporima da se svakodnevnim aktivnostima, postepeno i u duhu društveno prihvatljivih normi, spreči popuštanje discipline u procesu unapređenja svih varijeteta… um… istih. Da, istih. Definitivno istih.